Koje su posledice i kako se oporaviti nakon obilnog krvarenja

Sem krvi, ljudsko telo među svojim tkivima i ćelijama sadrži i druge tečnosti, koje mu pri većim gubicima krvi služe kao rezerva. Ova rezerva tečnosti iznosi oko 15% težine ljudskog tela. Pri krvarenju ljudski organizam nastoji da hitnim oduzimanjem tečnosti iz tkiva i uvlačenjem iste u krvotok održi u srcu i krvnim sudovima nesmanjeni krvni pritisak. Bez toga određenog krvnog pritiska ni srce ni krvotok ne mogu da rade.

Ali to uspostavljanje potrebnog krvnog pritiska mogućno je samo do izvesne granice. Evo zbog čega pri krvarenju telo gubi pored tečnosti, sa njenim solima i belančevinama, i krvne ćelije — crvena i bela krvna zrnca, koja prilikom manjih krvarenja lako nadoknađuje iz koštane srži i slezine; međutim, pri većim krvarenjima, ne može lako i brzo da ih nadoknadi. To je naročito slučaj kod male dece i slabo hranjenih, bolesnih i starijih osoba, kod kojih su rezerve mnogo manje.

Uspešno uspostavljanje krvnog pritiska mogućno je samo dok su količine crvenih i belih krvnih zrnaca u krvi dovoljne da uz rezervu tečnosti iz tkiva obezbede prenos dovoljne količine kiseonika u tkivo i iznošenje ugljene kiseline iz tkiva. Preko toga, uspostavljanje krvnog pritiska je nemoguće.

Prvi znak većeg gubitka krvi je bledilo kože, čija se temperatura naglo smanjuje. Disanje je ubrzano, a zbog nedostatka kiseonika u krvi bolesnik je uznemiren. Ako se krvarenje ne zaustavi samo od sebe ili hitnom pomoći, zbog nedostatka kiseonika u ćelijama mozga i u mišiću srca nastupa smrt.

Ako bolesnik preživi krvarenje, ostaje duže vremena bled. Bledilo traje sve dok se u krvi ne nadoknade izgubljena crvena krvna zrnca. Ako koštana srž i slezina, zbog iscrpenosti, ne mogu da nadoknade gubitak krvnih ćelija ni za duže vreme, onda nastaje stanje hronične malokrvnosti. Takvi bolesnici su podložni .raznim bolestima, od kojih su zapaljenje pluća, grip, gnojno zapaljenje kože sa čirevima itd. Bolesnici sa hroničnom malokrvnošću troše velike količine vitamina iz organizma, tako da su podložni avitaminozama u raznim oblicima.

Hronična malbkrvnost se leči čestim transfuzijama krvi u manjim količinama, Krv koju smo uneli transfuzijom u organizam nadoknađuje izgubljenu krv i nadražuje organe za produkciju krvnih ćelija, pa time nadoknađuje gubitak krvnih zrnaca i krvnog crvenila. Sem transfuzije krvi bolesnicima dajemo preparate gvožđa, razne vitamine, od kojih su najvažniji vitamin C(Ce) i vitamin K (Ka). Ishranom sa dosta belančevina (meso. sveža jetra, riba, mladi nemasni sir itd.) potpomaže se vraćanje bolesnika u normalno stanje.