Lična higijena nepokretnih bolesnika u postelji

Bolesnik treba da se dobro umije svakog jutra. Umivanjem se osvežava i sa njega se odstranjuju nečistoća, mast i znoj, koji prouzrokuju neugodan miris. Osim toga, pranjem i trljanjem kože izaziva se bolja cirkulacija krvi. Bolesnici koji mogu i koji smeju ustajati umivaju se sami u kupatilu. Ako bolesnik ne može ili ne sme ustati, umiva se sam u krevetu, iz lavora. Teške i slabe bolesnike treba da opere druga osoba.

Svakog dana bolesnik mora dobro oprati zube, lice, vrat, obe ruke, potpazušje, grudi i leđa do pojasa. Žene treba redovno da peru i predeo polnih organa. Najmanje jedan put nedeljno bolesnik treba da se okupa. Bolesnici koji se jače znoje treba svakodnevno da operu čitavo telo. Teške bolesnike, vezane stalno za postelju, treba svakodnevno oprati od glave do pete, a ako vrše nuždu ispod sebe, treba ih prati, prema potrebi, i više puta dnevno.

KUPANJE BOLESNIKA U KUPATILU

Ako je bolesnik slab i nesiguran na nogama, onda mu pomažemo i pri ulasku u kadu i pri izlasku iz nje. Kraj kade stavimo stolicu i na nju jastuk ili ćebe, bolesnik sedne na stolicu, rukama se uhvati za kadu, pomognemo mu da stavi noge u vodu i posadimo ga potom na ivicu kade. Sada ga uhvatimo ispod pazuha i pomognemo mu da polako sedne u vodu. Po završenom kupanju opet mu pomognemo da izađe iz kade. Najpre ga uhvatimo ispod pazuha pomognemo mu da se podigne i da sedne na ivicu kade, pa na stolicu. Tu mu pomognemo da se izbriše i obuče, zatim ga smestimo u pripremljen krevet.

KUPANJE BOLESNIKA U KREVETU

Ako bolesnik ne može da ustane i da se opere u kupatilu ili nad umivaonikom, onda mu se donese u krevet sve što je potrebno za pranje, pa se pere sam, uz pomoć osobe koja ga neguje.

Ako bolesnik ne može da sedi u krevetu radi umivanja, onda čitavo pranje treba da izvede druga osoba. Bolesnička soba mora da bude dovoljno zagrejana, sa zatvorenim prozorima. Pre nego što počnemo sa pranjem bolesnika treba da pripremimo: sud s toplom vodom, trljačice, sapun, četkicu, čaršav i peškir za brisanje. Sa bolelesnika skinemo pokrivače a pokrijemo ga samo jednim čaršavom, ispod glave mu ostane samo jedan jastuk. Bolesnika svučemo, a onda ga ovim redom peremo: lice, vrat, uši, ruke, prsa, trbuh, leđa, bokove, natkolenice i, na kraju, predeo polnih organa. Prilikom pranja bolesniku otkrivamo samo onaj deo tela koji peremo. Pri pranju treba obratiti pažnju da nema početnih znakova dekubitusa.

DEKUBITUS

Rana koja nastaje usled dugotrajnog pritiska na jedno mesto zove se dekubitus. Pritisak može biti izazvan tvrdom podlogom, naborima čaršava, pritiskom gipsanog zavoja, udlagama i sl. Stvaranje dekubitusa olakšavaju vlaga, znoj, mokraća, stolica i svaka nečistoća tela. Najviše izložena mesta dekubitusu jesu: krstača, bokovi, pete, laktovi, lopatice, unutrašnja strana kolena, glava, uši, tj. sva ona mesta na kojima nema mišića, već se kost nalazi odmah ispod kože. Usled pritiska, na tim mestima nastaje slabije proticanje krvi. Najpre se pojavljuje kratkotrajno bledilo, posle toga dotično mesto pocrveni, otekne i boli. Ako se pritisak, koji je to zapaljenje izazvalo, ne otkloni, mesto pomodri, postane hladno i neosetljivo, a to je znak da je tkivo na dotičnom mestu obamrlo. Posle nekoliko dana obamrlo tkivo počne da otpada i pojave se, veće ili manje, rane. Ove rane se leče i previjaju kao i sve ostale rane.

Dekubitusu su skloni paralizovani i besvesni bolesnici, kao i svi oni koji pod sebe vrše nuždu, zatim, bolesnici s.visokom temperaturom, kao kod tifusa, i svi bolesnici koji boluju od raznih dugotrajnih bolesti, i koji su dugo vremena vezani za krevet.

SPREČAVANJE DEKUBIHUSA

Dekubitus je posledica rđave nege bolesnika. Zapravo, za bolničara je sramota ako mu bolesnik dobije dekubitus. Dobrom i pravilnom negom on se može sprečiti. Pored redovnog umivanja, bolesnicima koji dugo vremena leže treba izložena mesta dvaput dnevno oprati mlakom vodom i sapunom, dobro osušiti i lako izmasirati alkoholom, zatim napudrovati dečjim puderom-talkom (nikako ne parfimisanim puderom za lice). Na taj način koža očvrsne. Moramo, dalje, voditi brigu da odstranimo sve što stvara povoljne uslove za dekubitus. Krevet mora da bude uvek suv i čist, čaršavi i podloge dobro zategnuti i poravnjeni. U krevetu ne sme biti mrvica od hrane ili slično.

