Moždani udar (moždana kap)
Moždana kap (često nazivana moždani udar, po nemačkoj reči Schlag) obično pogađa starije ljude, mada, u poslednje vreme nisu izuzetak ni osobe oko ili mlađe od pedeset godina.
Moždana kap je znak i posledica nedovoljnog priticanja krvi u moždano tkivo, do čega dovodi, najčešće, prolazni nagli pad obično visokog krvnog pritiska, tako da veći ili manji deo mozga ostaje sasvim ili bez dovoljne količine sveže krvi. Moždano tkivo je vrlo osetljivo na nedostatak redovnog priticanja krvi, tako da se taj nedostatak odmah ispoljava prestankom funkcija kojima upravlja dotični deo mozga. Nešto slično dešava se i u ostalim delovima tela (mišići, unutrašnji organi), međutim, manifestacije ovih poremećaja su neprimetne ili neznatne (grčevi u mišićima nogu arteribsklerotičara, neodređeni bolovi u grudima ili trbuhu, itd.), jer je osetljivost tih tkiva mnogo manja na nedostatak kiseonika nego što je slučaj sa moždanim tkivom.
Nije retko da kap pogađa osobe koje su do tada pokazivale mnogobrojne znake arterioskleroze: povremene grčeve u mišićima, zujanje u ušima, glavobolje, nesanicu i žalile se na zaboravnost. Moždana kap obično nastaje u onom momentu kada neki drugi organi zahtevaju veću količinu krvi, usled čega ostatak nije dovoljan da ishrani mozak.
Tako, na primer, trbušnim organima je posle obilnih obeda potrebno više krvi da bi svarili hranu, usled čega dolazi do naglo smanjene količine krvi u sudovima i do pada krvnog pritiska. Ovako nizak pritisak ne može savladati otpor koji daju tvrdi i suženi sudovi mozga, tako da pojedini delovi mozga ostaju bez dovoljne količine krvi. Zbog toga, a ne slučajno, veliki broj moždanih kapi i nastaje za vreme različitih opštih ili porodičnih svečanosti, kada se, shodno običajima, jede obilnije i bolje spremljena hrana.
Do moždane kapi često dolazi u snu, jer krvni pritisak pada za vreme sna, tako da se tek po nastalim oduzetostima izjutra zaključi da je došlo do poremećaja u mozgu. Kratkotrajni popodnevni san posle ručka može isto tako dovesti do pada krvnog pritiska, pri čemu se dopunjuju dva faktora ― varenje hrane i san.
Sličan je mehanizam moždanog udara prilikom stolice ili polnog opštenja. Naprezanje zahteva veću količinu krvi na odgovarajućem mestu i pad krvnog pritiska u mozgu, tako da nisu retki slučajevi šloga za vreme stolice, ili u krevetu, u toku polnog snošaja.
Na mestima u mozgu gde je došlo do nedovoljnog priticanja krvi, do zastoja krvotoka, zastala i neobnavljana krv počinje da se zgrušava. Ako je zastoj bio kraći, do potpunog oštećenja moždanog tkiva ne mora doći, naročito ako su se krvni sudovi samo trenutno stegli, zgrčili. Zastoj se ispoljava samo prolaznim trnjenjem odgovarajućih delova tela. Međutim, ako je u sudovima došlo do zgrušavanja zaostale krvi, promene su trajnije i obimnije.
Moždana kap u desnoj moždanoj hemisferi ima za posledicu oduzetost leve ruke i leve noge uz mlitavost leve strane lica. Oštećenje leve moždane hemisfere dovodi do oduzetosti desne strane tela, obično uz različite smetnje govora (kod dešnjaka). Do gubitka svesti ne mora doći, ali svest može, ponekad, uz povraćanje ili štucanje, biti kratkotrajno pomućena. Cogođena polovina tela prvo utrne i izgubi snagu, a zatim nastupi oduzetost. Oduzeti delovi su u početku mlitavi, a kasnije se skupe, zategnu. Posle dve-tri nedelje funkcije se postepeno vraćaju, i u lakšim slučajevima mogu se sasvim povratiti; međutim, nespretnost ranije oduzete ruke i vučenje oduzete noge pri hodu’ obično ostaju trajno. Ukoliko se ne odstrane uzroci koji su doveli do šloga (dijeta, sredstva za regulisanje krvnog pritiska), kap se posle dužeg ili kraćeg vremena može ponoviti. Prvi napad moždane kapi obično ima bolji ishod nego naredni: udari.
