Zašto je jabuka zdrava u ljudskoj ishranu

Prvobitna domovina jabuke nije tačno određena, ali voćari, posle pažljivih ispitivanja podataka, došli su do zaključaka da je to po svoj prilici bila zapadna Azija. Kako divlje, tako i gajene vrste, kasnije su se pojavile u Evropi. Od ovih evropskih sorti američki doseljenici poneli su sa sobom seme, a u nekIm slučajevima čak i kalemljene sadnice. Iz razdoblja od samo nekoliko godina posle prvih seoba u najumerenija područja, postoje podaci i beleške koji opisuju jabukovo drvo sa divnim ružičasto-belim i crvenkastim cvetovima koji obećavaju dobar rod. Odavde su jabuku prihvatili i raširili po prostranstvima Severne Amerike Mndijanci, trgovci, misionari.

Hranljive vrednosti jabuke: Jedna jabuka dnevno drži lekara daleko od nas

Šta se može reći o hranljivoj vrednosti jabuke, a šta o poslovici: »Jedna jabuka dnevno drži lekara daleko od nas«? Da li je zaista tako da je neko ko je voleo jabuke imao odlično zdravlje i dug život i onda to svoje iskustvo pretočio u formulu koja predlaže »jednu jabuku na dan«?

Zanimljivo je zapaziti da je ovo zrno mudrosti bilo podvrgnuto eksperimentima. Na Mičigenskom državnom univerzitetu proučavan je uticaj redovne upotrebe jedne jabuke dnevno na opšte zdravlje studenata. Oni koji su se dobrovoljno javili za ovaj ogled uzimali su po 3 jabuke dnevno za vreme oba semestra u toku tri uzastopne školske godine. Zdravlje studenata koji su jeli jabuke bilo je očigledno bolje nego onih koji to nisu činili. To je utvrđeno redovnim lekarskim pregledima u toku celog eksperimentalnog perioda. Ovi studenti imali su manje potreba za lekarskom pomoći i znatno manje izgubljenih časova. Možda bi staru poslovicu »Jedna jabuka dnevno« trebalo izmeniti da glasi: »Dve ili tri jabuke dnevno!«

Iako su nalazi bili veoma uopšteni, ipak su uveliko pokazali da više voća u ishrani deluje veoma blagotvorno na zdravlje čoveka. To se vidno izražava ako se svežim voćem zamene uobičajeni deserti i slatkiši koji sadrže mnogo šećera. U stvari, studije obrađene na Univerzitetu Loma Linda pokazuju da velike količine šećera uzete odjednom, smanjuju aktivnost belih krvnih zrnaca. Bela krvna zrnca predstavljaju prvi odbrambeni red organizma u zaštiti od infekcija. Prosti. voćni šećeri ― na primer iz jabuke dovoljni su jer zadovoljavaju trenutne energetske potrebe, ali rastvoreni su i nalaze se u većim količinama vode (soka) i većoj količini biljnih vlakana (celuloze). Jabuka sadrži više od 80% vode.

Zbog čestih pohvala i tvrdnji o izuzetnoj korisnosti pripisivanoj jabukama, mnogi su došli do uverenja da je jabuka veoma hranljiva. U stvari, jabuke nisu naročito bogate nijednim posebnim hranljivim sastojkom. Međutim, iako sadrže samo veoma skromne količine vitamina i minerala, one su značajan izvor drugih zdravih materija, od kojih neke tek sada počinjemo da cenimo. Zato slobodno možemo pretpostaviti da u stvari ove druge materije predstavljaju tajnu blagotvornog uticaja jabuke na čovekovo zdravlje!

Jabuka je voće bogato celulozom

Neka ispitivanja koja su još u toku sve više potvrđuju da je celuloza veoma korisna, kada se uzima zajedno sa namirnicama kojima pripada. Ona povoljno deluje u sprečavanju najpodmuklijeg ubice savremenog čoveka-arterioskleroze. Izvestan broj medicinskih istraživača veruje da je visok nivo holesterola u krvi neposredni činilac opasnosti koju donosi razvoj arterioskleroze, koja može da ubrza pojavu srčanog udara ili kapi. Međutim, u normalnim uslovima holesterol ima svoje mesto i ne stvara komplikacije, sve dok ne počne da se taloži na zidovima arterija, naročito onih u mozgu i srcu. U takvom slučaju postaje ozbiljna opasnost.

Studije pokazuju da ljudi čija ishrana obiluje vlaknima imaju nizak nivo holesterola u krvi. Doktor Harding sa američkog Univerziteta Loma Linda i doktor Star sa Harvarda u toku svojih istraživanja ispitivali su 3 grupe ljudi ― one koji nisu bili vegetarijanci, lakto-ovo-vegetarijance (oni koji koriste jaja i mleko) i potpune vegetarijance, koji uopšte ne koriste nikakvu hranu životinjskog porekla. Ovi naučnici.uočili su znatne razlike u nivou holesterola u krvi. Oni koji su bili potpuni vegetarijanci imali su znatno manje holestrola u krvi nego pripadnici ostalih dveju grupa. Pored vrste i količine masnoća koje su uzimali, postojala je još jedna vrlo važna razlika u njihovoj ishrani: potpuni vegetarijanci koristili su hranu koja se odlikovala bogatim sadržajem celuloze.