Ako se može, položaj bolesnika treba više puta dnevno menjati, tako da on ne leži stalno na istoj strani. Ispod bolesnika treba polagati gumene jastuke ili gumene krugove, koji se naduvaju vazduhom. Gumeni jastuk ili krug napune se vazduhom toliko da se pod pritiskom ne oseća podloga na kojoj leže, ali ne smeju biti ni suviše tvrdi. Tada ih omotamo platnom i stavimo ispod bolesnika. Bolesnik ne sme da leži na neobučenom gumenom jastuku.

Podmetače za pete, laktove i lopatice načinimo od vate, koja se savije u obliku malog kruga, omota zavojem, i stavi ispod pete ili lakta.

PRANJE USTA I ZUBA

Usta treba brižljivo prati jer u njima ima uvek ostataka hrane. Ti ostaci omogućuju razvijanje klica, koje mogu izazvati razna za- paljenja, često opasna po život. Bolesnik treba da pere zube svako- dnevno dvaput ― ujutro i uveče. Za pranje zuba pripremi se čaša sa mlakom vodom i četka za zube sa istisnutom pastom. Kad su zubi dobro oprani, isperu se usta mlakom vodom u koju se ulije dve-tri kapi alkohola ili hidrogena.

Usta i zube treba, osim toga, prati i svaki put po uzimanju mleka jer se ostaci mleka vrlo brzo raspadaju stvarajući u ustima mlečnu kiselinu i druge štetne materije, koje, pored ostalog, ubijaju bolesnikovu volju za ponovno uzimanje mleka. Mnoge osobe su izgubile apetit za mleko zbog toga što za vreme bolesti nisu prale usta radi otklanjanja ostataka mleka.

Ako bolesnik ne može sam da opere usta, peremo mu ih mi. Glavu mu. malo podignemo i nagnemo u stranu. Bolesnika zaštitimo peškirom i kažemo mu da otvori usta. Onda mu jednom kašikom izbočimo malo obraz sa unutrašnje strane, a drugom, koju smo omotali gazom i zamočili u hidrogen, izbrišemo jezik i usnu šupljinu. Posle toga bolesnik isplakne usta. Ako je jezik bolesnika više ili manje obložen, obloge se moraju skinuti. Ako su obloge jake, najpre ih navlažimo mlakom vodom ili premažemo jezik glicerinom i jednakom količinom 2% rastvora sode bikarbone, a onda naslage oprezno skinemo pomoću zubne četkice. Kad su skinute sve naslage, bolesnik ispere usta mlakom vodom, kojoj smo dodali nekoliko kapi hidrogena. Vatu i gazu koje smo jednom upotrebili moramo odmah baciti, jer ih ne smemo ponovo upotrebiti.

NEGA RUKU I NOKTIJU

Osim redovnog umivanja, bolesnik mora oprati ruke pre svakog jela, i uvek posle vršenja nužde. Ako je bolesnik slab i ne može to učiniti sam, ruke mu pere osoba koja ga neguje.
Nokti na rukama i nogama treba da su čisti i kratko podsečeni.

NEGA KOSE

Bolesnik treba da je uvek uredno očešljan. Slabe bolesnike, koji to ne mogu sami da urade, treba da očešlja druga osoba. Za bolesnika je najbolje da ima kratko podsečenu kosu. Bolesnica sa dugom kosom treba da se češlja sa razdeljkom na sredini glave, i da se sa svake strane iza uva načini jedna pletenica, koja se položi prema ramenu. Tako uređena dugačka kosa ne smeta pri ležanju.

Bolesniku.koji leži dugo vremena treba oprati kosu u krevetu. Za ovo su potrebni lavor, bokal sa toplom vodom, sapun ili rasto- pljena sapunica, malo sirćeta, 2 mušeme, 2 peškira i kofa za prljavu vodu. Soba mora biti dovoljno zagrejana, prozori zatvoreni. Bolesniku stavimo jedan jastuk pod zatiljak, i preko njega stavimo mušemu i peškir. Bolesnik se na krevetu malo iskosi tako da mu glava bude na ivici kreveta. Vrat bolesnikov zaštitimo peškirom i mušemom. Drugi kraj mušeme spustimo u kofu koja služi za prljavu vodu. Ivice mušeme treba saviti da bi zadržavala vodu. Glavu prati sapunom ili sapunicom, polivajući malo pomalo vodom i trljajući. Kad se Prva sapunica ispere, ako je potrebno, može se kosa još jednom nasapuniti i trljati. Zatim je treba osušiti trljanjem toplim suvim peškirom, i pažljivo očešljati.

PRANJE NOGU BOLESNIKU KOJI STALNO LEŽI

Da bismo bolesniku oprali noge, potrebni su nam lavor s toplom vodom, sapun, četkica, makaze i peškir. Na prostrtu mušemu stavimo lavor sa vodom, previjemo noge bolesniku u kolenu (ako se to može)tako da su mu tabani u vodi. Otvrdnulu kožu na tabanima posle pranja nanažemo vazelinom i omotamo da omekša. Posle pranja nogu treba uvek urediti i podseći nokte.

PRENOŠENJE BOLESNIKA

PREPORUČUJEMO:

Za prenošenje bolesnika služimo se nosilima. Nosila treba da budu jaka. Na nosila, ispod bolesnika, stavimo ćebe ili čaršav, po potrebi jastuk. Bolesnika dobro pokrijemo ćebetom, a pri nošenju pazimo da se bolesnik suviše ne ljulja i da se ne trese. Pri svakom prenošenju noge bolesnika moraju biti okrenute napred, tako da gleda kud ga nosimo. Izuzetak je pri nošenju uza stepenice, gde treba da je glava napred, da bi bila viša od tela. Ako nemamo nosila, možemo improvizovati tako što ćemo na dva jaka i duža štapa dobro učvrstiti čaršav ili ćebe.