Lečenje ovog najčešćeg oblika moždane kapi sastoji se u mirnom ležanju uz davanje (putem injekcija) hipertoničnog rastvora šećera, vitamina, sredstava za poboljšanje rada srca i regulisanje krvnog pritiska. Lečenje se može sprovoditi kod kuće pod nadzorom lekara. Bolesnik se može preneti u bolnicu samo ukoliko je ona blizu i sam prenos ne zahteva mnogo napora od bolesnika. Prenos po svaku cenu, naročito iz udaljenih krajeva, pod rđavim transportnim uslovima i po nevremenu, može bolesniku doneti više štete nego koristi.
Ranije uobičajeno puštanje krvi kod moždane kapi štetno je jer nagli gubitak krvi potpomaže zgrušavanje. krvi. Kod ranjavanja i krvarenja iz unutrašnjih organa korisno je brže zgrušavanje krvi na mestu krvarenja, jer se na taj način sprečava gubitak dragocene krvne tečnosti. Međutim, kod moždane kapi puštanje krvi koje ima isti efekat kao i krvarenje iz drugih uzroka, povećavaći stepen zgrušavanja, izaziva i brže zgoušavanje krvi u mozgu, tako da dovodi do onoga što se htelo izbeći.
Pošto se akutni stadijum moždane kapi smiri, obično posle dve do tri nedelje, najvažnije je regulisati ishranu bolesnika i uredno pražnjenje creva (stolica). Ishranu podesiti i prema stanju srca, krvnih sudova i pritiska. Obroci treba da budu češći i manji. Uredno pražnjenje creva, na koje se ne misli uvek, može se postići pravilnom dijetom i davanjem biljnih sredstava za čišćenje je kompot od suvih šljiva, Abin Fulaxin i slične tablete). Masažu i pokretanje oduzetih delova radi uspostavljanja funkcije (rehabilitacija) treba preduzeti na vreme, ali oni ne smeju biti nagli ni bolni za bolesnika. Ove mere se obično sprovode kod kuće, po otpustu iz bolnice, ukoliko je bolesnik lečen u bolnici.
U praksi se najčešće susreće opisani oblik moždane kapi. Međutim, slične oduzetosti mogu nastati i iz drugih razloga. Krvne sudove mozga mogu začepiti komadi zgrušane krvi koja potiče iz srca ili drugih krvnih sudova. Ovakva moždana kap sreće se kod srčanih bolesnika ili bolesnika sa promenama na krvnim sudovima., Ali, moždana kap tada nastaje. naglo, bez prethodnih znakova, oduzetosti su teže i, obično, dolazi do kraćeg ili dužeg gubitka svesti. Na sličan način krvni sudovi mozga mogu biti zapušeni kapljicama masti pri prelomu kostiju, mehurićem vazduha kod otvorenih vena, bakterijama kod gnojnih procesa u organizmu. Znaci oštećenja mozga su isti, međutim, lečenje i ishod zavise od osnovnog uzroka.
Ređi ali najteži tip moždane kapi je krvarenje u moždano tkivo ili u komore. Krvarenje nastaje usled naglog prskanja kakvog suda u mozgu ili postepenim prodiranjem krvi iz krvnih sudova u moždanu tečnost. Ukoliko je prsnuo veći krvni. sud, krv preplavi moždane komore, bolesnik iznenada pada kao pokošen i vrlo brzo gubi potpuno svest, vrat mu je ukočen, ruke i noge jako zategnute. Posle sat-dva ili posle nekoliko dana nastupa smrt, bez vraćanja svesti.
Postepena i manja krvarenja u mozak i komore ne moraju se obavezno završiti smrću, naročito ako se blagovremeno odstranjuje moždana tečnost (punkcija) izmešana sa krvlju. U ovakvim stanjima bolesnik ne mora izgubiti svest, samo je sanjiv i žali se na nesnosnu glavobolju. Ovi bolesnici moraju se lečiti i biti pod nadzorom u specijalizovanim ustanovama. Po izlečenju i izlasku iz bolnice bolesnik još dugo pati od glavobolje, mrzovoljan je, brzo se zamara. Ovde je najvažnije iznalaženje i otklanjanje uzroka koji bi mogao dovesti do novog (obično poslednjeg) krvarenja. Istraživanje je naročito važno stoga što krv u moždanoj tečnosti može poticati i od tumora.
Kod moždane kapi predohrana je od mnogo većeg značaja nego samo lečenje. U mere predohrane spadaju redovna kontrola krvnog pritiska kod osoba posle pedesete godine (po potrebi i ranije), umerenost u jelu i piću, kao i uredan svakodnevni život.