Na koji način upotreba masti dovodi do prekomerne težine i gojaznosti

Milioni ljudi u vremenu u kome živimo, od detinjstva do starosti preteruju u jelu. Na primer, samo narodi koji pripadaju zapadnom delu sveta pojedu tri četvrtine hrane koja se proizvede u svetu, iako sami čine samo jednu trećinu celokupnog svetskog stanovništva. Problem ishrane svetskog stanovništva vrlo teško se rešava na tom najširem društvenom planu. Međutim, i pored takvog saznanja možemo rešiti svoj lični problem koji uglavnom proističe iz našeg načina ishrane.

Tri osnovne hranljive materije oslobađaju energiju u našem organizmu: belančevine, ugljeni hidrati i masti. Kalorijska vrednost osnovnih sastojaka u našoj hrani meri se na sledeći način: 1 g belančevina = 4 kalorije, 1 g skroba ili šećera = 4 kalorije, ali 1 g masti = 9,3 kalorija. Prema tome masti koje unosimo preko hrane predstavljaju veoma značajan energetski potencijal.

Bez masti u ishrani ne bismo mogli živeti, međutim, naš problem sastoji se u tome što hranom unosimo previše masti u svoj organizam.

Masti se pojavljuju u tečnom ili čvrstom stanju. One masti koje na sobnoj temperaturi prelaze u tečno stanje nazivamo tečnim mastima, odnosno uljima. Sve masti sastoje se od tri masne kiseline, koje čine jedan glicerinski molekul. Ova razlika postoji zbog toga što masti kao što je margarin, svinjska mast ili maslac na sobnoj temperaturi ostaju u čvrstom, a ulja u tečnom stanju, jer nemaju isti sastav masnih kiselina. Masti sa visokim sadržajem zasićenih masnih kiselina su čvrste, dok masti čije su masne kiseline većim delom nezasićene, ostaju u tečnom stanju.

Biljne masti odlikuju se većim stepenom nezasićenosti i po tome se bitno razlikuju od životinjskih masti. Međutim, bez obzira kakvu smo vrstu masti ili hrane uneli u svoj organizam, višak se pretvara u telesnu masnoću, koja se najvećim delom sastoji od zasićenih ili čvrstih masnih kiselina. Moramo istaći i činjenicu da se masti životinjskog porekla uvek sreću u čvrstom stanju. Tako, ako u svojoj ishrani obilno koristimo životinjske, masti, snabdevaćemo svoj organizam zasićenim masnim kiselinama. Na taj način unećemo veliku količinu holesterina, koji je redovan sastojak svih životinjskih masti.

Procesom hidriranja ulja mogu preći u čvrsto stanje. U takvom hemijskom postupku nezasićene masne kiseline iz ulja više se vezuju za vodonik i tako postaju zasićene ili otvrdnute, što se inače događa u proizvodnji masti ili margarina. Otvrdnute masti svih vrsta mogu da povećaju prisustvo holesterina u krvi. Međutim, to nije slučaj kod svih masti. Neki novi margarini samo su blago hidrirani i zato imaju veoma mali uticaj na nivo holesterina. Holesterin je prirodna i veoma važna supstanca u organizmu. Ona pomaže u procesu prenošenja pravih masti do tkiva. Ipak, nije dobro imati veliku količinu holestrina u krvi. Visoki nivo ove supstance u krvi povezan je sa sve učestalijim oboljenjem koronarnih arterija i pojavom srčanih udara.

Možda ćete reći: »Ja jedem malo masti.« To je možda tačno, ali možda ipak upotrebljavate više masti nego što mislite. Mast se deli na »vidljive« i »nevidljive« vrste. Tako se može dogoditi da preko hrane dobijamo više skrivenih masti nego što to možemo i da zamislimo. »Vidljiva« je ona mast ili ulje koje koristimo za stolom ili u pripremanju jela. Ako pripremate sendviče ili salatu, tada su majonez, maslac ili margarin vidljive masti. Isto se odnosi i na mast ili ulje koje pekar stavlja u brašno za hleb, testo za kolače i pecivo.

»Nevidljiva« mast je ona koja se pojavljuje kao sastavni deo određene hrane. Gotovo sve vrste hrane sadrže pomalo »nevidljive« masti. Klica žitarica, uljno semenje, orašasti plodovi, masline sadrže masti u različitim količinama od umerenih do velikih ― uglavnom u nezasićenom obliku. Hrana životinjskog porekla ― meso, mleko i jaja takođe je bogata »nevidljivim« mastima, i to čvrstim ili zasićenim. Unoseći u svoj organizam obilne količine jela koja sadrže masti ― »vidljive« ili »nevidljive« mi u stvari tako znatno uvećavamo svoj energetski unos.

