Da li je mesna hrana najbolja za ishranu ljudi i kako meso utiče na zdravlje

Duboko je ukorenjeno i široko rasprostranjeno mišljenje da je meso neophodno u procesu pravilnog razvoja deteta, a isto tako i odraslima koji obavljaju bilo koji fizički posao.

Meso sadrži oko 20% masti. Dobro je poznato da su čoveku potrebne belančevine i masti, a činjenica da je sastav životinjskog mesa skoro istovetan sa sastavom naših mišića, navodi nas da verujemo da u sredini u kojoj živimo nema pogodnije hrane za oblikovanje mišića u razvoju dečjeg organizma kao i za održavanje mišića odraslih.

Velika greška koja se pojavljuje u savremenoj ishrani ogleda se u snabdevanju organizma mnogo većim količinama belančevina nego što mu je to potrebno. To dovodi do nagomilavanja otpadnih materija u organizmu koje bubrezi vrlo teško mogu eliminisati. Za obavljanje svakodnevnih poslova potrebno je mnogo belančevina, ali ugljeni hidrati stvaraju potrebnu energiju. Meso, na primer srednje.masno, u tome ništa ne doprinosi, jer u sastavu sadrži vrlo malo ugljenih hidrata na 100 g sadrži 0,4 g ugljenih hidrata. Vrednosti variraju u zavisnosti od vrste mesa.

Čoveku koji obavlja težak fizički posao dnevno je potrebno oko 800-1000 grama ugljenih hidrata, a samo 60 grama belančevina. Zato je i razumljivo što se meso može vrlo lako izostaviti iz ishrane, jer se izvor energije mora potražiti u drugim namirnicama. Ovo se može lako učiniti utoliko pre što se zna da su belančevine koje potiču iz mesa slabijeg kvaliteta od onih koje se mogu dobiti iz žitarica i povrća. Pored toga meso sadrži neznatnu količinu mineralnih soli i vitamina tako da to i nije vredno isticati. Prema tome meso nije namirnica koja daje snagu.

Ferdinand Leseps je u toku izgradnje Sueckog kanala zapošljavao Arabljane, ljude koji su se isključivo hranili samo žitaricama i urmama. Međutim, bio je iznenađen njihovom izuzetnom izdržljivošću, velikom radnom sposobnošću. Iz toga je izvukao vrlo logičan zaključak sam je postao vegetarijanac.

Ako je meso zaista neophodno u procesu razvoja dece i održanju životnih i radnih sposobnosti odraslih, tada bismo teško mogli shvatiti opstanak milionskog stanovništva Indije, Kine i Japana koje ne jede meso, ali se zato vrlo dobro oseća i produktivno radi. Moramo priznati da upotreba mesa nije donela neko naročito dobro čoveku. Spartanci su svoje najpoznatije pobede postigli dok su jeli urme, orahe i kukuruzni hleb. Poznato je da su rimski vojnici nosili avan za tucanje zrna žita kao deo svoje opreme i da su dnevno jeli oko 850 grama hleba.

Prema tome, ako govorimo o mesu, nećemo ništa pogrešiti ako kažemo da ono nije neophodan činilac u našoj ishrani. To potvrđuje i primer mnogih već spomenutih naroda koji ga veoma malo ili uopšte ne upotrebljavaju.

U normalnim prilikama naši organi imaju mnogo posla u eliminaciji otpadnih materija nastalih radom mišića i drugih organa. Kada u režim ishrane uđe i meso, organizam je osim eliminacije produkata sopstvenog metabolizma, primoran da eliminiiJe i otpadne materije koje su nastale njegovom upotrebom. To novo opteređenje šteti zdravlju.

Ubeđen da vegetarijanski način ishrane skraćuje život, papa Leon XIII tražio je od upravnika manastira Šartre da ublaži režim ishrane svoga reda. U želji da se detaljno prouči ovo pitanje, upravnik je poslao manastirsku misiju sastavljenu od deset monaha od kojih je najmlađi imao osamdeset godina… Papa je razumeo pouku i više nije zahtevao ublaživanje režima ishrane.

»Meso je jedan od mnogih uzroka bolesti i degeneracije ljudi… Nedavne statistike pokazuju da na 10.000 osoba između 45-54. godine svake godine umire 150 zemljoradnika, ali 511 mesara; između 55- 64. godine 296 zemljoradnika, ali 800 mesara…*

Meso opteređuje jetru, bubrege koji eliminišu otpadne materije koje potiču od njega i nadražuje srce i krvne sudove…

Parče sirovog mesa nikada ne bi moglo da pokrene apetit, ako prethodno ne prođe kroz proces pripremanja koje mu menja rđav izgled, bljutav ukus i ne tako privlačan miris. Kad ne bi bilo vatre koja isprži mast, zatim začina i sličnih dodataka, meso se nikada ne bi moglo upotrebiti.

Riba sadrži još više otpadnih materija nego obično meso. Čak i vrlo sveža može da izazove teškoće u varenju. Pored toga ona se vrlo brzo kvari, a njena štetnost onda se mnogostruko povećava. Sve primedbe vezane za mesnu ishranu odnose se i na ribu, ali su mnogo izrazitije.

Švajcarski naučnik dr Birher-Bener, ističe da namirnice, kao što su meso, jaja, riba itd. neodgovarajućom upotrebom stvaraju otpadne ^aterije koje opteređuju orga’ne za eliminaciju, uslovljavaju rđav kvalitet krvi i zadržavaju se tamo gde je otpor tela najslabiji… Sve vrste mesa u koje spadaju riblje i živinsko meso, rđavi su izvori energije i postepeno vode propadanju najvažnijih tkiva u organizmu.