Trovanje lekovima

Ima dosta lekova i lekovitih materija koji u ovoj ili onoj meri mogu biti otrovni, čija upotreba može u izvesnim slučajevima izazvati trovanje. Kako će jedan lek delovati, da li kao lek ili će izazvati neke neugodnosti po zdravlje, eventualno trovanje onoga koji ga uzima, zavisi, pre svega, od količine u kojoj se uzima, od oblika i načina kako se, i vremena kada se uzima.

Poznato ]e da neki lekovi postapu škodljiviji ako se uzmu bez ili sa nedovoljno vode (sulfonamidi); drugi izazivaju burnu reakciju ako se uzmu pre jela, sa nekima se ne smeju uopšte uzimati lekovi za čišćenje ili se sme]u uzimati samo određeni lekovi; treći se ne smeju uzimati istovremeno, (ne podnose se uzajamno), itd. Dugotrajna upotreba nekih lekova, ko]i se inače u kratkotrajnoj, propisanoj upotrebi dobro podnose, može takođe izazvati izvesne neugodne pojave, kao što su smetnje u varenju, glavobolja, nesanica, nervni i drugi poremećaji.

Sve to pokazuje da se u pogledu količine (doze), načina i vremena uzimanja lekova treba strogo pridržavati saveta lekara.

Trovanja lekovima mogu biti slučajna ili namerna (samoubistvo ili kriminal). Za zaštitu zdravlja naročito su važna slučajna. trovanja, koja najčešće nastaju greškom onoga kod koga je do trovanja došlo, a pokoji put i greškom lekara ili apotekara. Nepravilno i nebrižljivo čuvanje otrovnih materija, kao i lekova, vrlo čest je uzrok trovanju ovim materijama i lekovima.

Zato se lekovi moraju u svakoj kući držati i čuvati samo na jednom mestu, u maloj kućnoj apoteci, i to pod ključem.

U slučaju trovanja lekom treba obavezno najhitnije zatražkti lekarsku pomoć ili, što je bolje, preneti bolesnika .u bolnicu, ‘ali je neobično važno znati. šta se preduzima dotle, da bi se bolesniku pomoglo. Poznato je da izvesni lekovi koji mogu izazvati trovanje, kao i inače otrovi, imaju svoje protivotrove. Neki od njih mogu se i treba ih koristiti, kao što ćemo videti kasnije kod pojedinih trovanja, i :pre dolaska lekara. Međutim, ukoliko bi neki protivotrov mogao i •sam izazvati trovanje, bolje je ne davati ga bez saveta lekara.

TROVANJE LEKOVIMA IZ GRUPE BARBITURATA

Trovanja ovim lekovima dešavaju se obično radi samoubistva. Međutim, sve veći je i broj slučajnih trovanja. Njima se naročito dosta često truju mala deca. Nebrižljivo čuvanje i ostavljanje lekova na domaku dečjih ruku, ili makar gde, omogućavaju deci da do njih lako dođu, a oblik bombona i odsustvo mirisa i ukusa i da ih lako progutaju.Od lekova iz ove grupe, usled čije upotrebe najčešće dolazi do trovanja, najviše se upotrebljavaju luminal i razne njegove kombinacije.

Lekovi iz ove grupe deluju uspavljujuće, prema tome, bolesnik :može, u zavisnosti od količine upotrebljenog leka, biti u stanju koje ide od obične pospanosti do duboke nesvesti. Bolesnik uz to ima često temperaturu, priliv krvi u pluća, osip po telu i druge pojave koje se javljaju i kod drugih bolesti. Lko pored bolesnika nema kutije ili kakvih drugih tragova od leka, po kojima se obično i posumnja u trovanje lekom, onda je prilično teško utvrditi šta je posredi. Da bi se utvrdilo trovanje nekim od ovih lekova, treba bolesnikovu mokraću poslati u laboratorijum na pregled.

Lečenje se sastoji u izazivanju što skorijeg povraćanja, u ispiranju želuca, u puštanju krvi i transfuziji i u održavanju srca. Pored toga, daju se i injekcije prilično velikih količina strihnina, koje, razume se, može samo lekar dati. Zato bolesnika treba što pre preneti u bolnicu ili, u svakom slučaju, zatražiti lekarsku pomoć.

Da bi se izbeglo slučajno trovanje, preporučuje se brižljivo i pravilno čuvanje lekova.

