Šećerna bolest (dijabetes)

Ako oboljenjem budu oštećena ona mesta u gušterači koja luče insulin (insula), onda to može dovesti do pojave šećerne bolesti.

Do pojave šećerne bolesti dolazi usled toga što gušterača ne luči dovoljno insulin, koji reguliše vezivanje šećera uz jetru i mišiće kada u krvi ima više šećera nego što je to fiziološki dopušteno. Ako se šećer iz krvi usled nedostatka insulina ne može da veže za odgovarajuća tkiva, onda višak šećera kao suvišan i štetan bubrezi izbacuju sa mokraćom napolje. Ovo izbacivanje šećera sa mokraćom, naročito u slučaju veće količine, izaziva naglo slabljenje bolesnika, koji usled toga često jede mnogo više nego što je normalno.

Šećerna bolest je dosta česta među osobama svakog uzrasta, pa i među decom. Bolest se javlja u različitim oblicima. Vrlo često bolesnik oboleo od šećerne bolesti počne da slabi, iako ima ne samo dobar već i pojačan apetit. Jede mnogo više nego kad je bio zdrav, a ipak je gladan.

Često mnogo žedni, pije mnogo vode i mnogo mokri (do nekoliko litara na dan). Pri pregledu mokraće u mokraći se nalazi šećer. Bolesnik poneki put oboljeva od čireva, koji se ne leče ni brzo ni lako. Ako se povredi, rana mu vrlo lako zagnoji i volo teško zarašćuje. Kod nekih bolesnika rasklate se i ispadaju zubi usled zapaljenja i gnojenja desni. Rasklaćeni zubi mnogo puta su prethodnica ostalim znacima šećerne bolesti. Česta su oboljenja i paralize pojedinih nerava, poremećaji vida itd. U teškim i zapuštenim slučajevima šećerna bolest se završava dijabetičnom komom i smrću.

Međutim,ima vrlo mnogo slučajeva, naročito u početnom stadiju bolesti, kod kojih ovi znaci nisu tako jasno izraženi. U znatnom broju slučajeva šećerne bolesti bolesnici se osećaju sasvim dobro, ne slabe, čak su i manje ili više gojazni. Njihov povećan apetit i povećana žeđ tumače se gurmanlukom a ne bolešću. Nisu retki ni slučajevi da se šećerna bolest otkrije slučajno, uz uobičajene preglede krvi ili mokraće povodom neke druge bolesti. Među ovima je dosta njih kod kojih je samo šećer u krvi, manje ili više, povećan.

Ako se bolesnik obrati lekaru na vreme, bolest se lako otkrije i bolesnik, uz pravilnu dijetu, naročito ako bolest nije praćena slabljenjem, može dugo da se održava u dobrom stanju i da bude sposoban za rad. Zbog toga je preporučljivo da se svaka osoba koja nenormalno žedni ili više mokri, ili iz neobjašnjivih razloga slabi, odmah javi lekaru na pregled.

U slučajevima kada samo dijeta nije dovoljna za održavanje zadovoljavajućeg stanja, daju se i izvesni lekovi, kao što su diabinese, rstinon itd. U određenim slučajevima, naročito ako je bolest praćena. opštim slabljenjem, uz dijetu se mora davati i insulin.

Količina i način davanja insulina, kao i dijetu koju bolesnik treba da drži, određuje lekar. Međutim, treba ipak znati da osobaobolela od šećerne bolesti ne sme upotrebljavati šećer u ishrani i da hleb sme uzimati u ograničenoj i sasvim određenoj količini. Zatim, dijabetičar ne sme jesti grožđe, šljive, urme, smokve, banane, kruške, niti ikoje ušećereno voće (slatko, džem, pekmez). Zabranjena mu je upotreba svinjske masti i iznutrica. Naravno, strogost dijete, količina hleba, mesa, masti i drugih hranljivih sastojaka zavisi od. mogućnosti organizma da reguliše izmenu materija, posebno šećera. (ugljenih hidrata). Šta od hrane i koliko sme dijabetičar da uzima, određuje lekar u svakom konkretnom slučaju. Bolesnik se mora strogo pridržavati tih propisa.

Osim pomenutih oboljenja, gušteoača može da oboli i od raznih vrsta tumora, koji mogu biti dobroćudni (adenomi, ciste itd.) ili zloćudni (rak). Lečenje tumora je isključivo hirurško. Čak i kada. je u pitanju dobroćudni tumor, bolesniku treba savetovati operaciju, jer se nikad ne zna da li tumor jednog dana neće postati zloćudan. A osim toga, dobroćudni tumor može pritiskom na okolne organe izazvati vrlo ozbiljne poremećaje i tegobe. U slučaju oboljenja od raka,. bolesnika treba što pre operisati, jer je to jedina mogućnost za. Lečenje.

Tags:posledice, prvi znaci, simptomi, tegobe, uzroci