Smrzotine (kako nastaje, prva pomoć, lečenje)

Smrzotine su oštećenja na delovima kože koja nastaju usled velike hladnoće, dok smrzavanje obuhvataju celo telo.

Smrzotine nastaju na taj način što niska temperatura, usled vlage, vetra, snega, zimskih hladnoća, ledenih kiša itd., deluje na površinu kože, pri čemu na pojedinim krajnjim delovima tela dolazi do oštećenja strujanja krvi kroz krvne sudove, a .time nastaju ozlede koje se nazivaju smrzotinama. Kod smrzotina najviše i najčešće stradaju najudaljeniji organi, kao što su prsti na rukama i nogama, uši, nos itd.

Do smrzotina može doći i ako temperatura nije ispod nula stepeni, ali su uslovi pod kojima je dotična osoba izložena hladnoći nepovoljni i traju duže vremena. Tako, na primer, stajanje ili sedenje u vodi ili blatu može dovesti do smrzotina (ozeblina) mada temperatura nije ispod nule. Isto tako, do smrzotina (ozeblina) može doći i usled dugotrajnog nošenja vlažne obuće i ako su noge oznojene. Naročito kod slabih i iznurenih može doći do smrzotina na temperaturi iznad nula stepeni.

Smrzotinama su podložni bolesni i stari ljudi, ljudi sa slabim srcem ili opštom slabošću, anemični ljudi, alkoholičari, oni koji su preležali infektivna oboljenja itd. Tesna obuća naročito potpomaže smrzavanje, jer pritiska kožu i na taj način sprečava potrebno strujanje krvi. Isto tako i gumena obuća, u kojoj se znoje noge, potpomaže smrzavanje usled toga što nema isparenja i noga je izložena dugotrajnoj vlazi.

Alkohol je naročpto opasan zbog toga što izaziva lažno zagrevanje koje u stvari nije ništa drugo do ozleda živaca na krvnim sudovima koji regulišu strujanje krvi. Alkohol, s druge strane, vrši anesteziju — neosetljivost živaca koji idu na površinu organa. Nervni poremećaji izazivaju hlađenje delog tela i ubrzano smrzavanje. Male količine alkohola izazivaju proširenje krvnih sudova na krajnjim delovima organa (periferiji), a time dolazi do pojačanog strujanja krvi, koje opet momentano pojačava temperaturu kože. Ovo pojačanje temperature kože ide na račun gubitka unutrašnje temperature organizma, koja je neophodna za njegovo održavanje. Prema tome,najvažniju zaštitu protiv smrzotina čini dobro strujanje (cirkulacija) krvi, a to znači da će pre nastradati oni ljudi kod kojih postoje izvesni poremećaji i oboljenje organizma. Hladnoća u početku deluje tako da se krvni sudovi skupe — zgrče, čime se štiti unutrašnja toplota u organizmu. Čovek ovo oseća kao bol i hladnoću. Ovo skupljanje (grčenje) krvnih sudova, samo po sebi, može dovesti do teških promena u perifernim organima zbog toga što slabije strujanje krvi umanjuje osetljivost i izaziva ukočenost u mišićima. Posle ovog, prvog, stadijuma grčenja krvnih sudova, dolazi do njihovog naglog proširenja i na površini tela oseća se pojačana toplota. Međutim, ovo je rđav znak i opomena da lako može doći do smrzavanja. Premoreni, slabi ili pijani ljudi i ne zapažaju ove promene, te lako zaspe, čime se izlažu velikoj opasnosti. Ako hladnoća deluje i dalje, onda dolazi do potpunog zastoja. krvi u krvnim sudovima, tako da ceo organizam može biti
smrznut.

Slično kao kod opekotina, i kod smrzotina ima četiri stepena
ozleda.

Prvi stepen. Koža je ljubičastocrvene boje, otečena; javljaju se jaki bolovi i jak svrab. Kada ozlede ozdrave, ostaje još dugo godina pojačana osetljivost na hladnoću i brzo promrzavanje. Ovakve ozlede se vide na nogama i rukama i pri promeni vremena,. a naročito brzo se ispoljavaju preko zime.

Drugi stepen. Pored crvenila i otoka, na koži se pojavljuju plikovi — mehuri. koji sadrže potpuno bistru tečnost.

Treći stepen. U ovom stepenu dolazi do izumiranja kože i po kožnog tkiva koje je potpuno bledo i neosetljivo; akoma mehura, oni su ispunjeni krvavim sadržajem;

Četvrti stepen. Ovde dolazi do potpunog izumiranja smrznutih delova kože, potkožnog tkiva, mišića i kostiju, dolazi do vlažne ili suve gangrene.