TROVANJE INSULINOM

Insulin se upotrebljava za lečenje šećerne bolesti, a ponekad i za lečenje mršavosti i nekih nervnih oboljenja. Do trovanja dolazi samo ako se ubrizga velika doza. U tom slučaju nastupa uznemirenost sa drhtanjem, umor i klonulost, a ponekad i strah, lupanje srca, teškoće pri govoru, dvostruka slika pri gledanju predmeta. trzanje itd. U najtežim slučajevima nastupaju nesvest i konvulzije.

Bolesnika koji ima znake trovanja insulinom treba staviti u postelju i dati mu odmah veću količinu šećera.

TROVANJE LEKOM PROTIV PANTLJIČARE

Ovaj se lek može uzimati samo pod uslovom da se u organizmu ne rastvori. Inače je veoma otrovan. Pošto se njegovi preparati lako raspadaju prilikom dužeg stajanja i postaju rastvorljivi, to se lek mora uvek davati sveže pripremljen.. Posle uzetog leka, pak, ne sme se dati ricinusovo ili neko drugo ulje na čišćenje, jer se lek u ulju lako rastvara, već se mora dati sredstvo u kome se lek ne rastvara. Do trovanja dolazi, uglavnom, usled toga što se bolesnik ne pridržava ovih odredaba prilikom uzimanja leka.

Prilikom trovanja bolesnik se žali na bolove u trbuhu sa povraćanjem i prolivima. Česti su vrlo teški poremećaji vida i pojava žutice.’ Bolesnika moramo hitno odvesti lekaru, a pre polaska možemo mu eventualno dati 1―2 kašike gorke soli u čaši mlake vode i klizmu od mlake vode, kamilice ili sleza.

TROVANJE LEKOM PROTIV DEČJIH GLISTA

Do ovog trovanja može doći naročito kod dece ako pojedu odjedanput veću količinu bombona protiv glista ili ako progutaju lek spremljen za odrasle.

Znaci trovanja su: bolesnik vidi sve predmete u žutoj boji, osetljiv je na ljubičastu boju, gadi mu se i povraća, a u težim slučajevima ima trzaje i grčeve u nogama i rukama.

Ako se pojave znaci trovanja, dalje davanje santonina treba obustaviti, a ako nastupe grčevi, pozvati lekara.

TROVANJE JODNOM TINKTUROM I LEKOVIMA OD JODA

Trovanje jodnom tinkturom lako se pozna po mrkoj i opaljenoj sluzokoži usta, jezika i ždrela, kao i dela lica i brade. Trovanje izaziva bolove u želucu i povraćanje, a ponekad i mnogo teže znake u vezi sa oštećenjem pluća i bubrega.

U slučaju trovanja jodom, bolesniku treba dati rastvor krečne vode ili. sapunicu, kao kod trovanja kiselinama.

Prilikom upotrebe preparata joda za lečenje skleroze, sifilisa, kašlja i nekih drugih bolesti (kalijum-jodat, kalcijum-jodat i dr.), može doći do raznih pojava na koži (bubuljice), sluzokoži (kijavica, zapaljenje očnih kapaka, kašalj) i žlezdama, kao i do nekih nervnih poremećaja (strah, nemir, razdražljivost, lupanje srca, nesanica).

Svi ovi znaci nestaju ako se prestane sa uzimanjem leka. Neko naročito lečenje, obično, nije potrebno. Ali u slučaju znakova trovanja kod bubrežnih i srčanih bolesnika treba zatražiti lekarsku pomoć.

TROVANJE SEKAMINOM

Javlja se često u slučaju uzimanja leka u velikim količinama kod žena koje tim lekom nastoje da izazovu pobačaj ili ,da zaustave krvarenje iz materice. U tim slučajevima ili usled duže upotrebe mogu se javiti vrlo bolni grčevi u raznim delovima tela, kao i glavobolja i vrtoglavica. Pored toga javlja se osećanje vrlo velike gladi i žeđi. U nekim slučajevima javljaju se i vrlo jaki bolovi -u rukama i nogama. Pojave se mehurići na prstima, koji brzo pocrne, osuše se i oljušte. U naročito teškim slučajevima može doći do otpadanja prstiju, pa i delova udova.

PREPORUČUJEMO:

Pri pojavi najblažih znakova trovanja treba obustaviti dalje uzimanje leka. Inače je za lečenje uvek potrebna lekarska pomoć.