Opekotine kože prvog, drugog i trećeg stepena

Opekotine od: esencije, depilacije, električne struje, laserske spilacije, rerne, ringle, radioterapije, radijacije, tečnog azota, zračne terapije, zavarivanja, vrelog ulja, pare, pegle, petarde, auspuha, alkohola, antifriza, aparata az varenje, sunca, solarijuma, struje, dezodoransa, farbe za kosu, figara, grejalice, gasa, hidrogena, hemikalija, hladnoće, kafe, kiseline, ključale vode, koprive, lasera, ljute paprike, cigarete, čaja, vrele vode, voska, vatre, baruta, benzina, bitumena, meduza, masti, mleka i mnoge druge vrste opekotina. 

Opekotine su oštećenja tkiva izazvana dejstvom visokih temperatura. Ta oštećenja mogu nastati direktnim dejstvom plamena na telo, ili dejstvom vrelih i usijanih predmeta, vrelih tečnosti, električne struje, atomske energije, zračenjem toplote (sunčane), bombardovanjem zapaljivim fosfornim bombama itd.

Do opekotina može doći ako predmet odnosno sredstva koja izazivaju visoku temperaturu oštete čovečje tkivo. Prema visini – jačini temperature, prema načinu delovanja, prema dužini trajanja i prema zahvaćenoj površini, ozlede mogu biti lakše i teže, a tako isto i slika tih ozleda može biti različita. Pošto je pri opekotinama najviše izložena koža, to u prvom redu ona biva zahvaćena, a posle toga i ostali delo vi tela.

Za vreme mira opekotine se obično dešavaju pojedinačno, zadobijaju ih pojedine ličnosti, a izuzetno, i ređe, dešavaju se masovne opekotine, pri iznenadnim požarima ili nesrećama gde se zatekne veći broj ljudi.

Od posebnog značaja kod opekotina jeste veličina opečene površine. Ukoliko je opečena površina veća, utoliko je ozleda teža i smrtnost češća. Iskustvo je pokazalo da od opekotina sa preko 50% površine tela nastupa smrt u 100% slučajeva. Prema tome, ozdravljenje je mogućno samo pri ozledama čija površina zahvata nešto manje od oko 40% površine tela. Opekotine su naročito opasne za decu; kod njih opečena površina kože može biti manja od jedne trećine površine tela pa da ipak dođe do smrti.

Prema težini, zahvaćenoj površini i dubini delovanja, opekotine možemo podeliti na: lake, teške, vrlo teške i smrtonosne. Opečena površina ne mora na svima delovima biti iste jačine. To zavisi od delovanja samog sredstva. Delovanje sredstva može biti negde manje, a negde jače i dublje,.

Prema tome kakve su pojave od opekotina na koži i mekim delovima, razlikujemo četiri stepena opekotina. Prvi stepen opekotina jeste kada je koža crvena i nešto otečena. Drugi stepen je kada te koža crvena, a na pojedinim mestima nalaze se plikovi ispunjeni žućkastom tečnošću. Treći stepen je kada dođe do izgoretine kože i notkožnog tkiva i izumiranja kože na tom mestu. Četvrti stepen je kada je došlo do potpunog ugljenisanja kože i potkožnog tkiva.

Prema tome, za određivanje težine opekotina važne su dve vrste činjenica: veličina opečene površine i stepen ozlede.

Prvi i drugi stepen ozleda (opekotina) smatraju se kao manje teški i obično prolaze bez smrtnosti. Treći i četvrti stepen su teške ozlede i smrtnost je relativno velika.

Opekotine prvog stepena su lake opekotine, gde se nalazi samo crvenilo kože i po neki plik. Kod njih je najznačajniji bol, koji povređeni oseća neposredno po zadobijenoj ozledi i koji, međutim, ubrzo prestaje kada se unesrećeni previje.

Opekotine drugog stepena su, teške opekotine ako je zahvaćeno 20 do 30% površine tela. Takve ozlede su uvek komplikovane a smrtnost je dosta velika. Kod ovakvih ozleda naročiti značaj imaju neposredne i dalje posledice, koje se javljaju često u vrlo teškoj formi. Te posledice su: šok (fizički i nervni poremećaj) i infekcija sa opštim dejstvom na organizam i poremećajima koji iz toga proizlaze. Ovi poremećaji manifestuju se u promenama izmene materija, krvi. mokraće itd., i oštećenjima unutrašnjih organa. Usled velikih otečenih površina dolazi do velikog gubitka tečnosti i soli, kako iz tkiva tako i iz krvi, i to u vrlo kratkom vremenu, tako da ozleđeni dolazi brzo u opasno stanje iz koga se može izvući samo hitno preduzetim merama za lečenje. Neophodno je smesta i što hitnije unesrećenog uputiti u bolnicu radi ukazivanja stručne pomoći

Opekotine trećeg i četvrtog stepena izazivaju vrlo komplikovane promene u ozleđenom organizmu. Njihovo lečenje je dugotrajno i zahteva veliku stručnost ,i zauzimanje celokupnog personala kome je lečenje povereno. Ratna iskustva pokazala su da su za lečenje velikog broja lica od opekotina potrebna specijalna bolnička odeljenja, sa dobro izvežbanim personalom i svima potrebnim sredstvima
za lečenje opekotina.

