Ishrana za zdrave zube: saveti šta treba jesti za lepe i bele zube

Ishrana se u širem smislu ubraja u opšte prirodne činioce koji mogu da uslove nastanak karijesa, ali ima i veoma važan lokalni uticaj zbog čega bi se mogla ubrojiti i u lokalno predisponirajuće činioce. Ishrana utiče na zube u svim fazama njihovog razvitka, kao i sve vreme dok su zubi u funkciji. U toku razvitka zuba njen uticaj se ispoljava endogenim (unutrašnjim) putem, preko metabolizma, dok na zube u funkciji deluje i endogenim i egzogenim putem. Egzogeno, lokalno dejstvo može biti fizičko i hemijsko.

Fizičko mehaničko dejstvo je značajno kako za opstanak zuba uopšte tako i za nastanak karijesa. Hipofunkcija organa za žvakanje civilizovanog čoveka je jedan od najvažnijih činilaca u procesu propadanja organa za žvakanje u celini.

Angažovanje organa za žvakanje savremenog čoveka svodi se često na to da se mlevena, usitnjena i omekšana hrana proguta što brže i sa što manje napora. Posledica ovakve ishrane ogleda se u slabljenju ili izostajanju čišćenja zuba, nedostatku abrazije, nedostatku masaže paradoncijuma, hipofunkciji i slabljenju mišića i sl. Zato češće uzimanje sirove, sveže hrane, bez rafinisanih ugljenih hidrata deluje mnogostruko korisno i smanjuje izglede za pojavu karijesa.

Hemijsko dejstvo hrane na zube može biti neposredno i posredno. Neposredno dejstvo podrazumeva unošenje velikih količina kisele hrane, kiselih salata, citrusnog voća i sl. Međutim, zahvaljujući dejstvu pljuvačke pre svega razblaživanju i njenom alkalnom dejstvu vrši se.neutralizacija unetih kiselina tako da se ovaj efekt može zanemariti.

Mnogo je značajniji posredni uticaj za nastanak karijesa. To podrazumeva da hrana koja nije kisela dejstvom bakterijskih enzima daje kisele produkte koji mogu pod određenim uslovima da mineralizuju gleđ.

Čovekova hrana sastoji se iz belančevina, masti i ugljenih hidrata. Opšte je mišljenje da ugljeni hidrati, a posebno određeni šećeri, potpomažu pojavu karijesa, dok se za belančevine smatra da smanjuju mogućnost za njegov nastanak.

BELANČEVINE I ZUBI

Belančevine imaju ulogu u normalnoj izgradnji zuba, jer aminokiseline učestvuju u sintezi belančevina svih ćelija pa i ćelija oralnih tkiva. Belančevine nisu kariogeni. Osobe koje u ishrani, u znatnoj količini, imaju zastupljene belančevine u poređenju sa ljudima koji se hrane pretežno ugljenim hidratima imaju znatno manje zubnog kvara. Veća zastupljenost belančevina u ishrani smanjuje korišćenje ugljenih hidrata koji su izrazito kariogeni. Međutim, pojedine belančevine kao što je gluten iz pšeničnog brašna osim mehaničkog svojstva, lepljivosti, ima i određeni uticaj u razvitku mikroorganizama s obzirom da sadrži neke aminokiseline neophodne za opstanak bakterija.

HLEB I ZUBI

Hleb koji je pravljen od crnog brašna iz koga nisu uklonjeni vitamini i minerali po svom sastavu mnogo je značajniji za zdravlje zuba od hleba koji je pravljen od belog brašna. Crni hleb, naročito ako je dobro pečen, pored svog dobrog sastava doprinosi i svojom tvrdoćom boljem žvakanju iz čega proizilaze ranije pomenuti korisni efekti abrazivne hrane: čišćenje zuba, bolje dejstvo pljuvačke itd.

Beli hleb u čijem sadržaju najvažnije mesto zauzimaju skrob i gluten, lepi se za zube i ostaje duže u ustima, na retencionim mestima na zubima, gde počinje njegova fermentacija i štetno dejstvo. Iz belog brašna odstranjena je celuloza tako da izostaje i njen pozitivan mehanički efekt. Zbog svih ovih prednosti crni hleb se može smatrati prijateljem naših zuba.

MASTI I ZUBI

Masti i ulja smanjuju pojavu zubnog kvara. Mehanizam dejstva masti još nije potpuno utvrđen, ali se na osnovu dosadašnjeg iskustva može pretpostaviti da se to verovatno postiže zahvaljujući promenama površinskih osobina gleđi.

ŠEĆER I ZUBI

Šećer i slatkiši u odnosu na sve ostale sastojke ishrane ubrajaju se u najodgovornije činioce za nastanak karijesa.

U toku i neposredno posle završetka drugog svetskog rata došlo je do znatnog smanjenja zubnog kvara u dece u mnogim evropskim zemljama zbog ograničene upotrebe slatkiša.

Kariogeno dejstvo saharoze je izrazito jače od samostalnog dejstva glukoze i fruktoze.

Bakterije iz dentalnog plaka poseduju enzime koji lako razgrađuju saharozu i koriste njene sastojke za razgradnju putem mlečno kiselinskog vrenja i sintezu intra i ekstracelularnih polisaharida. Za ove poslednje smatra se da (iako su izgrađeni od molekula glukoze i fruktoze) mogu da se sintetišu razgradnjom saharoze, a ne iz pojedinačnih monosaharida.

Kariogeni potencijal saharoze ogleda se u sledećem:

Ona omogućava intenzivno produkovanje kiselina u plaku.

Vrši selektivni uticaj na pojedine bakterijske vrste (pre svega Streptococcus mutans) i time omogućava njihovo umnožavanje i jače kariogeno dejstvo.

Pored vrste i količine šećera veoma je značajna i forma u kojoj se unose. Lepljivi slatkiši (čokolada, razne vrste bonbona) su naročito štetni i kao takvi zahtevaju da se što pre uklone čišćenjem zuba.

Prema tome pravilnom ishranom i dobrom higijenom usta zubni kvar može se znatno sprečiti, a samo zdravi zubi mogu biti lepi i kao takvi da doprinesu očuvanju dobrog zdravlja u celini.