Kakva treba da bude bolesnička soba

Pomoć i negu starih i bolesnih lica

Ako je bolest teža i traje duže, bolesnik ima zasebnu sobu. Soba bolesnika mora da bude mirna i sunčana i prozor, po mogućnosti, da bude okrenut prema vrtu. Pod u bolesničkoj sobi trebalo bi da je od materijala koji se lako čisti. Zidovi treba da budu jednostavno i svetlo okrečeni. Najbojje je ako su premazani svetlom bojom, u visini od 1,50m.

U bolesničkojsobi treba zadrzatisamo najpotrebnijinameštaj.Sve nepotrebne predmete, koji čine prostor skučenijim, treba ukloniti. Isto tako treba ukloniti tepihe, zaves( i razneteške: pokrivače, jer oni veomamnogo; sakupljaju prasinu.nameštaja u sobi treba da se nalazi: krevet, noćni ormarić, sto sa nekoliko stolica, i, eventualno, jedan ormaric.

Posebnu bolesničku sobu može, razume se, imati samo bolesnik čiji je stan dovoljno veliki. Mnogo je teži problem smeštaj bolesnika u malom stanu. Ali i tu se može nešto učiniti. Najvažnije je da bolesnik ima zaseban krevet, koji je, po mogućstvu, što dalje od ostalih ležaja, ali da nije suviše daleko od prozora, kako bi bolesnik imao dovoljno čistog vazduha. Sobu u kojoj leži bolesnik treba u tom slučaju što pre prilagoditi pravoj bolesničkoj sobi. Od naročite je važnosti održavanje higijene i čistoće.

OSVETLJENJE

Bolesnička soba mora biti svetla i sunčana. Ovo povoljno deluje na čitav organizam, a, osim toga, sunčani zraci imaju dezinfekcionu moć koja unistava neke bakterije ili sprečava njihovo razmnožavanje. Svetlost pomaže i održavanju čistoće u stanu, jer osvetljavajući mračne kutove omogućuje da se u njima vidi sakupljena prljavština i prašina i da se preduzmu mere za njihovo uklanjanje.

Od veštačkih osvetljenja najbolje je električno. Ono ne ostavlja nikakvu nečistoću, ne zagreva prostoriju i ne kvari vazduh. Gde nema električnog osvetljenja, upotrebljavaju se petroleumske lampe, koje imaju veliki nedostatak jer daju mnogo toplote i kvare vazduh. Čišćenje petroleumskih lampi, ulivanje petroleuma,, paljenje i gašenje ne sme se vršiti u samoj sobi, jer prouzrokuje neprijatan miris. Elektricna svetlost ne sme udarati bolesniku u oci.

Ako imamo teškog bolesnika, kod koga svetlost treba da gori čitavu noć, onda pazimo da osvetljenje ne smeta bolesniku u snu.

TEMPERATURA SOBE

U bolesničkoj sobi mora biti određena toplota u kojoj se bolesnik prijatno oseća. Za to je najpogodnija temperatura od 16 do 20°C. Najbolje je zagrevanje bolesničke sobe pomoću centralnog grejanja, koje daje u čitavoj sobi ravnomernu temperaturu. Ako nema centralnog grejanja, najbolje je zagrevanje pomoću kaljevih peći, a najgore je pomoću gvozdenih peći. Kaljeve peći su dobre zato što dugo zadržavaju toplotu i polako se hlade, usled čega izvor toplote ostaje dugo vremena u sobi. Gvozdene peći se brzo zagreju, daju suviše toplote, a brzo se i ohlade. Najbolje je da se za goriva u bolesničkoj sobi upotrebljavaju samo drva. Ako se troši ugalj, treba paziti da u peć dopire vazduh, jer se, inače, razvijaju otrovni gasovi, koji su vrlo opasni.

PROVETRAVANJE

Svež vazduh okrepljuje i umiruje bolesnika. Za vreme provetravanja bolesnik mora biti pažljivo pokriven. Ako je hladnoća velika, a bolesnik osetljiv, pokrije se i po glavi. Ako je krevet blizu prozora, a vazduh suviše svež, tada se ispred kreveta stavi jedan zaklon, koji onemogućuje udaranje hladnog vazduha direktno na bolesnika. Po završenom provetravanju zaklon se ukloni. Bolesnička soba se mora provetravati vrlo često. Za vreme toplih dana prozori treba da budu stalno otvoreni, a zimi se otvaraju ujutro, u podne, pre spavanja i preko dana prema potrebi. Da bi se soba dobro provetrila, prozor treba da ostane otvoren najmanje 10 do 20 minuta.