U običnom, svakodnevnom životu važno je za svakog pojedinca da zna ukazati samopomoć i prvu hitnu pomoć. Samopomoć se sastoji. u gašenju plamena, sečenju (skidanju) odela koje gori i stavljanju prvog zavoja, ukoliko je to moguće. Pre nego što se bolesnik preveze u bolnicu treba ga staviti u postelju, koja ne sme biti ni pregrejana ni hladna, već umerene temperature. Ne dirajući opečenu površinu i ne izlažući opečenog nepotrebnom uznemiravanju, treba na ozleđenu površinu staviti gazu namočenu u ulje ili vazelin.

Potom preko prve gaze treba staviti još nekoliko slojeva čiste sterilne gaze i pokriti celu opečenu površinu, a potom staviti vatu i po mogućstvu zaviti tako da ne dolazi do pomeranja prilikom transporta. Gazu treba postaviti tako da ne pravi nikakve nabore koji bi mogli pojačavati bolove. Zavoj ne sme biti suviše utegnut pošto posle opekotine dolazi do otoka, pa bi jako utezanje moglo još više štetiti. Ozleđenom treba davati da pije mlake tečnosti: čaj, mleko, kafu itd., pošto pri ozledama III i IV stepena počinje gubljenje tečnosti već 15 do 20 minuta posle ozleđivanja.

Ne treba izgubiti iz vida da je vrlo važno oceniti veličinu i. stepen ozlede. Ako je koža samo crvena ili ima i pokoji vodeni plik na pojedinim mestima, onda je ozleda prvog i drugog stepena, a takve ozlede su lake prirode. Ovakvi bolesnici mogu se odmah previti i uputiti na stručno lečelje, Međutim, ako ozleda zahvata veću površinu i ako je većeg stepena (III i IV), što se vidi po potpuno promenjenoj koži, koja izgleda potpuno bela, kao da je kuvana, ili je pak crna, tvrda, kao uštavljena ili kao ugljenisana, a uz to bole snik oseća jake bolove, onda se mora shvatiti da je hitnost izvanredna i da se teške posledice mogu pojaviti posle vrlo kratkog vremena. Hitno zbrinjavanje opečenog ove vrste sastoji se u prvom zavoju, kao što je napred rečeno. U nedostatku ulja i vazelina dovoljno je ako se stave oblozi od čiste — sterilne gaze, ili ispeglano platno nakvašeno u slanu prokuvanu vodu (na 1 litar vode kasika soli), a potom bolesnika hitno transportovati u bolnicu.

Od velIkog značaja su ozlede po licu koje zahvataju i oči, te je zbog toga potrebno obratiti pažnju na njih pri ukazivanju pomoći.

Dešava se i danas da se ne vodi dovoljno račun o ozleđenim od opekotina, i to naročito u širim narodnim slojevima. Mnogi ljudi ne traže blagovremeno pomoć u slučaju opekotina. Svi smo imali prilike da vidimo ozlede i ožiljke po licu, vratu, grudima, rukama i nogama koje za sobom ostavljaju opekotine, a to samo zbog toga što opečena lica nisu pravilno lečena. Mnoga osakaćenja na prstima, bilo na ruci bilo na nogama, posledica su neispravnog lečenja. Vrlo često i one opekotine koje su na izgled naivne ostavljaju za sobom teška zgrčavanja udova, a isto tako u velikoj meri ograničavaju radnu sposobnost. Od velike su štete po ozleđene delove i mogu da dovedu do infekcije, gnojenja i gubitka pojedinih delova tela, a mogu dovesti u pitanje i sam život. Na ranu isto tako ne treba stavljati ni vatu, već treba prethodno staviti ili gazu ili čisto platno.

Ozlede kože sa istim pojavama opekotina mogu se dogoditi i pri preteranom sunčanju. Kod ovih opekotina još istog dana se javlja crvenilo i otok; posle dva do tri dana stvaraju se mehuri, a ponekad i takve ozlede koje mogu imati karakter ozleda trećeg stepena. I za ove opekotine važi isto lečenje kao i za sve druge.

Električna struja visokog napona može izazvati, ako ne dođe do momentane smrti, slične opekotine kao i sva druga sredstva. Dejstvo električne struje zavisi ne samo od jačine struje već i od napona, kao. i od otpora u organizmu. Suva koža na rukama i nogama i suva odeća pružaju veći otpor struji nego vlažna i nepokrivena koža. Izvesna otpornost prema električnoj struji stiče se profesionalnim radom. Ozlede od električne struje, na ulaznom i izlaznom mestu struje, daju sliku potpuno sličnu drugim vrstama opekotina.

Ako je neko lice nastradalo od električne struje a nalazi se u kolu struje, spasavanje se ne sme vršiti vlažnim rukama i sa. vlažnog poda. U takvim slučajevima spasavanje se mora vršiti sa suvog podnožja — daske, a žica se ne sme hvatati rukama, već se mora razdvajati štapom, stolicom, motkom ili drugim drvenim predmetima. Takav bolesnik. mora se hitno transportovati na bolničko lečenje. Hitna pomoć na licu mesta može se ukazati, ali se prethodno povređeni mora isključiti iz kola struje. Povređenoga treba staviti na suvu postelju i, ako je nastupila prividna. smrt, primeniti veštačko disanje. Inače, same opekotine od struje predmet su bolničkog lečenja.