Reumatska oboljenja i banjsko lečenje

Koliko je poznato, ljudi koriste lekovite vode za lečenje reumatičnih oboljenja već više od dve hiljade godina. Međutim, u poslednje vreme, otkako se počelo voditi računa o korisnosti i beskorisnosti izvesnog banjskog lečenja, uvidelo se da svi bolesnici koji su išli u banje nisu od toga imali znatnije koristi. Usled toga ljudi su počeli gubiti poverenje u izvesne banje. Ali mora se reći da su oni slučajevi reumatizma koji su bili prethodno dobro proučeni, i prema tome upućeni u odgovarajuće banje i lečeni po određenim propisima, imali gotovo uvek koristi od banjskog lečenja. Iz rezultata koji su postignuti kroz stotine godina proizlazi da banje treba i ubuduće koristiti za lečenje reumatizma, pa i drugih reumatičnih oboljenja.

U pogledu lečenja reumatičnih oboljenja banje su isto toliko korisne kao i druga lekovita sredstva. Mnogobrojni bolesnici, iako lečeni najmodernijim i najskupljim lekovima, još uvek pate od bolova, a mnogi postaju i nepokretni invalidi, dok drugi, lečeni bilo lekovima, bilo banjskom vodom, bilo i na jedan i na drugi način, ozdrave ili bar poprave svoje stanje.

Iz toga treba da izvučemo zaključak da je lečenje reumatičnih oboljenja vrlo komplikovano i teško, te je potrebno koristiti sva sredstva koja pružaju nauka i priroda da bi se sprečili ne samo bolovi nego i nesposobnost za rad.

Poznato je da reumatizam nije samo lokalno oboljenje, to jest ne nalazi se samo na mestu gde se oseća bol (kao sto su zglob, kost, mišić, živac) već je to opšte oboljenje, koje se ispoljava na mestima bola ili drugih, vidljivih promena. Ponekad nema bola ili.je on beznačajan, a bolest ipak napreduje, stvara nevidljive ili vidljive promene (deformacije), kao i reakcije i stanja u organizmu i krvi. Ove promene mogu se ustanoviti samo naročitim laboratorijskim anali- zama i specijalističkim pregledima (sedimentacija krvnih zrnaca, rendgenografija itd.).

Svako reumatično oboljenje zahteva stručno proučavanje uzroka i posledica, jer od toga zavisi da li će primenjeno lečenje biti manje ili više uspešno. Zna se, ta primer, da ne vredi lečiti reumatizam prouzrokovan hroničnim oboljenjem krajnika ako se krajnici ne izleče odnosno ne odrtrane operacijom.Isto je tako poznato da kod nekih vrsta reumatičnih oboljenja nikakvo lečenje nije uspešno ako se ne održava propisana dijeta. Prema tome, vidi se da je reumatizam vrlo složeno oboljenje, koje zahteva savestan lekarski pregled i strogo pridržavanje propisa u pogledu ishrane, lečenja i načina života. Ne vredi ići u banju po svojoj želji i svom nahođenju, naročito ako nije izvršeno prethodno lečenje prema savetu lekara. U protivnom slučaju mogu nastupiti vrlo brze reakcije i pogoršanja, koja su ponekad sudbonosna (slabo stanje srca).

Već i samo potapanje tela u vodu dovodi do izvesne fizikalne pojave koju smo svi osetili za vreme kupanja. Telo postaje lakše, a taj osećaj je utoliko izraženiji ukoliko je voda gušća (kao što je, na primer, morska voda). Pokreti pod vodom postaju lakši, jer oslabljeni mišići postaju sposobni da pokrenu obolele zglobove (mišićna slabost nastaje usled dugog ležanja, neupotrebljavanja zglobova, ili usled dečje paralize), a bolovi pri pokretanju postaju snošljiviji, jer je povređivanje zglobova pod vodom slabije.

To svojstvo vode, odnosno sadejstvo vode i tela, upotrebljava se naročito pri lečenju raznih paraliza, ukrućenja zglobova i slabljenja mišića. Da bi se što bolje iskoristilo to delovanje vode, određuje se aktivno (voljno, vlastitom snagom) ili pasivno (bezvoljno,, tuđom snagom) pokretanje obolelih delova tela pod vodom. U tu svrhu mogu se koristiti bilo kade bilo vrući bazeni za kupanje. Danas se smatra da je aktivno pokretanje pod vodom ili iznad vode (terapeutska gimnastika) vrlo značajan način lečenja ukrućenih odnosno reumatičnih zglobova.