ČIŠĆENJE SOBE

U bolesničkoj sobi moraju vladati najveća čistoća i red. Iz sobe treba izneti što nije nužno da tamo bude. Najgori je običaj da se u sobi suše manji komadi rublja. Bolesničku sobu treba čistiti pokvašenom metlom da se ne bi dizala prašina. Čišćenje se najbolje vrši na ovaj način: pod se mete metlom ili četkom obavijenom vlažnom krpom, a posle toga se prebriše mokrom i dobro isceđenom krpom. Sve predmete koji se nalaze u bolesničkoj sobi izbrišemo vlažnom krpom, nikada ne brišemo suvom. Pod u bolesničkoj sobi briše se vlažnom. krpom najmanje dvaput dnevno, i to ujutro i posle podne. Krpe upotrebljavamo u bolesničkoj sobi ne upotrebljavamoza čišćenje ostalih soba. Ako je bolesnik bolestan od zarazne bolesti, krpe se po upotrebi zamoče u nekodezinfekciono sredstvo, na primer, u lizol. Ako su zidovi u sobi obojeni uljanom bojom, njih takođe treba svakog dana prebrisati mokrom krpom.

BOLESNIČKI KREVET

Za bolesnika krevet treba da bude smešten tako da mu uzglavlje bude do zida, a ostale tri strane slobodne i pristupačne. Krevet ne sme da bude ni kraj samog prozora a ni sasvim blizu peći. Najbolji je železni krevet, belo obojen, sa žičanim madracem. Krevet treba da bude dugačak 2 m, širok 1 m, a visok 70 do 80 sm. U takvom krevetu bolesnik se može lako premeštati s mesta na mesto prilikom promene rublja i raznih podloga na krevetu. Preko žičanog madraca stavlja se štitnik za dušeke od čvrstog materijala koji se lako pere. Vrpcama sa njegovih uglova štitnik se pričvrsti za madrac. Štitnik je potreban da se spreči direktan dodir dušeka sa žičanim ma.

Na žičani madrac ,(pokriven, štitnikom) stavlja]u sre dušeci. Dušeci treba da su iz tri dela, najbolje je da su punjeni konjskom dlakom ili morskom travom. Taj se materijal slabo zagreva i ne izaznojenje bolesnika. Dušeci iz jednog dela nisu preporučljivi, jer se u sredini, gde je stalno najveća težina bolesnika, brzo istanje i postanu nepodesni za ležanje.

Posteljina treba da bude bela, platnena i dovoljno velika. Preko dušeka se stavlja čaršav, koji treba da bude dugačak 2,5 m i širok 1,5 m, da bi mogao da pokrije madrac sa svih strana i da se podvije pod njega.

Kod teških bolesnika koji ne mogu silaziti sa kreveta, stavlja se preko čarsava, na dužini od lopatice do kolena, nepropusna tkanina (musema), a preko nje platnena prevlaka ili čaršav previjen nadvoje, dobro utisnut sa strane pod dušek. Kod bolesnika koji imaju dosta izlučina stavlja se, preko čitave dužine dušeka, još jedna velika mušema, ali bolesnik ni u kom slučaju ne sme da leži neposredno na mušemi, bez čaršava.

Jastuci napunjeni konjskom strunom su najbolji, jer se manje ugreju i bolje podupiru bolesnika. Najbolje je ako bolesnik ima dva jastuka: jedan ispunjen konjskom strunom i jedan ispunjen perjem. Jedino u slučajevima gde priroda bolesti zahteva Visoko ležanje, na primer, kod srčanih bolesnika, uzglavlje treba da bude od više jastuka. Ako bolesnik povraća, jastuk se ispod jastučnice presvuče nepropusnom tkaninom (mušemom).

Bolesnika pokrivamo jednim ili više ćebadi, što zavisi od godišnjeg doba i potrebe bolesnika. Ćebe je vuneno ili pamučno. Ćebad se ili oblače u navlaku ili umotavaju u dva čaršava.

Posteljno rublje se menja jedanput u 10 dana. U slučaju prljanja i zagađivanja ― čim se zaprlja.

NAMEŠTANJE BOLNIČKOG KREVETA

Ujutru i u podne obavezno nameštamo bolesnički krevet. Lakšem bolesniku, koji sme da ustane,, pomognemo da sedne na , fotelju ili na stolicu, a težeg bolesnika prenesemo na susedni krevet, gde ga pokrijemo. Jastuke, ćebad i čaršave složimo preko stolice, okrenemo i promenimo dušeke. Ako je na krevetu slamarica, dobro je protresemo, poravnamo i prekrijemo krevet. Menjanje dušeka vrši se ovako: deo dušeka ispod uzglavlja dolazi na sredinu; deo ispod nogu pod uzglavlje a srednji deo stavimo kod nogu.

