Može li se proizvodnja duvana zameniti proizvodnjom hrane

Pravilna ishrana je osnovni uslov dobrog života i svakog čovekovog napretka. Hranom i ishranom jedino je moguće obezbediti normalni rast i razvoj. zdravlze i otpornost prema bolestima. radnu sposobnost i trajanje ljudskog veka. Pušenje duvana, međutim, na više različitih načina onemogućava takvu ishranu: pogoršavanjem apetita i varenja hrane, oštećenjem vitalnih organa (srca, pluća, bubrega, mozga), nameće se potreba za većim naporima u ishrani. Ova nekorisna navika smanjuje porodični buiet koji se može iskoristiti za nabavku dragocenijih i hranljivih namirnica (sira, jaja, voća). Moramo dodati još i činjenicu da proizvodnja duvana zahteva najbolje oranične površine na kojima bi se vrlo uspešno mogle gajiti biljke potrebne u ljudskoj ishrani.

Pušenje sužava krvne sudove, a zbog toga se pogoršava i smanjuje snabdevanje ćelija pogodnim gradivnim, energetskim i zaštitnim materijama. U svom nepovoljnom delovanju to se naročito odražava kada su u pitanju najvažniji organi kao srce, jetra, pluća i mozak. Pušenje predstavlja jednu od najvećih smetnji u procesu prometa i iskorišćavanja vitamina C, tako značajnog za održavanje otpornosti, dobrog raspoloženja i radne sposobnosti. To nastaje zbog toga što svaka popušena cigareta razori u organizmu do 25 mg tog vitamina, a ta količina predstavlja otprilike trećinu dnevnih potreba.

Kad govorimo o ovome, mora se uzeti u obzir činjenica da se u hrani savremenog čoveka ne nalazi dovoljno vitamina C. Pored toga pušenje pojačava želju za kafom koja u količinama od preko dve šoljice dnevno deluje veoma nepovoljno na ljudsko zdravlje, a uz to slabi i potrebu za obilnijom potrošnjom voća, koje .je i potrebnije pušačima nego nepušačima.

SLOŽEN PROBLEM PROIZVODNJE HRANE

Hrana zadovoljava osnovne fiziološke potrebe ljudskog organizma. Ona neposredno obezbeđuje čovekov opstanak. U tom pogledu današnje stanje, posmatrano u svetskim razmerima, veoma je zabrinjavajuće. Proizvodnja namirnica toliko je nedovoljna da ne zadovoljava potrebe čovečanstva čak ni u onom najelementarnijem obliku. Zbog toga više od polovine svetskog stanovništva trpi usled pothranjenosti, koja ostavlja vrlo teške i nesagledive posledice. Stotine miliona ljudi gladuju, a desetine miliona umire od gladi. I dok potrebe za hranom sve više rastu, dotle se površine sa kojih bi se mogla uspešno dobiti sve više smanjuju. Uzroci za ovakvo stanje su mnogobrojni: izgradnja i širenje gradova i drugih naselja, industrija, rekreacioni centri, putna mreža, erozija, odlaganje jalovine različitih rudnika, stvaranje deponija itd.

Samo u Srbiji erozija svake godine smanji oranične površine za oko 16.000 hektara, a za već spomenute namene čovek upotrebi još toliko. U svemu tome duvanska privreda zahvata značajne površine i u svetu i u našoj zemlji. U svetu je 1977. godine pod duvanom bilo 4,37 miliona hektara, a proizvedeno je 5,43 milijardi tona duvana, koji je korišćen, odnosno zloupotrebljavan samo za trovanje ljudi. U Srbiji pod duvanom ima preko 60.000 hektara pretežno odličnih oranica, naročito pogodnih za vrlo uspešnu proizvodnju hrane.

Na površinama koje se u svetu nalaze pod duvanom moglo bi se proizvesti 21.850.000 tona pšenice, ili nešto više kukuruza, 60.000.000 tona jabuka, 40.000.000 tona grožđa, ili 100.000.000 tona krompira itd. Rod svih ovih biljaka čini izvrsnu i neophodnu hranu. Na svih 60.000 hektara, koliko se u našoj zemlji prepusti duvanu, moglo bi se godišnje proizvesti (u tonama): pšenice 300.000 ili kukuruza 500.000 jabuka 3.000.000. grožđa 600.000, krompira 2.500.000 tona itd. Ovome treba dodati podatak da u svim ovim proizvodima još oskudevamo.

Imajući u vidu sve ove činjenice nije teško odlučiti šta je korisnije i potrebnije otrov ili hrana. Izbor vršimo mi sami.

Samo ovako može se odgovoriti na pitanje da li je bolje umesto duvana gajiti biljke čiji plodovi predstavljaju odličnu hranu. Ako se na duvansku narkomaniju gleda kao na problem koji teško opterećuje ljudsko društvo, izbor može unapred biti poznat: umesto duvana
proizvoditi hranu. To jedino odgovara dobro shvaćenim potrebama i interesima celokupnog društva.

MATERIJALNA KORIST OD DUVANSKE PRIVREDE JE PRIVIDNA

Duvanska privreda i zdravlje nisu u skladu jedno s drugim. Iako je finansijska služba zainteresovana za duvansku privredu, jer je ona važan izvor sredstava, takav stav ipak nije dovoljno opravdan pošto ne doprinosi opštim interesima naroda. Zdravlje stanovništva i njegovo unapređenje mora da zauzme prvo mesto i nipošto se ne može staviti na kocku. Ono nema cene. Tu neizmernu vrednost pušenje neposredno ugrožava, Materijalna korist koja se može ostvariti od duvana predstavlja prividnu vrednost, što potvrđuju procene prema kojima se više daje za otklanjanje posledica duvanske narkomanije nego što se od nje dobije u obliku poreza i drugih dažbina.

Sve ovo postaje još jasnije ako se doda činjenica da pušenje otežava pravilnu ishranu, a time pored ugrožavanja zdravlja i radne sposobnosti stanovništva, ometa i uspešno privređivanje.

MOŽE LI SE PROIZVODNJA DUVANA ZAMENITI PROIZVODNJOM HRANE

Ne samo da može. već se sa tim. mora što pre otpočeti, jer je hrana sigurno mnogo važnija i preča od duvana. Ovo se može reći i zato što je za gajenje duvana potrebno više radne snage i energije nego za proizvodnju hrane. Poznato je da i radna snaga i energija danas nedostaju.

Možda bi se moglo postaviti pitanje o ekonomskim teškoćama koje bi nastale prelaskom sa proizvodnje duvana na proizvodnju hrane. Slobodno možemo reći da nema neke opravdane bojazni od većih privrednih poremećaja. Ako bi finansijske službe zbog toga ubrale manje novca,’ jer neće biti poreza od prometa duvanom, one u stvari neće iskazivati nikakav manjak, jer će gubitak nadoknaditi odgovarajućim smanjenjem izdataka za otklanjanje posledica izazvanih pušenjem.

Kada se sve ovo uzme u obzir, nije teško uvideti da pušenju moramo objaviti pravi rat. Bez preterivanja možemo reći smrt pušenju da bi se obezbedio srećan život ljudima. Drugim rečima, umesto duvana ― hleb, a umesto pušenja zdravlje. To je jedino i najbolje rešenje koje je u interesu čoveka i celog društva.