Hemijski sastav krvi
Sva razvijenija bića životinjskog porekla sadrže u sebi krv, koja kroz njih teče specijalnim kanalima. Krv sadrži krvna zrnca, hranljive materije, razne izlučevine žlezda s unutrašnjim lučenjem, materije sagorevanja i raspadanja koje se stvaraju u svakom živom organizmu, i vodu. Krv predstavlja približno trinaesti deo čovekove težine. Prema tome, čovek od 65 kilograma težine ima oko pet litara krvi.
HEMIJSKI SASTAV KRVI
vode od 770 do 820 g
organskih materija od 173 do 220g
mineralnih materija od 7 do 10g
hemoglobina oko 140g
gvožđa oko 0,56g
šećera od 0,80 do 1,20g
holesterina od 1,30 do 1,50g
kalcijuma od 0,10 do 0,12g
kalijuma od 0,18 do 0,22g
Krv se, uglavnom, sastoji iz dva osnovna dela: krvne tečnosti (plazme) i krvnih zrnaca.
Plazma je žućkasta tečnost koja se odvaja bez zgrušavanja prilikom taloženja krvi, kada se iz nje izdvoje krvna zrnca.
U 1 litru krvne plazme ima:
belančevina 80g
šećera 2g
mokraćne kiseline 0,30g
kuhinjske soli 5g
drugih soli 3g
drugih organskih materija 10g
Plazma zdravog čoveka sadrži uvek približno istu količinu nabrojanih sastojaka. Svaka promena se odražava, manje ili više, na zdravstveno stanje. Mnoge bolesti izazivaju smanjivanje ili povećavanje tih sastojaka (na primer: šećerna bolest, hronično zapaljenje bubrega itd.). Analizom krvi može se doći do dragocenih podataka za ustanovljavanje dijagnoze bolesti i stanja u kome se bolest nalazi.
Hranljive materije koje krv raznosi po čitavom telu dolaze u krv kroz zidove creva. One jednim delom mogu biti upotrebljene odmah dok drugi deo mora biti za konačnu upotrebu prerađen u nekim organima (jetra).
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem luče izvesne sastojke (hormone) koji su neophodni za regulisanje životnih radnji u organizmu. Kada njih nema dovoljno, ili ih ima odviše, nastaje neuravnoteženo i nenormalno delovanje raznih organa, odnosno nastaju naročite bolesti, kao što su, na primer, šećerna bolest, Bazedovljeva, klimakterijum: i druge. Krv raznosi te hormone sa mesta. gde se proizvode po čitavom telu.
Voda, koja čini otprilike 90% krvi, neobično je važna. Veliki gubitak tečnosti ― krvarenjem, povraćanjem, prolivom ili znojenjem – može izazvati ne samo teško oboljenje već i smrt.
Plazma ima svojstvo da se zgruša kad iziđe iz krvnih sudova. To svojstvo omogućava zatvaranje nasilno otvorenih krvnih sudova (ranjavanje) i zaustavljanje krvarenja, jer se na povređenom sudu uhvati zgruševina, koja začepi otvor. Gubitak te sposobnosti zgrušavanja izaziva bolest koja se zove hemofilija. Smanjena mogućnost zgrušavanja može izazvati jaka krvarenja pri menstruaciji, čiru i želucu, tuberkulozi, kao i pri operacijama.