Alergija

Šta je alergija? Reč alergija dolazi od grčkih reči i znači „drugačije reagovanje“. Alergijska oboljenja, kao što su astma, kijavica, senska groznica, koprivnjača. ekcem i dr., poznata su i opisivana od pamtiveka. Međutim, njihova suština otkrivena je tek u toku ovoga veka.

Bečki dečji lekar fon Pirke ustanovio je, na osnovu svojih zapažanja, početkom ovog veka da se u izvesnim slučajevima posle davanja seruma deci mogu pojaviti razne reakcije. Tako se ponekad osmog dana posle prve injekcije seruma javlja tzv. serumska bolest u vidu otoka žlezda, povećanja telesne temperature, crvenila kože ili koprivnjače, bolova u zglobovima, sa otokom ili bez’otoka, itd., dok se, ponekad, ubrzo posle primanja druge ili ponovne injekcije seruma može pojaviti serumski šok, sa još dramatičnijim znacima. U pojave ove vrste ubrajao je fon Pirke i drugačije reagovanje dece na revakcinaciju protiv velikih boginja, kao i pozitivne tuberkulinske probe kod dece koja su inficirana tuberkulozom. Fon Pirke je tada pojam alergija objasnio na sledeći način: „Jedna osoba se nalazi u stanju alergije prema izvesnoj supstanciji (materiji) ako na ponovno unošenje ove supstancije u organizam reaguje drukčije nego što je reagovala prilikom njenog prvog unošenja.”

Fon Pirke je u početku mnoge pojave u obolelom telu objašnjavao alergijom. Po njemu su i mnoge infektivne bolesti znak alergijske preosetljivosti organizma na razne zarazne klice. On je inkubacibni period kod infektivnih bolesti (vreme koje prođe od prodora klica u organizam do izbijanja prvih znakova bolesti) objašnjavao vremenskim periodom potrebnim da organizam stvori odbrambene supstancije protiv prouzrokovača bolesti. Ove novonastale supstancije u organizmu nazvao je on antitelima, a supstancije koje izazivaju nastajanje antitela u organizmu. — alergenima.

Nešto pre toga su Riše i Portije, u Parizu, pri eksperimentima na životinjama, utvrdili da psi koji su dobili i podneli bez ikakvih vidljivih reakcija jednu injekciju otrova iz pipaka polipa aktinije reaguju teško, često smrtonosnim šokom, ako posle 20 dana prime ponovo istu dozu ovoga otrova. Oni su konstatovali da se kod pasa umesto zaštite — filaksije, dešava suprotna biološka pojava, koju su oni nazvali anafilaksijom, što na grčkom znači „protivno zaštiti”.

Engleski naučnik Dejl je, nešto kasnije, utvrdio da zamorci posle injekcije histamina, otrova koji se i normalno nalazi u malim količinama u organizmu životinja i ljudi, pokazuju pojave slične pojavama koje se javljaju u anafilaktičkom šoku. On je još tada pretpostavio da se u alergijskim pojavama oslobađaju izvesne otrovne materije, među kojima je histamin jedna od najvažnijih, i da su alergijske pojave izraz trovanja ovim u organizmu nastalim otrovima. Dejl je, nema sumnje, time pokazao da između anafilak sije i alergije nema razlike, ali je mehanizam nastajanja alergijskih pojava objašnjen do kraja tek kasnije.

Simptomi – Pojava da pojedine osobe pri prvom uzimanju neke hrane ili nekog leka osećaju muku, povraćaju, dobijaju koprivnjaču po telu itd., nazivana je ranije idiosinkrazijom. Izgledalo je, na prvi pogled, da između idiosinkrazije, u kojoj organizam reaguje na prvo unošenje izvesnih materija, i alergije, gde organizam reaguje na ponovno unošenje nekih materija, nema nikakve sličnosti. Izgledalo je da su to po mehanizmu nastajanja dve sasvim različite pojave.

Međutim, otkriće nemačkog naučnika Landštajnera da i hemijski vrlo jednostavne supstancije, tzv. hapteni, mogu, ako su vezani sa belančevinama, da izazovu senzibilizaciju organizma, a pri ponovnom unošenju u organizam i alergijske pojave, doprinelo je razjašnjenju ove, u stvari, alergijske pojave. Naime, ove hemijski jednostavne materije,od kojih zavisi specifičnost nastale preosetljivosti, nalaze se u sastavu mnogih lekova, tako da ranije uzet lek, koji sadrži u sebi i jednu od ovih materija, može da izazove preosetljivost i na sve ostale lekove koji u svom sastavu imaju takođe ovu materiju raspoređenu na određenom mestu u molekulu. Ova vrsta preosetljivosti nazvana je unakrsnom senzibilizacijom. Na ovaj način objašnjeno je da je i idiosinkrazija u stvari alergija. Ako u organizam i nije nikad pre toga uneta određena materija, uzev u celini, unet je jedan njen deo (hapten) preko neke druge materije u čiji sastav taj njen deo ulazi takođe.

