Gnojni čir na koži (uzroci, simptomi, lečenje)

Gnojni čir najčešće javlja se na: licu, ramenu, usni, uhu, obrazu, stomaku, zadnjici, usminama, očnom kapku, polnom organu, genitalijama, glavi, ledjima, vratu, butini, bradavici, bikini zoni, nozi, nosu, debelom mesu i drugim delovima tela.

U gnojna oboljenja kože spada u prvom redu čir (furunkul). On nastaje na taj način što se gnojne bakterije nastane na jednom mestu u koži i tu otpočne gnojenje. Čir je najčešće posledica nedovoljne kožne higijene , (ako se koža neuredno čisti i ne pere), zatim slučajnih i nevidljivih ozleda koje se blagovremeno ne operu.

Čirevima naginju iznemogle, slabo hranjene osobe, osobe sa prljavim rubljem, osobe obolele od želudačnih i crevnih oboljenja ili one koje su preležale infektivne bolesti. Stvaranju čireva doprinosi češanje prljavim noktima, četkom ili odelom, pri čemu dođe do ozlede kože. Čirevi nastaju na koži obično tamo gde ima dlaka, i to najčešće u pazuhu, na potiljnom delu vrata, ili u predelu ramena, na unutrašnjoj strani butina, na podlakticama i prednjoj strani ruku, a često i na licu i usnama.

Ako postoji nečistoća, prljavština i nehigijensko držanje, čirevi se mogu proširiti na više mesta i tako biti rasejani po raznim delovima tela. Pogrešno je shvatanje da čirevi znače čišćenje krvi. Naprotiv, čirevi se pojavljuju usled nečistoće i infekcije,

Čir se razvija u korenu vlasi, i to obično počinje crvenilom i osećajem toplote. U početku je koža crvena, a potom se u sredini otečenog mesta pojavljuje bledožućkasta boja u obliku kruga, čiji centar čini jedan gnojni čep. Kad čep bude odvojen od ostalog tkiva, izlazi na površinu u obliku gnoja. Čim ovaj čep bude izbačen, bolovi popuštaju, a tome sleduje i ozdravljenje, koje nastaje u roku. od 8 do .10 dana. Nekad se čir razvija sa temperaturom koja ide i preko 38° C, i traje sve dok se čep ne izbaci. Ako se pri tome procesu stvaranja čira ne miruje, već se čovek kreće i radi, onda dolazi do širenja infekcije u limfne puteve i limfne žlezde, sto vidimo kao crvene pruge na rukama i nogama, sa otokom žlezda pod pazuhom ili u preponama. U takvim slučajevima žlezde su bolne, znače širenje infekcije, praćene su i visokim temperaturama, a mogu i zagnojiti.

Pojedinačni čir, a naročito ako se stvori više čireva na raznim mestima u organizmu, može izazvati velike neugodnosti i radnu nesposobnost za duže vreme. Poznati su slučajevi oboljenja ljudi sa mnogo čireva na koži (furunkuloza) koji su trajali po više godina, a izlečenje je bilo komplikovano i teško. Kod ta kvih slučajeva pojavljuju se povremeno ;nova žarišta, koja zahtevaju dugotrajno lečenje, ili postoji stalno izvestan broj čireva iz kojih se infekcija prenosi na ceo organizam. Danas se situacija u tome pogledu umnogome izmenila, prvo zbog toga što su higijenske prilike i briga o čistoći u širokim narodnim slojevima daleko bolje, a takođe i zbog toga što su sredstva za lečenje mnogo sigurnija nego što su ranije bila.

Za pravilno lečenje čira potrebno je da se čisto drži Obolelo mesto, i ceo organizam. Dalje je potrebno da se oboleli organ ostavi na miru, da se ne kreće, da se stave obloge (burove) i sačeka da čir sazri i izbaci čep. To je jedino pravilno i potrebno; sva su druga lečenja samo štetna i beskorisna, a mogu biti i opasna. Pri tom treba da se zna da hladne obloge povoljno deluju dok se još ne prmeti stvaranje čepa; međutim, čim se čep primeti, potrebno je da se stavljaju tople obloge, koje ubrzavaju sazrevanje čira i izbacivanje čepa radi ublaženja bolova može se uzeti poneki aspirin ili slično Ovde treba skrenuti pažnju na rđavu praksu stavljanja raznih melema, paradajza, crnog luka ili trava, koji mogu biti zagađeni raznim drugim bakterijama i mogu dovesti do još opasnijih oboljenja, kao što su crveni vetar, tetanus itd. Isto tako mora se naročito podvući opasnost istiskivanja – ceđenja čira.

Kad je čir zreo, a to znači kada se čep odvoji i probije na površinu kože, treba sačekati da sam po sebi izađe, jer ga zdravo tkivo samo izbaci. Nikako se ne sme čir cediti, jer se na taj način može infekcija više utisnuti u tkivo i u krvne sudove, te može doći do opšte infekcije (trovanja hrvi — sepse. Stoga kao osnovno pravilo kod čira mora važiti čekanje, sa pomoćnim sredstvima (obloge) da se proces što pre završi. Svako drugo lečenje bez lekarskog saveta treba smatrati pogrešnim.

Posebnu opasnost predstavljaju čirevi na licu i na gornjoj usni zbog toga što su u neposrednoj blizini krvnih sudova koji vode u mozak pa prelaskom infekcije i na krvne sudove može lako doći zapaljenja moždanih opni i do trovanja krvi. Kod ovih.čireva treba biti obazriv, zahtevati apsolutan mir i stručnu lekarsku pomoć. Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da takvi čirevi sa brzim razvojem i tokom, još pre nego što se gnoj stvori, ,mogu za nekoliko dana da budu smrtonosni.

Narocita vrsta čira jeste tzv. karbunkul, koji se od običnog čira bitno razlikuje. Kod ovoga je obolela površina znatno veća otok je više proširen, šire su pojam zapaljenja, bolovi su daleko jači, a temperatura je.visoka, ponekad sa jakim groznicama. Kad se on potpuno razvije, na koži se vide na mnogo mesta sitni nekrotični žućkasti čepovi. Karbunkuli se javljaju najčešće na butinama, podlakticama, a osobito na potiljku.

Tako potiljak može biti zahvaćen U celoj svojoj površini, a proces može prodreti ne samo prema površini već i prema dubini, u mišiće vrata. S obzirom na proširenost i opasnost po organizam, ovi čirevi zahtevaju stručno lečenje U ambulantama i bolnicama. Njihovo lečenje je ponekad komplikovano i mora se vršiti operacija. I ovde se mora podvući štetnost i opasnost od nadrilekarskog lečenja, koje može imati neželjene posledice i biti direktan povod za širenje infekcije i trovanje krvi. .

Ovo oboljenje je često u vezi sa šećernom bolesti, i zbog toga kod osoba obolelih od karbunkula treba obavezno pregledati mokraću i krv na šećer.