Škrofuloza kod dece (tuberkuloza žlezda)
Tuberkulozno oboljenje žlezda je dosta česta, ali ne i vrlo opasna bolest. Naprotiv, može se reći da je to jedna od najblažih formi tuberkuloze, koja je i u vreme kada nismo imali današnje lekove bila izlečiva i ostavljala za sobom samo više ili manje vidljive ožiljke.
Može se reći da je to uglavnom bolest dece i omladine; ređe se viđa kod odraslih, dok je kod starih osoba najređa. Ranije se smatralo da je to oboljenje koje nastaje isključivo usled slabe ishrane, a naročito usled loših stambenih prilika, tj. da je to bolest sirotinje. Sada se, međutim, zna da je to oboljenje tuberkulozne prirode, i da siromaštvo, beda, loša ishrana i pomanjkanje higijenskih uslova samo pomažu razvoju te bolesti, kao uostalom i svakog drugog tuberkuloznog oboljenja. Prema tome, borba protiv škrofuloze je svakako borba za bolje uslove života, ali je to u prvom redu borba protiv zaraze tuberkuloznim klicama.
Tuberkulozno oboljenje žlezda obično se pojavljuje kod bledunjave i slabunjave dece, koja ponekad preterano brzo izrastu. Ta deca su, dosta često, u vreme kada se pojave škrofule, i telesno i duševno
malo zaostala. Ali, ponekad, bolest se pojavi i kod vrlo napredne i žive dece, koja su do tada bila potpuno zdrava.
Roditelji, ili sami bolesnici, obično prvo primete otok žlezdena vratu, pod pazuhom, u preponi ili na nekom drugom mestu gde su žlezde pod kožom. Te žlezde nisu bolne, pa stoga mogu duže vremena ostati nezapažene. Bol nastupa samo u slučaju ako žlezda. pritiska neki živac ili organ, ili kad zagnoji, ali i tada su bolovi vrlo slabi.
Ukoliko se ne primeni brzo i savesno lečenje, žlezde, koje su do tada bile otečene i tvrde, počnu da se razmekšavaju, to jest da gnoje. Ako se proces gnojenja nastavi, gnoj prodre iz žlezde pod kožu, provali je i počne da curi kroz ranicu, koja se zove „tubeokulozna. fistula“. Takvo gnojenje može da traje veoma dugo. Okolina fietuleobično postane tamnocrvena ili modrikasta. Ponekad se otvaraju nove fistule u blizini prve. Ako se bolest pravilno ne leči, zagnoje i druge žlezde, bilo u blizini .bilo daleko od toga mesta. Stvaraju se nova gnojenja i nove tuberkulozne fistule. Ako je broj takvih fistula veliki i ako bolest traje dugo, mogu nastupiti komplikacije opasne i po život. Nije redak slučaj .da oboljenje pređe na zglobove i na kosti, pa se i tu stvore gnojenja i tuberkulozne fistule. Na mestu gde je bila fistula ostaje trajan, često vrlo ružan ožiljak.
Sem otoka, gnojenja i fistulizovanja žlezda, na bolesnoj deci vide se još neke promene. Oči su obično upaljene, kapci otečeni. Postoji pojačana osetljivost na svetlost, i deca vole da ostaju u senci ili u tami. Nisu retka ni oboljenja srednjeg uva, nosa, usnica i kože, a i kostiju i zglobova. Ponekad oboljenje pređe i na kičmu,. izazivajući raspadanje jednog ili više kičmenih pršljenova i iskrivljenje kičme.
Ako nema komplikacija na nekim važnijim organima, ova se bolest, iako je tuberkulozne prirode, završava ozdravljenjem. Kada žlezda zagnoji, može se izvršiti punktiranje iglom ili prosecanje. Danas postoje lekovi koji, pored dobre ishrane, sunčanja, promene vazduha na moru ili u brdima, odlično leče ovu bolest. Da bi se izbegle posledice i ožiljci, koji su naročito ružni na ženskoj deci, treba u slučaju svakog otoka žlezde na vratu, pod pazuhom, ili na bilo kom drugom mestu, zatražiti savet lekara.
Ne smemo zaboraviti da je gnoj koji se cedi iz tih žlezda zarazan i da može izazvati tuberkulozu ako prodre u nečije telo, bilo kroz kožu bilo kroz usta odnosno pluća.
Svi lekovi koji leče tuberkulozu pluća leče i škrofulozu, a sve ono što je rečeno za ishranu i život tuberkuloznih bolesnika važi i u slučaju ove bolesti. Naročito je koristan’ riblji zejtin,, koji treba uzimati tri do šest, pa i više kašika dnevno.