PREDOHRANA PROTIV SMRZOTINA.

Da bi se izbegle opasnosti koje donose hladnoća i vlaga, treba obratiti pažnju na sledeće:

1.Izložene delove tela: ruke, noge, nos, uši, treba zaštititi vunenim rukavicama, čarapama, a preko ušiju i nosa staviti vuneni šal. Na lice se može staviti krema, vazelin i slično.
2.Obuća ne sme biti slaba i tesna. Dobro je ako se preko zime obuća maže mašću, jer ona štiti od propuštanja vlage i vode.
3.Pri polasku na put treba poneti tople napitke kao što su: kafa, čaj, itd.
4.Alkohol se sme uzimati samo pri kretanju.
5.Odeća treba po mogućnosti da bude vunena.
6.Stajanje na mestu, sedenje i ležanje je opasno.

Lečenje smrzotina sastoji se uglavnom u postepenom zagrevanju. Nastradalog treba odvesti u mlaku sobu, trljati ga pažljivo i postepeno čistom rukom ili rukavmcom, a može se to oprezno činiti i hladnom vodom ili snegom. Kupanje u hladnoj vodi s prelivanjem mlake vode do 30° pokazalo se vrlo dobro i praktično za lečenje „ smrzotina. Za opšte pojačanje rada srca treba vršiti masažu u predelu srca, kao i veštačko disanje. Unesrećenom treba davati mlake napitke, pravi čaj i kafu, i to u dovoljnoj količini. Može se dati i alkohol(vruća rakija, kuvano vino).

Na promrzle delove kod ozleda prvog stepena.. treba staviti zavoje sa dosta vate, a mogu se primeniti i naizmenična kupanja hladnom i mlakom vodom. Ove ozebline obično brzo popuste i ne ostavljaju jače posledice. Ozebline drugog stepena zahtevaju brižljivo lečenje: tu je potrebno skidanje plikova i stavljanje sterilnih zavoja za zaštitu od infekcije. Ove povrede se moraju stručno lečiti, jer mogu biti dugotrajne, a mogu se i inficirati, čime se smanjuje mogućnost brzog ozdravljenja, a mogu nastati i teže posledice.

Ozebline trećeg i četvrtog stepena ne mogu da se leče ambulantno ili kućnom negom. One iziskuju brižljivu i dosta dugotrajnu bolničku stručnu negu, a u najviše slučajeva hirurške poduhvate radi odstranjenja izumrlih delova, naknadnog fizikalnog lečenja, zračenja itd. Ove ozlede. ostavljaju i trajne posledice, jer se osećaju bolovi za vreme veoma hladnog vremena.

Ako se sa ozeblinama sa plikovima ne postupa pravilno i ne ispune svi uslovi čistog previjanja, može doći do infekcije i dugotrajnih gnojenja, koja je teško lečiti zbog toga što je koža na tim mestima ozleđena i podložna infekciji. Teže forme ozeblina, odnosno smrzavanja — ozebline trećeg i četvrtog stepena, moraju se naročito. pravilno lečiti, jer ostavljaju za sobom trajna oštećenja i osakaćenja.

OPŠTE SMRZAVANJE. Opšte smrzavanje nastupa ako je hladnoća izvanredno jaka i ako traje duže vremena, pa dolazi do potpunog zastoja u strujanju krvi i potpunog smrzavanja i ukočenosti mišića. Ovo smrzavanje se dešava kada se pojedinci nađu u izvanrednim vremenskim neprilikama, u brdima sa snežnim vejavicama, lavinama, ili na dugotrajnim i napornim putovanjima, koja iscrpljuju i umaraju organizam. Obično umor savlada čoveka, pa on radi odmora sedne ili legne, makar i na sneg ili vlažnu i smrznutu zemlju. Usled zamora i oslabljene osetljivosti na hladnoću pojavljuje se veliki nagon za snom, i takva osoba zaspi. Ovo se najčešće dešava alkoholičarima koji pijani iziđu iz tople odaje i, ne osećajući hladnoću, zaspe napolju. Poznata su mnogobrojna smrzavanja organizma kod alkoholičara, zatim kod planinara koji zalutaju u snežnim nametima.

Ako od nastupanja smrti nije prošlo mnogo vremena, spasavanje i lečenje takvih ličnosti još je moguće. Ono se sastoji u tome što se unesrećeni prenese u mlaku sobu pa mu se postepeno, oprezno masira celo telo, i što se uvijanjem u mlake i vlažne obloge telo postepeno zagrejava i veštačkim disanjem pokušava da vrati u život.