Zarazno kočenje vrata (meningitis epidemica)

Zarazno kočenje vrata je teška zarazna, prilepčiva bolest, koja se javlja u vidu pojedinačnih oboljenja ili manjih epidemija. Njegov prouzrokovač je mikrob oblika koke, meningokoka, koja često živi u nosno-ždrelnoj sluzokoži zdravih osoba (kliconoša). Utvrđeno je da obično prouzrokovač zaraznog kočenja vrata prethodno izazove zapaljenje nosno-ždrelne sluzokože sa znacima sličnim znacima kija- vice, pa da odatle ide u pravcu moždanih opni u lubanji i duž kičmenog kanala, izazivajući zarazno kočenje vrata.

Treba znati da je nosno-ždrelna sluzokoža izvor zaraze i, zatim, da izvor zaraze mogu biti i potpuno zdrave osobe, jer će nam to koristiti u borbi za suzbijanje ove teške zarazne bolesti. Iz nosno-ždrelne sluzokože bolesnika ili kliconoše mikrob zaraznog kočenja vrata izleti prilikom kašlja i govora sa kapljicama pljuvačke ili sluzi i direktno zarazi zdrave osobe. Naša borba protiv širenja zaraze sastojaće se, dakle, u odgovarajućoj dezinfekciji ždrela bolesnika i osoba iz njegove okoline, naročito osoba kijavičavog izgleda.

Znaci zaraznog kočenja vrata pojavljuju se naglo: visoka temperatura, drhtavica, povraćanje, jaka glavobolja i nesvestica. Kod dece početak bolesti ima ponekad izgled angine, kijavice, stomačno- crevnog poremećaja, epileptičnog napada itd. Oboleli vrlo brzo dobije izgled teškog bolesnika. Leži na jednoj strani savijenih, skupljenih nogu u kukovima i kolenima, ukočenog vrata sa glavom zabačenom nazad, sa karakterističnim osipom oko usana, ne podnosi svetlost, jako je osetljiv na dodir, ponekad je u besvesnom stanju. Ovi znaci mogu biti teži ili lakši, što zavisi od težine bolesti.

Ako bolesniku u takvom stanju pozovemo lekara, on će prilično brzo utvrditi dijagnozu zaraznog kočenja vrata. Lekar će radi potvrde svoje dijagnoze svakako izvaditi tečnost iz kičmenog stuba. U slučaju da je posredi odista zarazno kočenje vrata, tečnost iz kičmenog stuba je mutna i teče pod pritiskom. U njoj se pod mikroskopom nađe prouzrokovač zaraznog kočenja vrata, meningokok.

Bolesnike obolele od zaraznog kočenja vrata treba obavezno preneti u bolnicu na lečenje. Na taj način izdvojićemo bolesnika i smanjiti mogućnost za širenje zaraze i ostvarićemo najbolje uslove
za uspešno lečenje.

Do pronalaženja penicilina lečenje zaraznog kočenja vrata sastojalo se u stavljanju kese sa ledom na glavu bolesnika i davanju sulfanilamida i seruma protiv meningokoka i u dijetalnoj ishrani. Sada se pored ovih lekova uspešno primenjuje i penicilin.

Uspeh u lečenju utoliko je bolji ukoliko se sa lečenjem počne ranije. Otuda je za lečenje zaraznog kočenja vrata vrlo važno da se bolesnik što pre odnese lekaru, ili da mu se što pre pozove lekar, kopi će ga obavezno poslati u bolnicu na lečenje. Ishod lečenja, i pored primene najnovijih lekova, nije uvek povoljan. Bolest ostaje još uvek teška i opasna.

Bolesnik treba da leži u udobnoj postelji, u čistoj i često provetravanoj sobi. Kožu na zadnjoj strani kukova i na leđima treba svakodnevno prebrisati alkoholom (rakijom) da se ne bi ojela usled ležanja. Bolesnik treba da ispira usta nekim dezinfekcionim sredstvom (kalijum-hipermanganom), a ako je u nesvesti, treba mu dezinfikovati ždrelo stavljanjem kapljica dvoprocentnog targezina u nos. Bolesniku treba davati dosta tečne hrane (mleko, tejove, kafu, čorbe, sutlijaš, griz, sokove od voća itd.).

Sve osobe koje su dolazile u dodir sa bolesnikom treba da izvrše dezinfekciju nosa i ždrela, stavljajući dva puta dnevno u nos dvoprocentni rastvor targezina ili kolargola i grgoreći slabim rastvorom kalijum-hipermangana.

Posteljne stvari i ostali predmeti koji su bili u dodiru sa bolesnikom moraju biti dezinfikovani kuvanjem, ako se mogu bez štete prokuvati, ili prebrisavanjem petoprocentnim rastvorom lizola (3 do 4 supene kašike lizola na litar vode) ako je prokuvavanje nemoguće.