Hronični reumatizam

Hronična reumatična oboljenja spadaju u najčešće bolesti koje prouzrokuju radnu nesposobnost.

Uzroci ovoj bolesti su mnogobrojni i raznovrsni. Naš narod misli da je glavni razlog za njeno. nastajanje prehlada. Međutim, mnogo važniji uzroci su vlaga u stanu i vazduhu, socijalna beda pa i zanimanje kojim se ljudi bave. Pored ovih spoljašnjih uzroka, događaju se u našem telu mnoge promene koje mogu uticati na pojavu ili pogoršanje ovog oboljenja. To su, na primer, hroničan zatvor, nepravilna ishrana, poremećaj u lučenju unutrašnjih žlezda itd.

Posebno treba naglasiti hroničnu infekciju (hronična zapaljenja, hronična gnojenja), koja je, prema novim ispitivanjima, najvažniji uzročnik reumatizma. Te hronične infekcije nazvane su fokalne infekcije. Fokalna infekcija potiče najčešće iz krajnika, ždrela, sinusa i zuba, a ponekad i iz nosa, uva, slepog creva, jajnika itd.

Do uticaja fokalnog žarišta na zglobove dolazi na taj način što materije koje nastaju raspadanjem zaraznih klica (bakterija) prodiru u krv, a krv ih raznosi po čitavom organizmu, pa ih donosi i u zglobove. Ako već postoji osetljivost zgloba, prouzrokovana drugim, ranije navedenim uticajima, nastaje reumatično oboljenje.

U početku bolest napada zglobne opne, a kasnije i same zglobove i kosti. Hrskavica se troši brže nego što se obnavlja, nastaju promene na kostima (deformacije). Te deformacije postaju tokom vremena vidljive, a može da nastupi i potpuna nepokretljivost (ankiloza) zglobova.

Međutim, postoje i takva reumatična oboljenja koja ne izazivaju nikakve promene na zglobovima, kostima ili drugim organima, te se gledanjem i pipanjem ne mogu primetiti.

Može se slobodno reći da nema zglobova i kostiju na kojima se reumatizam ne može da pojavi, no na nekim mestima se pojavljuje znatno češće i izaziva veće teškoće. Najčešće lokalizacije reumatičnih bolova jesu: glava, kičma u grudnom delu ili u krstima, rame, karlica, kuk, koleno, stopalo. Ne treba zaboraviti, međutim, da su bolovi u krstima kod žena vrlo često prouzrokovani oboljenjem materice.

Razvoj bolesti je postepen, sa prekidima i pogoršanjima. Za vreme pogoršanja bolesnici imaju povišenu temperaturu, žale se na bolove u zglobovima i nepokretljivost, ili smanjenu pokretljivost jednog ili više zglobova. Vrlo često zglobovi otiču. Posle nekoliko napada zglobovi postaju manje pokretni, a mogu da postanu i potpuno nepokretni (ankiloza), bilo usled nepravilnosti bilo usled srašćenja kostiju. Pri pokretanju obolelih zglobova, ako na NzIH prislonimo uvo ili stavimo dlan, možemo primetiti pucketanje.

Za vreme pogoršanja bolesnici su obično nesposobni za rad. Nesposobnost često traje mesecima. Ako nastupe ankiloze u većim zglobovima, bolesnik može postati potpuno i trajno nesposoban za rad.

Lečenje hroničnog reumatizma je teško, naročito ako se tačno ne ustanovi uzrok oboljenja (žarište infekcije). Zato je potrebno da se pre lečenja tačno ispita stanje zuba, grla, jajnika, kao i drugih srgana koji bi mogli biti žarište infekcije. Ako se u bilo kojem od tih organa ustanovi sumnjivo oboljenje, treba ga smesta izlečiti ¦(lečenje ili vađenje zuba, vađenje krajnika, itd.).

Za vreme pogoršanja treba ležati i, ako postoji otok, izbegavati svako kretanje.

Protiv bolova, a i kao lek, daju se natrijum-salicilat, aspirin ili piramidon, a za lečenje žarišne infekcije penicilin i sulfamidi.

Za vreme lakšeg stanja, kao i za vreme bezbolnog stanja, primenjuje se fizikalna terapija, to jest masaža, lekovito kupanje, banj¦sko lečenje, sunčanje, zračenje i specijalna gimnastika.

Postoji niz starih i novih lekova (pčelin otrov, injekcije zlata, mlečne injekcije, kortizon itd.) koji se upotrebljavaju u slučaju hroničnog reumatizma. Odluku o upotrebi tih lekova može doneti samo lekar.

Treba paziti na ishranu i izbegavati hranu sa jakim začinima, sa odviše mesa i iznutrica, i smanjiti upotrebu alkohola i duvana na najmanju meru. Vrlo je važno normalno funkcionisanje probavnih organa.

Reumatičari, verujući da nazeb izaziva oboljenje, izbegavaju pranje i kupanje. To je sasvim pogrešno. Reumatičari treba da se redovno peru i kupaju u umereno mlakoj vodi i da na taj način održavaju higijenu kože, koja igra vrlo važnu ulogu u izlučivanju štetnih materija iz našeg tela.

Posebno oboljenje zglobova, više ili manje hronične prirode, pojavljuje se kod žena u klimakterijumu (promeni). Nastupaju bo.lovi i lakša ukočenost u zglobovima (najčešće prstiju, ruku i kolena) koji malo oteknu. Bolovi u kolenima su znatno jači kod ugojenih žena.

Žene u klimakterijumu koje boluju od ove vrste reumatizma tmoraju da drže dijetu. bez masti, prerađevina od mesa, začina, alkohola i duvana. Debljanje je štetno. Važno je redovno održavanje uredne probave.

Bolest se leči hormonskim injekcijama i lekovima. U nekim slučajevima može da pomogne i fizikalna terapija (dijatermija, zra-čenje, gimnastika), kao i sredstva protiv bolova (aspirin, piramidon).

Tags:hronična gnojenja, hronična zapaljenja