Na koji način biljno vlakno (celuloza) tako očigledno učestvuje u smanjivanju holesterola? To je tema savremenih istraživanja. Telu je potreban holesterol za stvaranje žučne kiseline, koja se zatim šalje .u creva da bi pomogla u procesu varenja hrane, naročito masti. U stvari, u proizvodnji žučnih kiselina koristi se holesterol, koji je takođe i jedan od glavnih puteva preko kojih organizam može da ga izluči. Poznato je da ishrana sa više celuloze uslovljava izlučivanje veđih količina žučnih kiselina, pa prema tome, i više holesterola. Na taj način holesterol ne može ponovo da se pojavi u krvi.

Korisnu hranljivu vrednost • predstavlja i pektin, supstanca koja je u velikim količinama zastupljena u jabukama. Dr Ansel Kiz poznati istraživač srčanih oboljenja, prati zdravlje osoba koje se nalaze na dijeti bogatoj pektinom. Postigao je skroman, ali statistički značajan efekat smanjivanja holesterola. Njegovi nalazi potvrđeni su i u radu sa eksperimentalnim životinjama koje su dobijale velike količine jabučnog ili citrusnog pektina.

O svojim nalazima dr Kiz ovako govori: »Rezultati zasada idu u prilog voću i povrću koje treba da zauzme istaknuto mesto u ishrani… Takva ishrana… ima posebnu prednost, jer smanjuje ili kontroliše telesnu težinu, koja je drugi faktor u pojavi srčanih oboljenja.

U poslednje vreme proučava se odnos koji postoji između raka na debelom crevu i prisustva celuloze u hrani. Rak creva nalazi se na drugom mestu kao uzrok smrti od raka među odraslima (na prvom mestu nalazi se rak pluća kod muškaraca, a kod žena rak dojke).

Šta se može reći o prisustvu celuloze u savremenoj ishrani? Jedna od najuočljivijih odlika savremenog načina ishrane je uzimanje velikih količina delimično ili potpuno rafinisane hrane. Utvrđeno je, kada se govori o kalorijama, da samo oko 15% ili čak i manje kalorija potiče iz namirnica bogatih celulozom. Mleko, meso, jaja, mast, šećer, belo brašno i proizvodi od njih čine veći deo ishrane, a to je hrana kojoj nedostaju nesvarljiva biljna vlakna. Voće, povrđe i žitarice treba da zauzmu što istaknutije mesto u izboru hrane savremenog čoveka.

Jabuka čisti zube

Zubni lekari pridaju veliku važnost jabukama. Oni ističu da fizički karakter hrane ima vrlo značajnu ulogu u očuvanju prirodne čistođe usta. Celulozna vlakna koja potiču iz voća i slične hrane uklanjaju čestice hrane koje eu se zadržale oko zuba. Jabuka i pomoranie izgleda da se odlikuju ovim svojstvima i zato mogu da pomognu četkici za zube.

U Engleskoj su 1955. godine vršena ispitivanja među decom sa ciljem da se’ utvrdi značaj i uticaj jabuka u suzbijanju oboljenja zuba. Deca subila u dobu od 4 – 15. godine starosti i polovini od sve dece bilo je naloženo da svaki put posle svakog obeda ili užine pojedu po jednu jabuku. Sva deca imala su ishranu koja je bila kontrolisana i koja se odlikovala istom hranljivom vrednošđu. Nijednom detetu nije bilo dato nikakvo uputstvo o tome kako da pere zube. Posle dve godine, lekarska kontrola pokazala je da deca koja su jela jabuke imaju mnogo manje kvarnih zuba i oboljenja desni nego ona koja to nisu činila. Ima mnogo dečaka i devojčica koji vole jabuke isto toliko koliko i slatkiše i zato im treba ponuditi ovo voće, jer je za njih to mnogo bolje.

Odrasli bi takođe imali mnogo više koristi ako bi jabuke učinili svojim desertom ili užinom. Naročito ako se uzme u obzir to da mnogi od nas uzimaju previše kalorija za svoje energetske potrebe. Osim toga, svako može brzo ustanoviti da će se 90 kalorija iz jedne jabuke srednje veličine sačuvati u komadu pite od jabuka. U stvari, treba pojesti 3 velike ili četiri jabuke srednje veličine pa da se unese toliko kalorija koliko se može ostvariti jednim parčetom pite sa jabukama. Ako se jedna porodica redovno odriče bogatog i veoma slatkog deserta u korist svežeg voca, njeni članovi ne samo da ce biti zdraviji, veci vitkiji. Zato, majke, otpočnite sa svojom porodicom primenjivanje programa zamene slatkiša voćem.

Jabuke nisu jedino voće. Čoveku je potrebna raznovrsna ishrana. Svakoga dana potrebno mu je neko citrusno ili drugo vođe bogato vitaminom C kao i neka vrsta povrća. Prema tome jabukom i drugom nerafinisanom hranom treba oblikovati i poboljšati ličnu ishranu. Srecom, sezona jabuka dugo traje.

Kada kupujete jabuke, trudite se da odaberete one sorte koje najbolje odgovaraju vašim potrebama. Crveni delišes. koji je veoma dobar za jelo, manje je pogodan za pripremanje, kuvanje. Zlatni delišes je izvanredan za vocne salate, jer ne može brzo da pocrni. Ostale vrste uspevaju prema uslovima koje omogućava određeno podneblje.

Tražite čvrste jabuke sa lepom bojom. Nemojte uzimati meke i sa tragovima udaraca. Sve do upot-rebe držite jabuke na hladnom. mestu, jer đe tako duže ostati sveže.

Jabuka treba da zauzme značajno mesto na svakoj porodičnoj trpezi. Svojom korisnošću brzo će istisnuti sve deserte, pa će ishrana postati zdravija i svrsishodnija. Opredelimo se za taj dobar, koristan i dostupan plod.