Nega i znaci bolesnika pred smrt
Bolesniku se ničim ne sme pokazati da je njegovo stanje beznadežno. Za njega se treba i nadalje brinuti i treba nastojati da se njegovo teško stanje olakša. Nikad se u prisustvu bolesnika ne sme raspravljati o njegovom teškom stanju, čak ni onda kad izgleda da je bolesnik bez svesti. Ukućani i rodbina bolesnika ne smeju da plaču pred njim da mu ne otežavaju poslednje momente. Umirućem treba otirati znoj, kod krkljanja briše se špatulom i gazom sluz iz ždrela, suv jezik se vlaži mokrom krpom. Da mu se olakša disanje, podigne se da leži više.
Znaci nastupanja smrti su različiti. Obično, bolesnika obliva hladan znoj, oseća opštu slabost, noge i ruke su mu hladne, vid mu slabi, traži svetlost i vazduh, guši se, ne može da govori, disanje mu je isprekidano, usnice i nokti modri.
Kad nastupi smrt, sa tela se skine odelo i telo položi vodoravno. Lice i telo se operu hladnom vodom, oči zaklope, čeljusti sastave zavojem, telo uredno obuče i kosa očešlja.
Smrt se poznaje po tome što bolesnik ne diše, bilo se ne oseća, zenice oka ne reaguju. Posle 1 do 2 sata nastupa mrtvačka ukočenost, mrtvačke pege javljaju se na mestima koja su izložena pritisku, i mrtvački zadah.
NAJNUŽNIJI PRIBOR ZA NEGU BOLESNIKA
Osim udobnog kreveta potrebni su:
1. Mušema, jedna velika od 2 m i jedna mala od 1 m. Kad je izvan upotrebe, mušema se namota oko štapa, a pre toga se očisti i pospe talkom. Složena ne sme stajati jer se na pregibima kvari.
2. Sud za vršenje nužde (lopata) i sobni nužnik.
3. Pljuvaonice.
4. Toplomer.
5. Naslonjač za podizanje uzglavlja bolesnika.
6. Sandučić za noge, služi kao potpora za noge kod uzdignutog ležanja. Može se improvizovati od tvrdog jastuka ili ćebeta.
7. Obruč kao štit od pritiska pokrivača.
8. Termofor.
9. Umivaonik.
10. Irigator za klistir, sa potrebnim nastavcima.