Trovanje pesticidima i insekticidima

U savremenoj poljoprivredi se, kao i u javnom zdravstvu, za uništavanje štetočina biljnog i životinjskog porekla upotrebljavaju razna sredstva, sva više ili manje otrovna, poznata pod zajedničkim imenom pesticidi. Prema svojoj bližoj nameni pesticidi nose i druga, bliže određena imena.

Insekticida upotrebljavaju se za uništavanje insekata:

– za uništavanje gljivica, herbicida

– za uništavanje korova, i rodenticida

– za tamanjenje pacova, miševa i drugih glodara štetočina.

Neki od njih upotrebljavaju se i u nekoliko naznačenih svrha. Za primenu izvesnih pesticida upotrebljavaju se razređivači, od kojih su neki takođe manje ili više otrovni.

Po svom hemijskom sastavu pesticidi su: hlorirani ugljovodonici [DDT, heksahlorcikloheksan ― NSN, hladan, dieldrin, toksafen); organofosforni preparati (hlortion, sistoks, diazinon, diptereks, malation, paration, tep); dinitrofenoli (dinitroortokrezol, dinitrobutilfenol dinitrocikloheksilfenol); nikotin; arsenski preparati; fumiganti (cijanovodonična kiselina, metil-bromid, sumporugljenik, aluminijumov fosfid); organski spojevi žive; kumarinski preparati; cinkov fosfid; talijumov sulfat; natrijumov fluoroacetat. A razređivači: kerozin, ksilen i dr. Mnogi od njih poznatiji su u prometu pod zaštićenim imenom.

Pesticidi su vrlo efikasni u borbi protiv biljnih i životinjskih štetočina, ali oni, naročito otrovniji, nisu bez opasnosti ni po ljude koji ih primenjuju. I trovanja nekim pesticidima postala su odista dosta česta.

Do trovanja dolazi najčešće usled nepravilnog rukovanja pesticidima i usled pogreške ili nesrećnim slučajem, ali su poznati i slučajevi namernog trovanja.

U vezi sa trovanjem pesticidima treba, pre svega, preduzeti odgovarajuće zaštitne mere. Potrebno je, prvo, da se pesticidi pravilno uskladištavaju i u skladu sa propisima o otrovima ispravno čuvaju. Skladišta treba da budu tako organizovana da se do pesticida, pogotovu otrovnijih, može doći samo na dozvoljen, propisan način. Isto tako rukovalac skladišta i prodavac moraju biti dobro upoznati sa prirodom i otrovnim svojstvima svakog pesticida koji prodaju.

Zatim, potrebno je da se svaki pesticid primenjuje obavezno uz preduzimanje propisanih higijenskih i tehničkih zaštitnih mera. Uputstvo o preduzimanju ovih mera treba da bude priloženo uz svako pakovanje svakog pesticida. Ukoliko takvog uputstva uz pakovanje nema, treba g,a tražiti od prodavnice prilikom kupovine pesticida. -Uputstva se treba strogo pridržavati.

Najzad, primenom svakog pojedinog pesticida treba da se bave samo osobe koje su dobro upućene u način njegove upotrebe, kao i u način zaštite od trovanja njim.

Do trovanja pesticidima može doći preko organa za varenje, preko organa za disanje, ili preko kože. Kod mnogih pesticida trovanje je moguće preko svakog od ovih puteva, ali je jedan od njih ipak najčešći. U zavisnosti od puta kojim je trovanje najviše moguće, preporučuje se za primenu svakog pesticida ili grupe pesticida odgovarajuća zaštita (zaštitno odelo, maska, rukavice, čizme itd.).

Znaci trovanja mogu, u zavisnosti od vrste pesticida, biti vrlo različiti. Većina od njih, manje ili više, deluju na nervni sistem i izazivaju glavobolju, vrtoglavicu, paralize, uznemirenost i druge nervne poremećaje. Mnogi, pak, izazivaju bolove u stomaku, povraćanje i proliv (organofosforni preparati, dinitrofenoli, nikotin, arsenski preparati i dr.). Neki.od njih izazivaju gušenje ili pojačano znojenje, salivaciju, suze itd. Najzad, veliki broj pesticida i razređivača nadražuje kožu i sluzokože sa kojima dolazi u dodir, izazivajući razne promene na njima.

Lečenje u slučaju trovanja različito je takođe i primenjuje se prema svakom konkretnom slučaju. Međutim, svaki put kad dođe do trovanja nekim od pesticida treba što pre pozvati lekara ili preneti bolesnika u bolnicu, a pre nego što lekar stigne treba preduzeti, uglavnom, sledeće opšte mere:

1. Treba što je moguće pre utvrditi kojim je pesticidom izazvano trovanje. Ako se trovanje dogodilo na radu, to u većini slučajeva nije teško, ali ako je u pitanju namerno trovanje, onda je to mnogo teže. u svakom slučaju za preduzimanje potrebnih mera biće od velikog značaja da se sačuvaju ispljuvak bolesnika, sud u kome se nalazio pesticid, kao i odelo radnika, ukoliko bi bila potrebna hemijska analiza pesticida.

2. Ako je trovanje nastalo preko organa za varenje, kroz usta, treba što pre na podesan način izazvati povraćanje, a ako je moguće i isprati stomak. Zatim, davanjem nekog laksativnog sredstva iSprazniti i creva. Ako je trovanje nastalo nekim od hloriranih ugljovodonika (DDT, heksahlorci-kloheksan ― NSN, dieldrin, toksafen i dr.), na čišćenje se ne sme davati ricinusovo niti koje drugo ulje, jer ulje upija ove otrove.
Ukoliko je trovanje nastalo kroz kožu ili preko očnih vežnjača, onda temeljnim pranjem zagađene kože i očiju treba odstraniti ostatke otrova. Za takvo pranje najbolji su voda i sapun.

3. Ako je u pitanju trovanje nekim od zagušljivaca, na primer, cij anovodoničnom kiselinom ili sl., onda kod bolesnika treba odmah primeniti veštačko disanje. Po bolesnika je u ovom slučaju mnogo korisnije veštačko disanje tu na licu mesta, bez gubljenja vremena, nego prenošenje u bolnicu. Naravno, lekara treba i u tom slučaju odmah pozvati ili ga telefonski obavestiti o preduzetim merama i pitati za savet. Međutim, sa veštačkim disanjem kod bolesnika treba nastaviti i dalje sve dok se bolesnik potpuno ne povrati, odnosno dok lekar ne stigne.

4. U slučaju trovanja na radu, treba hitno preduzeti potrebne mere da se spreči pojava trovanja kod drugih, novih slučajeva;

5. O svakom slučaju trovanja pesticidom na radu, a i inače, treba podneti prijavu odgovarajućim organima sanitarne inspekcije i inspekcije rada.
Kod trovanja pesticidima, kao i kod ostalih trovanja, daju se, ukoliko postoje, tzv. protivotrovi (antidoti). Zatim se daju lekovi za održavanje srca, kao i lekovi za smirivanje uznemirenja itd. U slučaju gušenja daje se kiseonik, a kada je to potrebno i transfuzija krvi.