Mentalna higijena i mentalno zdravlje

Higiena je nauka koja se bavi proučavanjem štetnih uticaja na čovekov razvoj i nalazi najpogodnija rešenja za otklanjanje svih uticaja koji mogu dovesti do oboljenja ili poremećaja u razvitku. Medjutim, sve ove mere su pretežno usmerene ka preventivnom delovanju radi zaštite telesnog zdravlja.

U poslednje vreme sve se više obraća pažnja i na duševno zdravlje. Nova grana higijene je mentalna (duševna) higijena, koja radi na otklanjanju svih faktora koji mogu štetno delovati na psihički razvoj čoveka. Složenost zadatkauslovljava mnogostrukost mentalne higijene, tj. bavljenje čovekom od njegovog nastanka pa do smrti. Veliki uticaj koji sredina ima na razvoj jedinke zahteva od mentalne higijene proučavanje međuljudskih odnosa kako u porodici tako i u većim grupama, kolektivima. Stoga problemi kojima se bavi mentalna higijena nisu samo medicinski, oni zadiru u sociološke, ekonomske, kriminološke, etičke i druge oblasti.

Program mentalne higijene sadrži: brigu za održanje duševnog zdravlja, predohranu od duševnih i nervnih oboljenja, upotpunjavanje lečenja i nege duševnih bolesnika, nadzor nad slaboumnim i epileptičarima i njihovo uključivanje u aktivan rad, proučavanje i širenje pouzdanih objašnjenja o svim aktuelnim problemima, a naročito o značaju duševnih poremećaja usled pogrešnog vaspitanja, loseg porodičnog života, kriminala i uopšte negativnih međuljudskih odnosa. Ovi zadaci ostvaruju se putem socijalne službe (socijalni radnici, sociolozi) uz sadejstvo medicinsko-pedagoških savetovališta, kao i obučavanjem stručnog osoblja u staranju i vršenju nadzora, uz pomoć svih društvenih i javnih službi.

Na temelju najnovijih proučavanja posledica u kasnijem životu nastalih usled rđavih uticaja na najranijem detinjstvu, savremena duševna higijena nastoji, pre svega, da otkloni duševna opterećenja i pogrešne uticaje još pre polaska deteta u školu, a zatim u pubertetu, kada je potrebno olakšati i sprečiti tako česte sukobe u koje dolaze deca ovog uzrasta.

Naročito veliku pomoć mentalna higijena pruža u pravilnom usmeravanju seksualnog nagona u pubertetu (seksualno vaspitanje). Kasnije se omladina usmerava ka pravilnom izboru poziva, koji se zasniva na sklonostima jedinke.

Briga o odraslima sastoji se u pomoći i savetovanju u životnim krizama, ili pri pojavi osećanja usamljenosti i nesreće koja česgo nagoveštava slom duševne ravnoteže, što čoveka može odvesti u alkoholizam, usloviti raspad porodice, dovesti do samoubistva ili do neke druge bolesne reakcije.

Briga o duševnim bolesnicima sastoji se .u nastojanju da se oni uključe u normalan život i rad u zajednici. Za vreme boravka u duševnoj bolnici, pored nadzora i usmeravanja lečenja, preuzima se i briga o bolesnikovoj porodici.

Poseban problem mentalne higijene je briga o starima. Sve bolji uslovi života produžavaju čovekov vek, tako da broj starih ljudisve više raste, ali se time i umnožavaju njihove potrebe, naročito u slučajevima gde su mlađe generacije suviše zaposlene da bi se mogle posvetiti starima.

Pojedina telesna oboljenja mogu biti prouzrokovana psihičkim potresima i uzbuđenjima. To su takozvana psihosomatska oboljenja. Mentalna higijena proučava ove faktore, radi na njihovom otklanjanju, bavi se vaspitanjem budućih bračnih drugova i budućih majki, kao i mnogim drugim problemima koji posredno ili neposredno utiču na čovekov život u zajednici.