Dijetalna ishrana kod reumatskih bolesti

Hronični reumatizam

Kako ovi bolesnici gotovo stalno uzimaju neke lekove, to pre ili kaenije dolazi do poremećaja varenja hrane i gubitka apetita. Prema tome, pored lečenja reumatizma, mora se obratiti pažnja i na održavanje kondicije. Pošto to nije lako uskladiti, u svakom slučaju treba tražiti savet lekara.

Gotovo kod svih slučajeva hroničnog reumatizma zglobova, kostiju i mišića mora se smanjiti količina belančevina i soli, a povećati ishrana ugljenim hidratima davanjem voća, povrća i mleka.

Ne smeju se jesti konzerve, sušeno meso, kobasice, riba, divljač, džigerica, iznutrice, mlado meso i kosti, zreli sirevi, kajmak, pasulj, sočivo, grašak, čaj, čokolada i kafa. Preporučuje se uzimanje presne biljne hrane u većoj količini (salata sa limunom i voće). Smatra se da je koristan vitamin B (Be), u vidu tableta ili injekcija.

Alkohol i duvan su štetni.

Giht

Pošto do ove bolesti dolazi usled slabijeg izlučivanja mokraćne kiseline i njenog taloženja u zglobovima, to je razumljivo da dijeta treba da sadrži hranu siromašnu u materijama od kojih bi se mogla stvoriti mokraćna kiselina. Tih materija (purina) ima naročito u čaju i kafi, kakaou, sardelama, bubrezima, morskoj ribi, guskama, patkama, kuvanoj šunki, govedini, supi, mozgu, živini, sočivu, spanaću, grašku i karfiolu. Primećeno je da od te bolesti najčešće boluju gurmani (muškarci 90%), gojazni i krupni, koji vole dobro da pojedu i popiju.

U akutnoj fazi sa bolovima bolesnik sme da jede samo ugljene hidrate. Može se dozvoliti povremeno po jedno jaje, malo mleka i malo sira.

U hroničnom stadijumu dozvoljavaju se male količine mesa u podne, ali nikad uveče, zatim mleko, buter, mladi sirevi, jaja, testa, naročito sa voćem, povrće, a pogotovu krastavci, i to presni i kuvani, zatim pirinač i griz.

Hleb se može jesti. Alkohol je zabranjen, a isto tako i duvan. Čokolada, kakao, kafa i čaj ne mogu se preporučiti ni u stadijumu potpunog mirovanja bolesti.

Reumatsko zapaljenje zglobova

Iako bolesnici od ove teške bolesti treba da odu u bslnipu, pošto je lečenje kod kuće nemoguće, ipak treba znati da im je potrebna najstroža dijeta, bogata u ugljenim hidratima i vitamigota, a siromašna u mastima i solima. Ishrana, prema tome, treba da bude mlečna, voćna i vegetarijanska, bez mesa, masti i začina. So je zabranjena već i zbog toga što može doći do proširenja bolesti na srce.

Dijetu treba održavati i posle povratka iz bolnice, pošto su posledice na srcu tako reći redovne, ali ne uvek i primetne. Najbolje čine oni koji ostaju dugo na lakto-vegetarijanskoj ishrani, sa malo mesa i masti, a sa više šećera, povrća, voća i testa.

PREPORUČUJEMO:

Alkohol je najstrože zabranjen. U akutnoj fazi ne smeju se piti kafa i čaj, ali se docnije preporučuju i jedno i drugo u malim količinama, radi jačanja srčanog mišića.