Pritisak vode na telo izaziva smanjenje prirodnih šupljina, pa i mekih delova (tkiva). Grudna i trbušna šupljina postaju manje, te usled pritiska na njih i meke delove nastaje potiskivanje krvi iz žila prema srcu. Na taj način dolazi do izvesnog opterećenja srčanog rada, koje postaje utoliko veće ukoliko je voda toplija a boravak u vodi duži.

Banjska voda deluje i svojom toplotom, koja može da bude prirodna ili se postiže vestačkim zagrevanjem. Toplota vode deluje preko kože čitavog tela. Ukoliko je voda toplija, utoliko je zagrevanje tela brže i jače. Smatra se da prilikom kupanja u blatu temperatura u unutrašnjosti organizma poraste za 1° do 1,2° C, u mišićima od 1,5 do 1,8° C, a pod kožom do 4° C. Pri delovanju blata toplog 45° C temperatura tkiva poraste za 2,2°C u dubini od 6 sm ispod kože ― što znači da dostiže toplotu od 39° C. Na taj način postiže se sličan efekat kao kada se za lečenje reumatizma upotrebljavaju injekcije za povišenje temperature (na primer, mlečne injekcije). Pri kupanju u vodi povišenje telesne toplote nije toliko, jer se voda ne sme upotrebljavati tako vruća kao blato.

Osim toga, delovanjem tople vode ili blata na kožu dolazi do prosirenja površinskih krvnih sudova i pojačanja srčanog rada, kao i do nadražaja nervnog vegetativnog sistema. Koža postaje propustljivija za lekovita sredstva koja se nalaze u vodi. Nadražaj kože i nervnog sistema postaje potpuniji ako banjska voda sadrži CO2 i N2S u gasovitom stanju. Toplotu vode i trajanje kupanja određuje banjski lekar prema bolesti, opstem stanju i stanju srca.

Hemijsko dejstvo banjske vode objašnjava se prodiranjem lekovitih sastojaka kroz kožu u krv, a zatim u ceo organizam, pa i u obolele delove (zglobove) i žlezde sa unutrašnjim lučenjem („transmineralizacija“). Između tih lekovitih sastojaka treba naročito pomenuti sumpor, arsensku kiselinu, radijum, jod, brom, hlor, sodu bikarbonu, teške metale, ugljendioksid itd. U isto vreme telo se kroz kožu i preko bubrega oslobađa nekih drugih sastojaka suprotne hemijske prirode. Na taj način nastaju u organizmu vrlo važne promene, koje mogu u izvesnoj meri uticati i na reumatična oboljenja.

Razume se da se ovo dejstvo lekovitih sastojaka može znatno pojačati pijenjem banjske vode, no ona sme da se pije jedino ako to lekar posebno preporuči. Naročito korisno može da bude pijenje sumporovitih voda, jer se smatra da sumpor igra dosta važnu ulogu u obnavljanju hrskavičavih delova kostiju i zglobova.

Za vreme banjskog lečenja, obično pri kraju prve ili druge nedelje, javlja se kod novih bolesnika „banjska kriza“. Stanje se pogoršava, ponovo se javljaju bolovi, a zglobovi postaju nepokretljiviji i otečeniji. Apetit oslabi, a san se izgubi. Nastupaju psihološke promene, koje mogu znatno otežati dalje lečenje. U to vreme bolesniku treba pomoći da prebrodi krizu, što se postiže bilo savetom i ubeđivanjem bilo upotrebom lekova. U to vreme svi znaci oboljenja, pa čak i laboratorijski, postaju izraženiji. No posle krize nastupa smirenje, te bolovi, otok i nepokretljivost popuštaju, a unutrašnje: promene (u krvi i tkivu) postaju neznatnije.

Ne može se očekivati nikakav naročit uspeh od banjskog lečenja ako se prethodno ne uspostavi unutrašnja ravnoteža, to jest ako se organizam ne oslobodi izvora bolesti i ne pripremi za ovakvo lečenje. Zato se zahteva da se bolesnici pre upućivanja u banju podvrgnu potrebnom ispitivanju, lečenju i dijetalnoj ishrani.

