Deformativno oboljenje zglobova
Deformativno oboljenje zglobova je specijalno oboljenje koje najčešće zahvata jedan veći zglob, a ređe više zglobova odjednom. Ova se bolest viđa mnogo češće kod starih nego kod mladih ljudi.
Uzroci. Oboljenje nastaje usled propadanja zglobne hrskavice, koja postaje tanja, a može i da nestane, pa tada kost ostane gola. Usled opterećenja i stalnog draženja takvih mesta dolazi do stvaranja novog koštanog tkiva i deformacije ― nepravilnog povećanja čitavog zgloba. To povećanje nije uvek vidljivo spolja, već se mora ustanoviti rendgenskim pregledom, ali deformacije su ponekad takve da se i izdaleka vide. Dosta često otiču i meki delovi u okolini zgloba, a može da se pojavi i voda (eksudat) u zglobu.
Simptomi. Bolesnici se u početku žale na osećaj težine ili bola u zglobu, naročito pri ustajanju ili kretanju. Zglob manje boli kada miruje. Bolovi se obično javljaju i pri promenama vremena i hladnoći. Kod ove bolesti ne dolazi do ograničenja pokretljivosti zgloba, a i kad dođe, ograničenje je neznatno.
Kad nastupe pogoršanja, bolesnik mora da leži; inače može da se normalno kreće i radi. Temperatura je normalna čak i za vreme pogoršanja.
Posebno treba pomenuti degenerativno oboljenje kičme, koje je vrlo često, naročito kod starijih ljudi. Najčešće se pojavljuje na slabinskom delu kičme.
Oboleli se žale na bolove u jednom delu kičme; Bolovi su naročito jaki pri ustajanju, kretanju i pri promeni vremena. Nije redak slučaj da se bol oseća u vratnim, međurebarnim i nožnim živcima, pa i na drugim mestima (zračenje bola ― iradijacija),
Promene na kičmenom pršljenu nije lako ustanoviti običnim pregledom. Potrebno je rendgensko snimanje da se konstatuju deformacije ― izraštaji koji izazivaju bol i smanjenu pokretljivost. Temperatura je normalna. Za vreme pogoršanja potrebno je ležanje.
Lečenje ove bolesti je vrlo teško, i mora se stalno obraćati pažnja na dijetu i higijenu. Potrebno je u prvom redu ustanoviti usled čega dolazi do oboljenja, pa otkloniti te uzroke.
Preporučuje se redovan odmor posle jela i kretanje na čistom vazduhu i suncu. Pored toga, važni su i higijenski uslovi stanovanja i higijena tela. .
Kod debelih ljudi treba smanjiti težinu tela, pa se zato moraju izbegavati u ishrani brašno, šećer i mast. Ako postoji arterioskleroza, treba smanjiti količinu soli, jaja, džigerice, iznutrica, salate i čokolade. Preporučuje se mineralna voda i voćni sokovi, a takođe i presno voće.
Protiv bolova možemo upotrebiti aspirin (3 do 6 tableta dnevno), piramidon (3 do 5 tableta dnevno), ili kodalgin itd.
Dobro deluju i sumporne banje. Banjati se možemo i kod kuće, upotrebom solfatana (100 g u koritu – kadi tople vode). Kupanje treba da traje od 15 do 30 minuta. Posle kupanja treba radi znojenja ležati u toploj prostoriji.
Lečenje koje dugo traje može pravilno da odredi samo lekar.