Trovanje kiselinom

Trovanje kiselinom nastaje samo nekom od jakih kiselina/kao što su sirćetna, sumporna, azotna sonom ili hlorovodonična. Trovanje kiselinom lako se poznaje po mirisu koji se jako oseća na povređenoj osobi. Dejstvo jakih kiselina je vrlo razorno. One uvek prave više ili manje

Duboke opekotine na sluzokoži usta, jezika i jednjaka, kao i na koži. Ova trovanja ostavljaju vrlo često teške posledice u vidu suženja jednjaka.

Kiselinama, naročito sirćetnom, često se truju mala deca, koja, ne znajući šta je, popiju kiselinu zaboravljenu ili ostavljenu na mestu sa koga je ona mogu da dohvate. Ali nisu sasvim retki ni slučajevi pokušaja samoubistva nekom od kiselina. Ima i slučajeva zlonamernih opekotina po licu azotnom ili hlorovodoničnom kiselinom. Jake kiseline su takve da je teško popiti više od jednog, retko dva gutljaja, ali i to je dosta da se napravi vrlo ozbiljno oštećenje dodirnutih tkiva u ustima i jednjaku, pa i kože na licu.

Kao prvi lek kod trovanja i opekotina jakim kiselinama povređenom treba dati da popije odjednom do 100 g krečne vode, čiste ili razblažene mlekom. Krečna voda, ukoliko se ne može brzo dobiti iz apoteke, pravi se mešanjem jednog dela gašenog kreča sa dva dela vode. MešaEina se ostavi, da se kreč slegne, pa se onda polako ocedi voda. Krečna voda se stavlja i na opekotine na koži. Za opekotine na koži može joj se dodati još toliko zejtina.

Kod trovanja kiselinama može se, sem krečnog mleka, davati i sapunska ili belančevinasta voda. Sapunska voda se sprema dužim mešanjem 15 g sitnog belog sapuna u 250 g vode. Za belančevinastu vodu treba odvojiti 4 belanceta od jaja, dobro ih umutiti i pomešati sa 1 I vode, u koju se može dodati 10 g pomorandžinog cveta, ukoliko ga ima u kući. Trovanome se može dati i malo krede pomešane sa vodom, ako nema ničega drugog pri ruci. Protiv bolova daje se 20―25 kapljica opijumske tinkture. Ako bude trebalo, lekar će dati morfijum.

Ožiljci od opekotina sužavaju progresivno na jednjaku prolaz za hranu, i ishrana bolesnika postaje sve teža. Da bi hrana mogla prolaziti, suženje jednjaka kod odraslih osoba proširuje se jedno vreme uvlačenjem specijalnih tvrdo elastičnih sveća (bužija). Ovaj metod ne daje ipak dugotrajnije rezultate, i nad većinom bolesnika, naročito dece, vrši se operacija stvaranjem veštačkog jednjaka. Međutim, ni to ne daje uvek zadovoljavajuće rezultate, i osobe koje su se trovale kiselinom umiru usled hronične gladi, često komplikovane tuberkulozom.

Zato su najvažnije mere predohrane. Svaka majka, kao i svaka domaćica, mora znati da svojom nebrigom ili neobazrivošću u rukovanju jakim kiselinama može prouzrokovati smrt ili teško sakaćenje svoje dece ili najbližih u kući. Ne bi trebalo da majke upotrebljavaju nijednu od jakih kiselina, a ako neku od njih moraju ipak da upotrebe, ne treba da je ostavljaju na mestu odakle je deca mogu dohvatiti, ili je moraju držati pod ključem.

Zbog teških posledica koje mogu ostati od trovanja jakim kiselinama, povređene treba što hitnije preneti u bolnicu na lečenje. Ishranu povređenog treba obezbediti na odgovarajući način što pre. ‘Transfuzija krvi je uvek korisna.

Tags:azotnom, hlorovodoničnom, sirćetnom, sonom