Na taj način se dušeci ravnomerno koriste. Pri stavljanju čaršava i podloga pazimo da ne. bude nabora, jer bi bolesnika žuljali i oranjavili. Najbolje je da se čaršavi zategnu najpre kod uzglavlja, a onda kod nogu i sa strane. Zatim stavimo pokrivač, koji kod nogu zategnemo i zataknemo malo ispod.dušeka. Na kraju stavimo jastuke. Pri večernjem nameštanju kreveta ne treba prenositi bolesnika koji stalno leži.

Čaršav se dobro istrese, popravi i utisne ispod dušeka. Jastuci se preokrenu , I protresu. Za to vreme bolesnika ne treba otkrivati. Ako se bolesnik ne može sam malo podići, onda jastuke popravimo na taj način što nas bolesnik uhvati rukama oko vrata, mi jednom rukom podigbolesnika, a drugom uredimojastuke. Jedanput nedeljnopotpuno provetrimo bolesnički krevet.

NAMEŠTANJE KREVETA SA BOLESNIKOM U NJEMU

Pokrivače i jastuke poskidamo na stolicu. Bolesnik ostane pokriven samo čaršavom. Ako se bolesnik sme okrenuti na stranu, tada menjamo čaršav ispod njega na sledeći način: čist čaršav smotamo po dužini i ostavimo ga da nam bude pri ruci. Za ovo su potrebne dve osobe. Jedna okrene bolesnika k sebi i drži ga na kraju kreveta, dok druga osoba zamotava i uklanja stari prljav čaršav, a čist prostire sve do bolesnikovih leđa. Bolesnika zatim oprezno okrenemo na drugu stranu i stavimo na čist čaršav. Sad se na drugoj strani čaršav ukloni, a čist prostire do kraja, dobro izravna i zatakne pod dušek.

Ako se bolesnik ne može okrenuti, upotrebljava se drugi način menjanja čaršava ispod njega, i to od sredine: čist čaršav savijemo po širini, s obeju strana. Bolesniku lagano podignemo najpre gornji deo tela, i prljav čaršav umotamo do ispod krsta, pa isto to učinimo i sa drugim delom čaršava. Sada jedna osoba podigne bolesnika u krstima, a druga izvuče prljav i uvuče pripravljen, čist čaršav. Bolesnik se spusti a oba kraja čaršava se rašire po krevetu, dobro zategnu i uvuku ispod dušeka.Za veoma teškog bolesnika potrebne su pri ovom poslu tri osobe.

MENJANJE I NAMEŠTANJE BOLESNIČKE POSTELJE

Podloga se može menjati na više načina. Ako radi samo jedna osoba, onda se bolesnik okrene prema osobi koja radi. Prljava podloga i mušema se skupe sve do leđa bolesnika, a čista se prostire na njeno mesto, takođe sve do leđa bolesnika. Tada se bolesnik okrene na drugu stranu i tako dođe na svežu podlogu. Sada izvučemo prljavu podlogu, a svežu poravnamo i utisnemo s oba kraja ispod dušeka. Naročito treba paziti da ne ostanu nabori koji bi žuljili bolesnika.

Ako bolesnik ne može, ili ne sme da se pokrene, onda mu se podloge i mušema menjaju uz pomoć 2 ili 3 osobe. Dve osobe stanu svaka sa jedne strane kreveta, dodaju jedna drugoj ruke ispod bo- lesnikovih krsta, malo ga podignu, zatim jednom rukom saviju i uklone prljavu podlogu, a drugu stave pod bolesnika.

Ako je bolesnik suviše težak, onda ga dve osobe podignu, a treća stavlja podlogu.

U svakom slučaju podloga i mušema se pripreme unapred, i to tako da se najpre razastre mušema, onda se na-nju stavi podloga, tada se sve zajedno zavije tako da savijen deo dođe odozgo. Na krevet se stave tako da mušema dođe na čaršav, a savijen deo se lako odmo- tava preko kreveta.

Kod bolesnika koji zbog vrlo osetljivih i bolesnih nogu ne mogu podneti težinu pokrivača, stavljamo na krevet ram-držač za-po- krivače. Da ne bi povredio kožu bolesnika, ram se mora obložiti vatom. Kad se ram upotrebljava na bolesničkoj postelji, treba uzeti dovoljno široku i dovoljno dugačku ćebad da bismo mogli dobro da pokrijemo bolesnika.