Ovo otkriće ima veliki praktičan značaj. Ono nam pomaže da razumemo mnoge, inače nejasne, pojave. Na primer, osobe koje su, alergične na sulfonamidske preparate reaguju alergijom i na novokain, koji se upotrebljava za anesteziju, kao i na neke anilinske boje (urosol, koji se upotrebljava za bojenje kase, i dr.), jer u sastav novokaina i ursola ulazi i jedna materija koja je u sastavu sulfonamidskih preparata već senzibilizirala organizam. Time se, pored ostalog, i objašnjava sve veća učestalost alergijskih reakcija u novije vreme.

Kao što se vidi, sve do sada opisane pojave: alergija, anafilaksija i idiosinkrazija, danas se ubrajaju u alergiju. Mehanizam alergijske reakcije sastoji se u ovome: u svim slučajevima (alergija, anafilaksija, idiosinkrazija), u organizam unete strane materije (alergeni) mogu da podstaknu organizam na stvaranje antitela, koja se vezuju za ćelije raznih tkiva (sluzokožu nosa ili bronhija, kožu i dr.). Kada se, kasnije, u organizam unese ponovo ista materija (alergen), u njemu dođe do spajanja antitela vezanih za ćelije tkiva sa unetim alergenom, i ova tkiva, tzv. tkiva šoka, oslobađaju otrove (histamin i dr.), koji izazivaju lokalne reakcije (na bronhijama — astma, na koži — koprivnjača ili ekcem i dr.), a u ređim slučajevima i opštu reakciju celog organizma, tj. anafilaktičan šok.

Anafilaktičkim reakcijama se nazivaju sve pojave kod ljudi i životinja kod kojih su alergeni uneti u organizam preko injekcija, za razliku od alergijskih reakcija, kod kojih je alergen unet u organizam preko usta ili udisanjem.

U organizmu i kod imuniteta dolazi do stvaranja antitela, ali se ova antitela ne vezuju za ćelije pojedinih tkiva. Ona se nalaze slobodna u krvi i drugim tečnostima organizma, i kada dođe do vezivanja ovih antitela sa materijama koje su izazvale njihovo stvaranje, do oslobađanja otrova ne dolazi kao u alergijskim reakcijama i ne ispoljavaju se nikakve vidljive promene u organizmu.
Antitela su u alergiji, kao i u imunitetu, strogo specifična prema materijama koje su izazvale njihovo stvaranje. Tako, na primer. osobe preosetljive na konjski serum nisu preosetljive i na goveđi serum, i sl. Treba razlikovati alergiju prema nekom leku od nepodnošenja tog leka. Dok se znaci nepodnošenja nekog leka ispoljavaju toksičnim znacima karakterističnim za trovanje tim lekom (na primer, kod nepodnošenja aspirina:-zujanje u ušima, muka, povraćanje i dr.), znaci alergičnog stanja su uvek isti, bez obzira na alergen koji je doveo do preosetljivosti (na primer, i kod .aspirina alergija se ispoljava astmom, koprivnjačom i dr.).

Uzroci – Alergeni mogu biti razne materije iz spoljnjeg sveta: kućna prašina, plesni, pelud, perje; razne namirnice: jaja, mleko,ribe; zatim, lekovi i dr. Najčešće su to razne belančevine. Pored toga, i razni sastojci organizma, promenjeni pod dejstvom toksina, degenerativnih procesa i dr., mogu takođe postati autoalergeni i sensibilisati sopstveni organizam, koji u tom slučaju stvara autoantitela. Na ovaj način se danas objašnjava nastajanje mnogih krvnih i drugih oboljenja.

Lečenje – Za ustanovljavanje alergijskih stanja upotrebljavaju se kožni testovi. Bolje upoznavanje načina nastajanja alergije omogućilo je da se danas u lečenju alergijskih bolesti primenjuju novi moćni lekovi: antihistaminici i kortizonski derivati.

Preporučljivo je da bolesnici koji su već pokazivali znake neke alergijske reakcije, ukoliko za to znaju, skrenu lekaru pažnju na to kad dođu na pregled.

Tags:jaja, kućnu prašinu, lekovi, mleko, perje, plesni, polen, ribe; zatim