Hantingtonova horeja

Horeja je oboljenje koje se javlja u detinjstvu, a karakterišu ga nevoljni pokreti ruku, nogu, lica, glave. Viđa se češće kod devojčica nego kod dečaka, a nastupa obično u doba između šeste i dvanaeste godine.

Smatra se da ovom oboljenju prethodi dugotrajna, hronična angina, ili reumatizam zglobova, to jest bolesti koje, često, oštećuju srce. Tek na kraju, na ovako pripremljenom terenu, javlja se i zapaljiva reakcija mozga koju karakterišu pomenuti nevoljni pokreti.

Obolela deca obično su i ranije bila preosetljiva, nervozna, nežna. Često se može primetiti da se horeja javlja u istoj porodici, tako da, donekle, oboljenje ima i nasledni karakter.

Početak je neprimetan, dete postaje nespretno u rukovanju svakodnevnim priborom (najpre se smetnje primete za vreme porodičnih obeda), zatim izgleda kao da pravi ružne grimase, zbog čega, obično, izvlači grdnje ili nezasluženu kaznu. Dete je razdražljivo, plačljivo, popušta u uspehu u školi, nastavnici primećuju njegovu nezainteresovanost i nemir.

Posle ovakvih (često dugotrajnih) prethodnih pojava javljaju se, prvo u jednoj strani tela, pa zatim u drugoj i na licu, specifični pokreti u obliku trzaja. Ovi pokreti se pojačavaju ukoliko dete primeti da ga neko posmatra, ili kada ga neko savetuje, grdi, i uopšte ako primeti da mu se obraća pažnja, a ređi su i slabiji kada je dete samo. Ako se dete blagovremeno ne izdvoji iz školske sredine, može doći do čitave epidemije jer deca rado oponašaju ovakve pokrete.

Bolest traje jedan do tri meseca i opisane pojave se postepeno stišavaju; međutim, posle kraćeg ili dužeg mira oboljenje se može ponoviti.

Lečenje samog oboljenja sastoji se u izdvajanju bolesnika i stišavanju nemira. Međutim, mnogo je važnije uzročno lečenje osnovnog oboljenja zglobova i, eventualno, srca (ukoliko na njemu već postoje promene). Zbog toga je i kod lakših oblika oboljenja obavezna kon¦sultacija stručnjaka. Lečenje. se sprovodi preparatima salicila, zatim, antibioticima, uz eventualno vađenje zapaljenih krajnika.