PRENOŠENJE BOLESNIKA

Da bismo namestili ili provetrili krevet, bolesnika moramo preneti na divan, fotelju, na drugi krevet, na kakvu široku klupu, nosila ili slično. Bolesnika može nositi jedna, dve ili više osoba, što zavisi od vrste oboljenja i od težine bolesnika.

Jedna osoba može preneti bolesnika samo u slučaju ako bolesnik nije suviše težak, i ako ima dovoljno snage da obuhvati svog bolničara oko vrata. U tom slučaju, osoba koja će preneti bolesnika stavi jednu ruku ispod krsta bolesnika, a drugu ispod butina, a bolesnik je obema rukama obuhvati oko vrata. Tako negovatelj podigne bolesnika. Ako bolesnika prenose dve osobe, onda obe stupe na istu stranu kreveta i jedna stavi ruke ispod leđa i krsta, druga ispod krsta i ispod butina. Bolesnik obavije ruke oko vrata prve osobe. Ako u prenosu učestvuju 3 osobe, sve stanu sa iste strane kreveta, prva osoba obuhvati bolesnika ispod leđa i ispod krsta, druga nisko ispod krsta i ispod butine, treća ispod kolena i nad gležnjem. Dizanje i spuštanje bolesnika treba da se vrši jednovremeno i polako. Ako to rade osobe bez dovoljno prakse, najbolje je da podignu bolesnika na komandu, tj. da broje: jedan, dva, i na ,,tri“ da podignu bolesnika.

POLOŽAJ BOLESNIKA U POSTELJI

Svaki bolesnik treba da ima udoban i ispravan položaj u postelji. Uvek treba imati u vidu zdravstveno stanje bolesnika. Ima bolesti kada bolesnik mora imati specijalno podešen položaj — podignut ili spušten.

Podignut položaj potreban je bolesnicima koji boluju od srca ili na plućima. To se postiže na više načina, ali uvek treba imati više jastuka. Ako u podignut položaj nameštamo bolesnika samo pomoću jastuka, onda jastuke složimo jedan na drugi; obično je potrebno da se pod glavu doda još jedan mali jastučić. Treba obratiti pažnju da se bolesnik oslanja čitavim leđima, pod krstima ne sme ostati rupa, usled koje bi se neprijatno osećao. Za takav položaj potrebna su naj- manje tri jastuka, od kojih bi dva trebalo da budu polutvrda (napunjena morskom travom ili konjskom strunom). Mekani se stavlja samo ispod glave.

Mnogo je bolje ako se za podignut položaj koristi poseban naslon. Za to se izrađuje specijalan naslon, koji je predstavljen na. gornjoj slici. Preko naslona se polažu jastuci.

Ako ne raspolažemo naslonima, a bolesniku je potreban, visok, gotovo sedeći položaj, možemo se pomoći običnom drvenom stolicom koja ima naslon. Stolicu položimo ispod dušeka ili na dušek, tako da naslon dođe pod leđa bolesnika. Stolica se pokrije čaršavom, a preko toga dođu jastuci.

Kod nekih bolesti potreban je položaj pri kome glava mora ležati niže od nogu. To najjednostavnije postižemo ako pod noge kreveta stavimo jednu, ili dve cigle.

Da bolesnik koji leži u podignutom po požaju ne bi skliznuo, stavi mu se kod nogu drveni sandučić, ili mu se pod kolena stavi polutvrdi valjkasti jastuk. Za to možemo koristiti smotano i u čaršav uvijeno ćebe.

PROMENA POLOŽAJA

Često se dogodi da uprkos svoj pažnji i dobro nameštenom podignutom položaju bolesnik sklizne u krevet. U tom slučaju treba ga ponovo podići u podignuti položaj. Ako je bolesnik lak, ili ako je to dete, reći ćemo bolesniku da nas obuhvati oko vrata, kolena da savije i da se petama odupire o krevet. Ili ga. pri tom prihvatimo jednom rukom ispod krsta, a drugom ispod natkolenice, pa ga tako podignemo i stavimo u željeni položaj. Kod; teškog bolesnika to čine dve osobe, postavljajući se sa svake strane bolesniku. Bolesnik obavije ruke bolnicarima oko vrata, ovi pruže ruke ispod bolesnika, čvrsto se uhvate i u dogovorenom momentu bolesnika podignu.

OKRETANJE BOLESNIKA

Osoba koja neguje bolesnika podvuče •svoje ruke što dublje bolesniku pod leđa, tako da se bolesnik oslanja na unutrašnju stranu njenih podlaktica. Sada bolesnika na svojim rukama povuče malo prema sebi, i ujedno ga okrene od sebe na drugu stranu. Ako hoćemo da okrenemo bolesnika na levu stranu, stojimo sa desne strane kreveta, a ako hoćemo da ga okrenemo na desnu stranu, onda moramo stati sa leve strane kreveta.

