Koliko je čokolada zdrava?

Većina ljudi nije upoznata sa činjenicom da upotreba napitka koji sadrži metilksantine kao što su kofein, teobromin i teofilin, izaziva fizička i fiziološka oštećenja. Međutim, dobro je poznato da su ove posledice ozbiljne, ponekad čak i kobne, jer mogu da oštete funkciju pojedinih organa ili tkiva u ljudskom organizmu. Razlog ovog štetnog dejstva ogleda se u hemijskoj prirodi metilksantina, njihovoj sposobnosti da izmene i samu ćeliju, a pored toga da se vezuju ili koncentrišu u ćelijama za jedan duži. neodređeni vremenski period. Metilksantini se nalaze u kafi, indijskom čaju, kola napicima i čokoladi. Zato ćemo se u ovom članku pozabaviti čokoladom, njenom upotrebom i delovanjem.

Neposredno dejstvo metilksantina počinje odmah posle uzimanja napitaka ili lekova u kojima se nalaze i traje oko četiri časa. Posle uzimanja čokolade ili kakaoa može da dođe do pojave lupanja srca, povišenog glasa, nesanice, umora, drhtanja prstiju i slabijeg gubljenja ravnoteže. Pojedini ljudi mogu da dožive neobjašnjivo osećanje straha i anksioznosti. Drugi simptomi mogu da nastupe kasnije sa zakašnjenjem od nekoliko časova ili dana i obuhvataju poremećaj sna, glavobolju, nemir, drhtanje, nesigurnost, nesvesticu, razdražljivost, zabrinutost i opštu nelagodnost.

Ako je neko navikao da redovno upotrebljava čokoladu. onda će se osećati manje budnim. više pospanim i razdražljivim, ako nije na vreme dobio svoju šolju kakaoa ili komad omiljenog slatkiša. Mnoga oboljenja pogoršavaju se pod dejstvom metilksantina srčana oboljenja, alergijske tegobe, šećerna bolest i metabolizam tečnosti. Ova hemijska jedinjenja takođe, mogu da izazovu depresiju, a najverovatnije doprinose i agresivnom ponašanju koje se može zapaziti među mladima.

Većina postojećih, probavnih tegoba pogoršava se. a neke nastaju izazvane dejstvom metilksantina. Delovanje metilksantina dovodi se u vezu sa oštećenjem hromozoma i kasnijim deformacijama koje se pokazuju u životu potomstva korisnika. Rak je mnogo češća pojava kod onih koji redovno upotrebljavaju metilksantine. Otpornost prema bolestima takođe je oslabljena. Sve ovo predstavlja samo nepotpun spisak štetnih posledica koje na ljudski organizam ostavljaju sastojci koji se nalaze u našoj omiljenoj čokoladi.

ČOKOLADA, OBOLJENJA DOJKE I UVEĆANE PROSTATE

Očigledno, svim metilksantinima pripisuje se određena uloga u procesu bujanja ćelija u tkivima pojedinih žlezda. Pošto se grubo mešaju u normalne aktivnosti pojedinih enzima, oni deluju kao otrovi. Zbog toga se u tkivima pojedinih žlezda pod uticajem sastojaka iz čokolade mogu stvoriti ciste i fibrozni tumori. i to naročito u dojci. Jedna mlada lekarka sa razbuktalim fibrocističkim oboljenjem trošila je svakodnevno velike količine metilksantina {oko 1.300 miligrama) kada je saznala za njihovo štetno i vrlo opasno dejstvo na ovaj organ. Prestala je da uzima kafu, čaj, kola-napitke i čokoladu u želji da vidi da li će se njeno oboljenje dojke smiriti.

Za kratko vreme, samo u roku od mesec dana, zapazila je pozitivne promene. Posle dva meseca ovo oboljenje je iščezlo. Međutim, sve to nije prošlo bez borbe, jer je sada trpela nepodnošljive glavobolje nastale prestankom uzimanja ovih sastojaka, a koje nisu mogle biti smirene ni lekovima protiv glavobolje. Zato je veoma mudro preporučiti svim ženama da prestanu sa upotrebom proizvoda koji sadrže metilksantine. Tako će doprineti uspešnom sprečavanju nastanka raka dojke. Mnogi lekari veruju da je uticaj ovih hemijskih jedinjenja na prostatu kod muškaraca isti kao i na dojku kod žena.
Svaka vrednost čokolade kao hrane biće brzo poništena ako se uzmu u obzir samo tri razloga:

1) njena osnovna hemijska toksičnost,
2) aditivi koje treba dodati da bi čokolada bila ukusna, i
3) berba i osnovna obrada.

