Ishrana kod manjka i viška želudačne kiseline
Iako su dijete za ove dve vrste želudačnih oboljenja gotovo potpuno različite, mi ćemo ih prikazati zajedno da bi se što bolje istakla razlika.
Bolesnici sa umerenim viškom želudačne kiseline obično imaju bolji apetit, pa zbog toga mnogo da jedu, što opterećuje želudac i izaziva dalje pojačanje lučenja želudačnih sokova. Docnije, kao i kod manjkanja kiseline, pošto se jelom izazivaju bolovi i druge smetnje, nastupa strah od jela, pa ljudi oslabe i omršave.
Obroci ni u jednom slučaju ne bi trebalo da budu obilni, već manji i češći, četiri do pet puta dnevno. Noću ne valja jesti pošto i želudac treba da se odmori. Kao i kod ostalih želudačnih oboljenja, jela ne smeju da budu ni vruća ni hladna, jer i jedno i drugo deluje loše na sluzokožu želuca.
Masne i začinjene prženim brašnom.
Važno je da se hrana dobro i dugo žvaće, kako bi se mešala sa pljuvačkom, i da bude sitno pripremljena i dobro skuvana ili pečena. Na taj način olakšava se rad želucu, što je kod lečenja ove bolesti vrlo važno.
Ljudi koji imaju manjka želudačne kiseline ne bi smeli za vreme jela da razgovaraju ili čitaju, jer to odvraća pažnju od jela, a time se smanjuje lučenje želudačnih sokova i pljuvačke. Svaki želudačni bolesnik morao bi posle ručka da leži sat-dva i to u potpunom miru, bez razgovora i bez čitanja.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