KAKO NAMESTITI TEŠKOG BOLESNIKA DA SEDI U KREVETU

Bolesnik ima dovoljno snage, možemo mu pomoći da sam sedi u krevetu, i to na taj način što u podnožju kreveta pričvrstimo dva užeta koja su na slobodnom kraju spojena jednom drvenom drškom, za koju se bolesnik uhvati i polako ispravi. Vrlo slabim i teškim ‘bolesnicima pomazemo na taj način sto stanemo sa strane kreveta, uhvatimo bolesnika odostrag ispod lopatice, ili što sednemo na rub kreveta, sa strane bolesniku, bolesnik nam obavije ruke oko vrata a mi ga uzmemo ispod pazuha za ramena i podignemo.

POMOĆ BOLESNIKU PRI PRVOM USTAJANJU

Usled dugotrajnog ležanja i bolesti bolesnik mnogo oslabi. Ako ga posle dugotrajnog ležanja odmah podignemo na noge, krv iz gornjih delova tela naglo se slije u donje delove i u mozgu nastane manjak krvi. Bolesnik će . se u takvom slučaju onesvestiti. Da se to ne dogodi, potrebno je da bolesnik ustaje vrlo oprezno. Bolesnik se mora postepeno privikavati na ustajanje. Na nekoliko dana pre ustajanja bolesnik prvo sedi u krevetu, s tim što se vreme sedenja svakog dana produžava. Kad prvi put ustane iz kreveta, bolesniku je dovoljno da napravi samo nekoliko koraka, navikavajući se postepeno na hodanje. Pri hodanju bolesniku pomažemo na taj način što ga obema rukama uhvatimo odostrag ispod pazuha. Ako mu pomažu dve osobe, one se postave no jedna sa svake strane bolesnika, on im obavije ruke oko vrata, a one mu obaviju po jednu iza leđa i uhvate ga oko pojasa.

Ako bolesnik sme i može da se kreće, možemo ga, radi odmora od ležanja u krevetu, smestitiu naslonjaču. Preko naslonjače raširimo dva ćebeta, jedno za gornji, deo tela, drugo za noge. Ovako pripremljenu naslonjaču približimo do kreveta. Bolesnika posadimo u krevet sa spuštenim nogama, prihvatimo ga ispod pazuha i pomognemo mu da sedne u naslonjaču. Tada ga uvijemo ćebadima, a pod noge mu stavimo malu stolicu. Na noge mu treba staviti čarape i papuče. U tom položaju bolesnik se obično oseća dobro.

PRESVLAČENJE BOLESNIKA

Bolesničko rublje treba da bude od belog mekog materijala, uvek čisto i suvo. Kad presvlačimo vrlo slabog bolesnika, dobro je da rublje prethodno zagrejemo, i to leti na suncu, a zimi kod peći ili pomoću termofora. Bolesnici koji to mogu presvlače se sami. Teškom bolesniku pri presvlačenju treba pomoći na sledeći način: pri oblačenju košulje najpre navučemo rukave, potom navučemo košulju preko glave i vrata, bolesnika malo podignemo, povučemo košulju nadole i izravnamo je. Ako mu je koja ruka povređena ili bolesna, onda pri oblačenju obučemo uvek prvo povređenu, a onda zdravu ruku.

Pri svlačenju košulje bolesniku pomažemo na taj način sto ga jednom rukom malo podignemo, a drugom povučemo košulju prema leđima i vratu, skinemo je preko glave a zatim sa ruku. Ako je jedna ruka povređena, onda prvo skinemo rukav sa zdrave ruke, a potom sa bolesne, suprotno onome što činimo pri oblačenju.

Pri oblačenju i svlačenju pazimo da bolesnika ne otkrijemo. Ako je znojav, najpre ga obrišemo, a zatim presvučemo.

Bolesnik mora da se presvlači često. Lakši bolesnici se presvlače, obično, dvaput nedeljno, a teski bolesnici se presvlače ponekad i svakog dana. Uprljano bolesničko i krevetsko rublje treba smesta odstraniti iz bolesničke sobe.

PREPORUČUJEMO:

Kad bolesnik ustane iz kreveta, treba da obuče kućni ogrtač preko košulje u kojoj leži i da navuče čarape i papuče na noge. Nikad ne treba dopustiti da bolesnik bosim nogama stupa na pod.