Ishrana kod bolesti jetre
Pošto su oboljenja jetre obično vrlo teška, radi određivanja tačne dijete nužno je u svakom slučaju obratiti se lekaru. Ipak ima nekoliko principa kojih se moramo držati čim primetimo oboljenje, a koje će lekar samo dopuniti.
Hrana koja se ne preporučuje kod bolesti jetre
Bolesnik koji boluje od akutnog oboljenja jetre mora ležati u krevetu i ne sme se kretati. Ne sme jesti životinjsku mast, pa prema tome ne dolaze u obzir sledeće namirnice: mast, slanina, salama, masno meso (svinjsko, guščje, pačje i goveđi jezik), pržena jela na masti, a ni začini bilo kakve vrste.
Hrana koja se preporučuje kod bolesti jetre
Hrana mora sadržati ugljene hidrate i belančevine, kojih ima u krtom mesu (mladom telećem, živinskom, smuđu), posnom siru, jajima i mleku.
U početku, a često i prilično dugo, dnevni obrok treba da se sastoji samo od 300 g mesa, 300 g sira, jednog do dva jajeta i 500 g mleka; sve to treba da je raspoređeno u nekoliko obroka.
Kasnije se prelazi na nešto slobodniju ishranu, pa se može jesti
za doručak: 200 g mleka ili bele kafe, 125 g crnog hleba, 50 g mladog sira i malo voća (100―150 g);
za ručak: 140 g mesa, 200 g povrća, 150 g krompira, 100 g hleba i 150 g sira;
za večeru: isto što i za ručak.
Količina belančevina povećavaće se postepeno, prema stanju bolesnika. Kasnije se dodaju i griz i pirinač u mleku, kompot, limun, pa i testo sa sirom, bez masti. Odmah u početku moraju se davati vitamini, naročito vitamin C (Ce).
Meso se priprema pečeno na žaru, bez masti i bez zejtina. Sir mora biti kravlji, od obranog mleka i mlad. Voda se može dati u normalnoj količini. Alkohol je najstrože zabranjen, a treba izbegavati i pravu kafu, jak čaj i čokoladu. Jela mogu biti umereno slana.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