Bolesnici oboleli od hroničnog zapaljenja zglobova, koje potiče od neke druge bolesti sa temperaturom, mogu ići u banju tek dva do tri meseca posle pada temperature. Ako je hronično zapaljenje nastalo bez drugog uzroka, bolesnici treba da idu u banju odmah posle pada temperature. Razume se da uzrok reumatičnom oboljenju može da ustanovi samo lekar.

Uspeh lečenja ne zavisi od sezone. Kod ove vrste reumatičnog oboljenja može se koristiti banja i leti i zimi. Lečenje treba da traje oko četiri nedelje, a ponekad i duže. Kraće lečenje nije korisno, a naročito ako se završi za vreme „banjske krize“.

Banje imaju vrlo dobro dejstvo na takozvani deformativni reumatizam, bio on na jednom ili na više zglobova, naročito ako se na obolelim, deformisanim zglobovima pojavljuju lokalna zapaljenja. Banjsko lečenje deluje na opšte stanje organizma (poboljšava izmenu materija), a deluje i lokalno, na same zglobove.

Reumatične promene na kičmi mogu se takođe lečiti u banji, ali je potrebno nekoliko jakih kura da bi se postigao trajniji efekat.

Giht se leči u mnogim banjama, i to kako kupanjem tako i pijenjem vode. Lečenje banjskom vodom utiče na izlučivanje mokraćne kiseline. Mora se naročito naglasiti da pri lečenju gihta najvažniju ulogu igra i trajna dijeta.

Kupanje u banjskoj vodi, kao i aktivna i pasivna gimnastika, vrlo povoljno deluju i na posledice povreda (ukočenost zglobova, ožiljčane rane, posledice kontuzije i preloma kostiju). Terapeutsku gimnastiku treba nastaviti dosta dugo i posle kure kupanja.

Pored reumatičnog oboljenja zglobova i kostiju treba pomenuti i išijas p lumbago. Te dve bolesti takođe mogu biti vrlo dobro lečene banjskom vodom i blatom.

Konačan uspeh lečenja zavisi, u prvom redu, od stepena i trajanja reumatičnog oboljenja. Teška deformativna oboljenja ne mogu biti izlečena ni u jednoj banji. Njihovo se stanje samo popravlja, a razvoj zaustavlja ili usporava. Što je oboljenje svežije, tim je uspeh lečenja bolji. Stara, nelečena ili loše lečena reumatična oboljenja neće se naročito niti trajno popraviti. Reumatizam koji nastaje delovanjem otrova iz žarišta neće se popraviti sve dok ne nestane otrova, ili će se popraviti samo privremeno.

Uspeh lečenja u znatnoj meri zavisi i od buducegživota, a takođe od života u samoj banji. Lečenje reumatizma zahteva miran i udoban život, dijetalnu hranu, i napuštanje alkohola i duvana. Izvesna reumatična oboljenja traže i promenu zanimanja ako je ono te prirode da izlaže organizam i zglobove stalnim povredama (vlaga, hladnoća, preterano kretanje, stajanje).

Delovanje banjske vode može se, kao što je već pomenuto, pojačati gimnastikom i masažom u vodi. Tu gimnastiku i masažu treba u početku vršiti samo u vodi, a potom i van vode. Smatra se da je u mnogim slučajevima aktivna gimnastika bolja od masaže. Prema dosadašnjem iskustvu izgleda da dijatermijsko i drugo fizikalno lečenje treba izbegavati za vreme kupanja i ostaviti za kasnije.

Banje za lečenje reumatskih oboljenja su:

PREPORUČUJEMO:

Reumatična oboljenja i posledice povreda mogu se lečiti u Dolenjskim Toplicama, Brestovačkoj Banji, Čateškim Toplicama, Daruvaru, Debarskoj Banji, Gamzigradskoj Banji, Gornjem Šeheru, Igalu, Ilidži kod Sarajeva, Jošaničkoj Banji, Katlanovačkoj Banji, Krapin skim Toplicama, Rusandi, Splitskim Toplicama, Subotičkim Toplicama, Varaždinskim Toplicama, Vranjskoj Banji, Mataruškoj Banji kao i u nizu još dovoljno neispitanih banja lokalnog karaktera. Na reumatična oboljenja deluje vrlo dobro i sunčanje na moru, naročito u južnijim mestima, gde je more toplije, a zračenje sunca intenzivnije.