Važnost uzimanje vode u toku lečenja bolesti

Voda je vrlo važan deo ljudske ishrane i može se slobodno reći da se bez nje ne može živeti kao ni bez vazduha. Ljudi mogu da izdrže potpuno bez vode samo dva do tri dana, a normalna kolicina tečnosti potrebna u toku 24 sata iznosi nešto više od 2 litra prema veličini čoveka, zaposlenju i spoljašnjoj temperaturi i vlazi.

Zadržavanje vode u organizmu zavisi od nekoliko faktora, a u prvom redu od količine kuhinjske soli i rastvorenih belančevina koje se nalaze u tkivu.

Za vreme bolesti može se pojaviti potreba za dodavanjem ili za oduzimanjem vode. Dodavanje tečnosti dolazi u obzir pri velikom krvarenju, jakom prolivu i povraćanju, to jest u svim slučajevima kod kojih je došlo do velikog gubitka tečnosti. Takav slučaj može nastati i posle jakog znojenja usled temperature, i posle duge žeđi.

Do viška tečnosti u organizmu dolazi usled zadržavanja vode u slučaju oboljenja bubrega ili srca. Voda se može nagomilavati i u pojedinim delovima tela (plućnoj maramici, trbušnoj maramici, srčanoj kesi, nogama).

Ako je potrebno dodavati tečnost u većoj količini, to se može postići davanjem velikih injekcija – infuzija, zatim preko debelog creva – klistirom, ili pijenjem. Kroz usta možemo bolesnicima dati vodu, blag čaj, voćne sokove ili mleko, što zavisi od vrste oboljenja. Ponekad je potrebno i uporedno davanje slane hrane da bi se voda zadržala, ali o tome može da donese odluku samo lekar.

Tečnost koja se daje bolesniku gotovo nikada ne bi smela da bude odviše hladna, naročito ako se mora davati u većim količinama. Velike količine tečnosti moraju se rasporediti u manje obroke, da ne dođe do opterećenja želuca i pritiska na druge organe. U tom pogledu najbolja je tečnost sasvim blag tej od kamilice, a kod proliva pirinčana voda. Nije važno da voda bude prokuvana ako je inače čista i zdrava za piće. Alkohol se ne sme upotrebljavati, a mineralne vode samo po preporuci lekara.

Kod gotovo svake bolesti dolazi do stvaranja toksina (otrova) i otpadnih materija, koje treba da budu izbačene iz organizma znojem ili mokraćom. Zato u toku svake bolesti, a naročito onih koje su praćene jačim znojenjem i temperaturom, treba redovno davati tečnost. U protivnom slučaju mokraća postane gusta i tamna, a rad bubrega, pa i creva i srca, otežan.

Količina popijene vode, kao i tečnosti uzete u obliku hrane, mora se smanjiti u slučaju oboljenja srca i bubrega, ali nikada u toj meri da to dovede u pitanje ravnotežu organizma. Pri oduzimanju tečnosti znatno bolji uspeh će se postići ako bolesnicima dajemo za piće čistu vodu ili sasvim blag čaj i tej, a zabranimo so, nego ako tečnost dajemo u obliku neke hrane.

U tom slučaju hrana može da bude gušća, bez soli, a bolesniku ćemo dozvoliti da uživa u svežoj vodi i voćnim sokovima (malina, limunov sok, sok od jabuka, od grožđa itd.) u količini kolika mu je potrebna, što određuje lekar. Ne sme se zaboraviti da gotovo svako jelo sadrži vodu i da taj procenat može da ide i do 90%. Od dijetalnih jela krompir i pirinač u izvesnoj meri pojačavaju mokrenje, dok brašno deluje u suprotnom pravcu, te i o tome treba voditi računa.

Važno je znati da količina popijene vode ili pojedene tečnosti utiče i na lečenje želudačnih i crevnih oboljenja. Dok, s jedne strane, razređena hrana olakšava varenje, veća količina tečnosti pojačava tegobe onih koji imaju spušten stomak. Zato ti ljudi moraju izbegavati tečnu hranu (supu i čorbe) i ne bi smeli piti vodu uz jelo, nego tek kasnije, kad jedan deo hrane pređe iz želuca u creva.

Količina tečnosti utiče i na crevna oboljenja: proliv i zatvor. Obično ljudi misle da je kod proliva davanje svake tečnosti štetno i da pojačava proliv. Međutim, zna se da on ne prestaje ako bolesniku ne dajemo da pije vodu. U tom slučaju creva izlučuju vodu koju crpu iz krvi, pa se na taj način tkiva „euše“, to jest telesne tečnosti postaju gušće. Telo vrlo brzo omršavi, i to za nekoliko (čak i više od 10) kilograma, što naročito kod dece može da izazove vrlo štetne poremećaje. Da se to ne bi dogodilo, mora se takvim bolesnicima davati tečnost u dovoljnoj količini, pa i voda, ako je čista i zdrava.

Poznato je da zatvor može zavisiti i od količine vode u izmetu, i da voda uzeta našte srca može pokrenuti creva i izazvati vršenje nužde. Ponekad u tom smislu deluje i veća količina sasvim blage crne kafe ili mleka.

Tags:bolesti, manjak vode, toksini, višak vode, voda