Dijetalna ishrana bolesnika koji imaju temperaturu

Svako povišenje telesne temperature je znak bolesti, koji iziskuje pažnju, kako bolesnikovu tako i njegove porodice. Pošto sama pojava temperature, čak i kad je praćena drugim znacima oboljenja (glavobolja, iznemoglost, povraćanje), ne govori jasno o prirodi oboljenja, moraju se preduzeti, i pre dolaska lekara, neke opšte mere, koje su otprilike jednake za sve vrste ovakvih oboljenja.

Pojava temperature u najvećem broju slučajeva znači da je organizam zaražen nekim zaraznim klicama, pa je zato prva i najosnovnija mera lečenja i higijensko-dijetetskog režima što je moguće bolja izolacija. Bolesnik mora leći u postelju, i to obučen u rublje za spavanje,
a ne u odelu, kao što je kod nas na selu često običaj. Ako nemamo naročito rublje za spavanje, možemo bolesniku obući obično ali čisto donje rublje (gaće i košulju), a njegovo odelo staviti da se vetri i sunča i rublje potopiti u sapunicu ili neki drugi dezinfikujući rastvor).

Dok god lekar ne odredi drukčije, bolesniku treba davati laku, mlečno-biljnu hranu. Strogost dijete zavisi, razume se, od visine temperature, kao i od drugih pojava (proliva, zatvora, žutice, osipa itd.).

Ako bolesnik ima temperaturu do 38° C , možemo mu dati:

Svaku biljnu hranu dobro skuvanu, eventualno pasiranu ili u obliku pirea (kaše). Varivo treba izbegavati.

Svako zrelo voće, bilo presno bilo kuvano kao kompot, pire, pekmez ili džem.

Svaku mlečnu hranu: mleko, belu kafu, kakao, kiselo mleko, jogurt, surutku, pavlaku (mileram), buter i mladi sir. Treba izbegavati prevrele, masne sireve i kajmak.

Testo je lako svarljiva hrana, naročito ako je tanko sečeno ili u obliku tarane. Isto važi i za makarone, griz, pirinač, majcenu i zobene pahuljice. Sve ovo može da se pripremi sa vodom ili mlekom.

Hleb nije škodljiv. Bolje je davati beli, i to prepečen. Keks je dobra hrana za svakog bolesnika sa temperaturom, ali kolače ― naročito ako su masni ― treba izbegavati. Mogu se davati kohovi i pudinzi od griza, belog hleba, pirinča i voća, kao i patišpanj. Bombone i čokolada su dozvoljeni.

Čorbe i supe su korisne i dobre, ali moraju biti bez teških začina, nezapržene i bez masti.

Meso treba izbegavati, ali lako meso (pileće, teleće, smuđ) i jaja mogu se davati u ograničenoj količini i pripremljeni na lak, dijetalan način (bez masti, bez začina). Prerađevine od mesa i suvo meso ne smeju se davati.

Hrana može da bude umereno slana i slatka, pripremljena na ulju ili buteru. Dovoljna su tri do četiri obroka dnevno.

Alkohol je zabranjen. Piće se daje u obliku čiste vode, voćnih sokova, blagog čaja ili teja. Važno je znati da voda iije zabranjeia, već se, naprotiv, mora davati u dovoljnoj količini, jer treba nadoknaditi tečnost koja se gubi znojenjem. Odrasli bolesnici mogu da piju i malo prave kafe.

Bolesnici koji imaju preko 38°C mogu jesti:

Mleko slatko i kiselo, belu kafu, kakao, mladi sir i malo butera.
Lake čorbe bez zaprške i posne supe od povrća i kostiju, sa ukuvanim jajetom, tankim rezancima i grizom.

Griz, pirinač i taranu u mleku.

Od povrća mogu se dati: tikvice, sasvim mlad grašak, vrlo mlada boranija, šargarepa, krompir i spanać, ali po mogućnosti samo pasirano u obliku gušće čorbe ili pirea.

Jaja mekano kuvana.

Hleb samo u malim količinama, do 300 g dnevno, prepečen. Keks se dobro podnosi, a kolači lošije, te ih treba izbegavati.

Zrelo voće je odlična i osvežavajuća hrana. Može se davati i presno, kao i kompot, pire ili džem.

Meso ne treba davati dokle god to lekar ne odobri.

Hrana može da bude umereno slana i slatka. Obroci treba da budu manji, ali češći, četiri do šest puta dnevno.

Alkohol je zabranjen. Kafa se daje samo po lekarskom odobrenju Voda je potrebna, često u većoj količini, naročito ako se bolesnici znoje. Umesto vode može se davati blag čaj ili tej, voćni sokovi, a ponekad, prema želji bolesnika, kisela voda ili soda-voda.

Ako temperatura traje duže, dijetu mora da odredi lekar posebno, prema svakom slučaju.

PREPORUČUJEMO:

Bolesnik mora ležati za sve vreme trajanja temperature. Ako temperat;ura traje 3 do 4 dana, ležanje treba produžiti za jedan dan; ako traje 4 do 7 dana, ležanje treba da traje dva dana duže; ako se temperatura održi preko 7 dana, dužinu ležanja mora odrediti lekar. Ustajanje pre vremena i nagao prelaz na normalnu ishranu mogu da budu štetni