Prikažimo to jednim primerom. Dva čoveka sede za stolom i jedu ista jela. Jedan od njih . voli da je ono što jede ― bogato. On na hleb maže mnogo maslaca. Krompiri moraju skoro da plivaju u masnoći, a iz salate treba da curi bogati masni dodatak. Drugi čovek jede ista jela, ali sa veoma malo dodataka. Broj kalorija iz stvarnih sastojaka ovoga obroka koji uzimaju obojica možda će biti gotovo isti, ali zato maslac, ulje u salati, pavlaka i drugi dodaci mogu lako da daju trostruko više energije od svega onoga što je pojeo drugi čovek. Slobodno možemo reći da čovek u svojoj ishrani nema potrebe za tako mnogo masnih dodataka, jer će višak tih masnih materija telo brzo pretvoriti u telesnu masnoću.

Šta preduzeti u cilju smanjivanja prekomerne težine? Ako se borite sa prekomernom težinom, najjednostavniji poduhvat ka odgovarajućem smanjenju težine sastoji se u uzimanju manje koncentrovane hrane. Tu se pre svega misli na šećer i ostala jela koja sadrže mnogo šećera i masti. U tom smislu najgori su slatki deserti koji se služe posle jela. Prema tome, najbolje je uopšte ne jesti deserte, a ako ih i jedemo, onda to treba činiti veoma štedljivo. To važi za svakoga ko želi da oslabi.

Probleme koje stvara prekomerna težina treba vrlo ozbiljno shvatiti. Za svakih 2― 2,5 kg povećane telesne težine ljudski organizam mora da se obezbedi i snabde sa oko 4,5 km novih krvnih sudova, da bi krv mogla. da cirkuliše kroz to masno tkivo. Ako je, na primer, nečiji višak težine 10 kg, njegovo srce sada mora da pumpa krv kroz 18 dodatnih kilometara krvnih sudova i to i danju i noću. Ovo povećano radno opterećenje srca uglavnom je razlog što je prekomerna težina vrlo često povezana sa pojavom visokog krvnog pritiska. Prekomernu težinu, često prati i visok nivo holesterina u krvi kao i pojačana sklonost ka srčanom udaru, oboljenjima koronarnih krvnih sudova i dijabetesu.

Imati povećanu telesnu težinu nije samo neprijatna pojava. Svakih 1/2 kg uvećane težine skraćuje očekivanu dužinu života za 1 procenat. To znači da osoba koja ima trideset godina normalno može da živi još četrdeset godina, odnosno da dostigne starost od 70 godina, ali ako ta ista osoba ima višak težine od 14 kg nalazi se u opasnosti da umre 12 godina ranije, dakle, već u 58. godini. Ako ta ista osoba od trideset godina ima uvećanu težinu za 23 kg, smrt kod nje može da nastupi već u 50. godini. To znači da skraćenje života iznosi 20 godina. Prema tome, lako je shvatiti da je uvećana težina činilac skraćenja života koji se mora veoma ozbiljno shvatiti.

Najčešće bolesti u zapadnim zemljama. U razvijenim industrijskim zemljama najveće i najčešće ubice su oboljenja koronarnih krvnih sudova i srčani udari. Rak se nalazi tek na drugom mestu. Nastajanje raka svih oblika u životu gojaznih osoba češća je pojava nego u životu onih drugih.

»Kalorije ne igraju nikakvu ulogu«, tvrde mnogi ljudi. Ne verujte tim glasovima! Treba da shvatimo njihovu stvarnu ulogu i da se u skladu sa potrebama i ponašamo.

Temelj gojaznosti najčešće se postavlja već u detinjstvu. Svima je poznato da pravila svoje ishrane dete podešava prema navikama svojih roditelja. Ono ne nasleđuje sklonost ka gojenju, već ga u taj deo ljudskog društva uvode običaji i navike koje stiče u roditeljskoj kući, tj. »tradicija kojoj podleže kuhinja«. Ne izgovarajmo se pričom da su naši roditelji ili rođaci »isto tako debeli« kao mi. Stvarno »nasleđivanje« gojaznosti među članovima jedne porodice veoma je retka pojava. Ljudi koji mnogo jedu ne rađaju se kao takvi, već se odgajaju! Ako se detetu za porodičnim stolom odredi da jede samo polovinu onoga što je za njega uobičajeno, i ako se od njega traži da pazi na meru, a ostali koji sede za istim stolom puštaju uzde svome apetitu, neće se ostvariti nikakav rezultat. U takvom slučaju pomoć se može sastojati samo u preispitivanju jelovnika na koji je upućena cela porodica.

Do gojaznosti dovode ne samo jela koja sadrže masti i šećer, već i pića! Na primer, u tom smislu možemo istaći pivo, zbog svog bogatog sadržaja ugljenih hidrata. Već se odavno zna da čovek koji pije mnogo piva u stvari unosi mnogo energetskih sastojaka koji čine da se u njegovom organizmu natalože masnoće, često u velikim količinama, pa tako dolazi do gojaznosti…

Umerenoj i uravnoteženoj ishrani, treba dodati i svakodnevne telesne vežbe i kretanje što doprinosi smanjivanju masnih naslaga.