Reumatsko oboljenje zglobova

Ovo zapaljenje spada u red onih bolesti kojima medicinska nauka još nije tačno utvrdila uzrok. Ranije mišljenje da ovo oboljenje nastaje usled prehlade ili usled vlage nije dokazano, pa se danas i ne uzima u obzir. Pošto se primetilo da reumatičnom oboljenju obično prethodi streptokokna infekcija gornjih disajnih puteva (angina), to se u poslednje vreme sve više smatra da ove zarazne klice imaju učešća u pojavi ovog teškog oboljenja. Bolest napada, uglavnom, odraslu decu (između deset i petnaest godina), ali može da se pojavi i ranije, kao i znatno kasnije.

Mada se do sada nije mogao sigurno ustanoviti šta je uzrok pojavi akutnog reumatičnog zapaljenja zglobova, ipak se radi predohrane preporučuje vađenje krajnika (ako su bolesni), kao i lečenje. svih zapaljivih procesa u organizmu. Ljudi kod kojih se već jedanput javilo akutno reumatično zapaljenje zglobova trebalo bi da se, ako im je to moguće, presele u toplije i suvlje podneblje, da održavaju dijetu sa lakšom, mlečno-vegetarijanskom ishranom, sa malo mesa, začina i masnoća. Alkohol i duvan su štetni. Davanje lekova kao predohrana protiv pojave bolasti, nije pokazalo naročite rezultate.

Kod ovog oboljenja nastaju zapaljive promene na zglobnoj opni i zglobnoj hrskavici, kao i na kostima i ostalom tkivu oko zgloba. Usled zapaljenja opni nastaje pojačano izlučivanje zglobne tečnosti, pa usled toga, kao i zbog zapaljenja, nastaje otok čitavog zgloba.

Bolest nastaje postepeno, pojavom neodređenih bolova u jednom zglobu. Zglob počinje da otiče i boli, a u isto vreme povisi se temperatura. Dosta često, nekoliko dana pre ove pojave oboleli oseća peckanje i lakši otok krajnika.

Zapaljenje napada najčešće velike zglobove. Obično počne da boluje samo jedan zglob, i dok bol i otok u.tom zglobu popuštaju, pojave se iste promene na nekom drugom zglobu, koje za nekoliko dana dostignu vrhunac, a posle toga bolest se proširi na treći, pa četvrti,i peti zglob. Vrlo retko boluju i sitni zglobovi prstiju, šake i stopala. Gnojenje nikad ne nastupa.

Ako pipamo koleno, ustanovićemo da je vruće i na pritisak bolno. Bolovi se pojavljuju samo na pritisak i pri kretanju. U mirovanju zapaljeni zglobovi ne bole.

Temperatura se penje postepeno, i u toku nedelju dana dostigne 38°C, ali može da bude i znatno viša, naročito ako je obolelo i srce. Temperaturu prati vrlo ozbiljno znojenje.

Jedna od najvažnijih pojava pri zapaljenju zglobova je oboljenje srca, koje često postaje mnogo važnije od samog oboljenja zglobova.

Komplikacije na srcu nastaju obično između šestog i petnaestog dana. Pojave se bolovi u predelu srca i otežano disanje. Nisu retke ni komplikacije na plućnoj maramici sa izlivom vode, a mogu nastati komplikacije na plućima i mozgu.

Posle izlečenja prvog oboljenja, gotovo uvek, posle kraćeg ili dužeg zatišja (od nekoliko godina), nastaju u velikim ili malim razmacima nove krize, sa slabijim, istim ili jačim bolovima i otottima zglobova. Sve ove krize su izlečive i ne ostavljaju na zglobovima gotovo nikakve primetne promene. Trajno ostaju samo promene na srcu.

Pravilno lečenje ove bolesti može se sprovesti samo u bolnici. Bolesniku se daje natrijum-salicilat u velikim količinama, zatim aspirin i piramidon. Danas postoje lekovi koji omogućavaju brže i bolje lečenje ove bolesti, pa na taj način umanjuju opasnost za srce.

Do dolaska lekara moramo bolesnika držati u krevetu. Možemo mu dati aspirin ili piramidon. Ovako obolele zglobove bez naređenja lehara ne smemo masirati.

Pošto ova bolest izaziva, pored slabljenja srca, opštu slabost i jaku malokrvnost, potrebno je duže lečenje i dijetalna, laka ishrana, koju će prema stanju bolesnikovom odrediti lekar.

Tags:zapaljenje