Da razmotrimo pojedinačno sva ova tri razloga:

1) Osnovne odlike hemijskog sastava čokolade. Teobromin je u čokoladi glavni metilksantin. On deluje tako što uslovljava stimulaciju centralnog nervnog sistema, nesanicu, zatim pojavu opšteg ili lokalizovanog svraba, depresiju i anksIoznost.

Kakao, koji je prisutan u svakoj čokoladi, u odnosu na pravi čaj (poznat pod raznim imenima ruski, indijski…) sadrži više tanina. Delovanje tanina povezano je sa nastankom nekih oblika raka na probavnim organima. Deca koja se suočavaju sa problemom mokrenja u krevetu. imaće više teškoća ako njihov jelovnik sadrži i kakao. Na primer, sadržaj kofeina može da dostigne i do 112 miligrama po jednoj šolji ovog napitka. Kakao može da spreči apsorbovanje kalcijuma, nasuprot ukorenjenom mišljenju da će on u ishrani dece uz dodatak šećera povećati unošenje kalcijuma iz celog zrna žita, mahunarki i povrća. Čokolada sadrži 0,45 do 0,49% oksalne kiseline. Oksalna kiselina vezuje kalcijum, pa tako nastaje nerastvorljiv sastojak, kalcijum-oksalat, koji neapsorbovan prolazi kroz organe za varenje.

2) Aditivi koji otklanjaju gorak ukus. Gorak ukus obično je udružen sa štetnim alkaloidima ― pirolisatima ― jakim alkalnim supstancama. Neprijatan ukus predstavlja prvu opomenu da je nešto štetno u ustima, a to znači da prikrivajući štetne supstance šećerom ne otklanjamo postojeću opasnost.

Da bi čokolada postala ukusna i privlačna za jelo potrebna je velika količina šećera. Dalje. čokoladi je potrebno dodati i masti da bi se odstranio njen neprijatni zrmasti sadržaj. To znači da treba dodati mleko, pavlaku ili ulje a to stvara veoma bogatu i nezdravu namirnicu. Svaka pa i ona najmanja količina čokolade koju smo u slast progutali sigurno će poremetiti proces varenja i izazvati fermentaciju.

3) Prirodni zagađivači u čokoladi. Kakao se uglavnom proizvodi u veoma rđavim sanitarnim uslovima daleko ispod onih koji se inače primenjuju u proizvodnji hrane.

Kakaovo drvo uspeva u tropskim predelima. Kakao je namirnica koja se dobija zagrevanjem i drobljenjem zrna (jezgra) dobijenog sa kakaovog drveta, Čokolada je čvrsta ili poluelastična materija, koja se dobije kad se kakao fino samelje. Ona mora da sadrži najmanje 50% masnoće.

Mahune ubrane sa drveta ostave se da fermentiraju na otvorenom prostoru. Taj proces traje od tri do osam dana. U toku ovog dela proizvodnog procesa čokolade može da dođe do raznih oblika zagađenja. Kada fermentacija dostigne vrhunac. podiže se i temperatura u unutrašnjosti gomile, što pospešuje razmnožavanje bakterije i plesni. Poznato je da velike količine alfatoksina (supstance iz plesni koja ima kancerogeno dejstvo), mogu da se stvore u kakaovom zrnu.

Fermentacija je veoma važan proces čiji konačni rezultati predstavljaju bitan činilac u oblikovanju ukusa cokolade. U toku fermentaiije. emzimi iz samoga zrna pojačavaju proces fermentacije. Posle fermentacije zrna se suše na suncu ili sušnicama pa su tek posle toga spremna za isporuku proizvođačima čokolade. U daljem procesu proizvodnje čokolade. zrna se prže i melju da bi se dobio kakaovac masa koja je slična mekom puteru od kikirikija. U ovom delu prerade, bakterijski zagađivači imaju mogućnost da se mnogostruko umnože.

Pošto i šecer i mast teže da se izdvoje iz čokolade. moraju se dodati aditivi koji đe sprečiti ovu pojavu. Užeglost masti može obično da se otkrije posle šest do dvanaest sedmica skladištenja na temperaturi od oko 50″C. Neprijatan ukus je prvi znak da su nastupile štetne promene koje nastaju starenjem masti. Užeglost se može odložiti primenom određenih dodataka. Dodaci pomocu kojih se dobija penast izgled. zajedno sa drugim dodacima obezbeđuju lakoću mase. ali i povećavaju rizik koji se nameće upotrebom čokolade.

Mnogi pojedinci koji veruju da su alergični na čokoladu. u stvari su alergični na različita zagađenja životinjskog porekla koja se nalaze u čokoladi. Jedan jedanaestogodišnji dečak došao je lekaru zbog jakih bolova u želucu i povraćanja krvi. Iznenada je dobio crvene pege na koži po celom telu. Za vreme njegovog boravka u bolnici utvrđeno je da su napadi bolova koje je osećao u stomaku i crvene pege nastali samo nekoliko minuta pošto je dobio čokoladu kao hranu ili jednostavnim nanošenjem na kožu. Čokolada je, takođe, glavni uzrok neprijatnog svraba u predelu čmara. Kada se prestane sa uzimanjem čokolade, prestaje i svrab.

Nikada nije bilo mudro smatrati čokoladu dobrom hranom za decu. U časopisu »Žurnal za žene«, koji je izlazio u SAD, još u oktobru 1930. napisani su ovi redovi: »Sedmična gozba. postala je svakodnevno uživanje, pa je i Markova težina porasla«. To je bio oglas jednog preduzeća za proizvodnju čokolade. Velika je greška dopuštati deci da uzimaju proizvode kao naročitu poslasticu u čijoj je osnovi kakao. Čokolada im pored drugih neželjenih dejstava donosi i prazne kalorije, pa se tako već od najranijih dana sukobljavamo sa problemima koje stvara povećana telesna težina.

Srećom za one koji vole čokoladu. postoji dobra zamena koja ima mnogo prednosti u odnosu prema ovoj tako rasprostranjenoj poslastici. Možda ćete se iznenaditi to je rogač. On je bolji proizvod od čokolade kada se uzmu u obzir gornje činjenice. On ne sadrži metilksantine. On ne zahteva šećer. pošto sadrži dovoljno prirodnog šećera. Na kraju ono što je najlepše njemu nije potrebna fermentacija da bi dobio svoj ukus. Prema tome to je namirnica koja ima veću vrednost.

Rogač je plod drveta čije botaničko ime glasi: Ceratonia siliqua a koje se najviše gaji na Bliskom istoku. Rogač pripada familiji mahunarki i rađa dugačke mahune koje se dobro osuše. a zatim fino sa melju, pa se tako dobije prah koji se može različito upotrebiti.

U stara vremena, rogačeve mahune cenjene su kao veoma dragoceni plod, jer kada se stoka hranila njima, ona je brzo napredovala. Suve semenke iz mahuna često su u tim vremenima bile korišćene u trgovini kao novac. Otuda vodi svoje poreklo i reč karat koja potiče od grčke reči keration ― zrno rogača. koja se i danas koristi kao ime mere za dragocenosti.

HRANLJIVA VREDNOST ROGAČA

– Sadrži gotovo 8% proteina (kao i ostale mahunarke) u poređenju sa 2-14% proteina u cerealijama.
– Sadrži mnogo prirodnog šećera: oko 46%.
– Sadrži nešto vitamina iz B-grupe.
– Sadrži minerale: kalcijum, magnezijum i kalijum.
– Sadrži neke minerale u tragovima kao: gvožđe, mangan, hrom, bakar i nikal.
– Rogač nije namirnica koja čovekov organizam opterećuje »praznim kalorijama«!

Upoređen sa čokoladom, rogač je tri puta bogatiji kalcijumom, za jednu trećinu ima manje kalorija i sedamnaest puta manje masnoća.

Rogač je bogat izvor pektina koji pomaže varenju i pražnjenju creva. Pektin pripada grupi nesvarljivih ugljenih hidrata koji se u svakodnevnom govoru označavaju kao biljna vlakna. To je supstanca koja doprinosi zgušnjavanju dzemova. Pektin iz rogača može da zaustavi običan proliv, povraćanje i pojavu mučnine. Pektin kao i sva vlakna, doprinosi skupljanju toksina iz creva i njihovom odstranjivanju iz organizma.

Može se upotrebiti tako što se jedna velika kašika praha od rogača stavi u šolju tečnosti, ili još jednostavnije načini smesa od rogača i vode. Lignin je drugi član familije vlakana. a nalazi se u »drvenastom« delu rogačeve mahune. I pektin i lignin smanjuju koncentraciju holesterola. što je inače uloga vlakana u ishrani.

Prema tome da bi se postigao pravi ukus »čokolade« koji se zasniva na odličnoj prehrambenoj vrednosti i odsustvu svakog štetnog delovanja, upotrebite rogač u prahu svuda gde se u receptu za slatkiše pojavljuje kakao ili čokolada.