Lekovitost voća
»Kad jabuka više ne bude rodila na jabuci, kad se grožđe pre berbe osuši na lozi, kad kruška više ne bude rađala kruške, ni brskva breskve, to će biti znak početka kraja za nas…«
Ova prognoza predstavlja odlomak iz pesme koju je pre 2000 godina napisao jedan kineski državni službenik.
Kinezi iz tog vremena smatrali su voće izrazom božanske dobrote i dodatnim dokazom božanske milosti. Riba, soja i pirinač ― govorili su oni ― to je da ne umremo; Sunce i voće, to je za življenje.
Ovi mudri ljudi uočili su vrlo značajnu ulogu koju ima voće u naporima da uskladi često vrlo opasno poremećenu ravnotežu ljudskog organizma.
MALINA UKLANJA UMOR (lekovitost malina)
Jedan stari finski običaj iz prošlog veka zahtevao je da se u korpicu koju nosi nevesta stave tri osušene maline. Ovaj neobični poklon predstavljao je tri želje koje su prijatelji upućivali mladencima. Te želje mogli bismo prikazati ovim redom: decu, ljubav i zdravlje.
Bake u Finskoj smatrale su da ovo plemenito voće može da sačuva muževljevu nežnost, pripremi ženu za materinstvo i očuva zdravlje bračnog para.
Što se tiče prvih dveju vrednosti, slobodno možemo kazati da nauka o ishrani nikada nije potvrdila ove lepe narodne želje i shvatanja. Međutim, što se tiče treće, ona je sasvim tačna i potvrđena naučnim iskustvom. Malina je bogata vitaminima, kalcijumom, gvožđem i fosforom i zato vrlo uspešno učestvuje u obnovi organizma, naročito posle zamora izazvanog dugotrajnim intelektualnim naprezanjem.
Lišće maline je odlično sredstvo koje može da se upotrebi za uklanjanje bolova koji mogu da se pojave prilikom menstruacije. Ovo delovanje potiče od jednog aktivnog sastojka, fragalina, koji ublažava kontrakciju ženskih organa.
Preporučena doza koja se primenjuje u ovakvim slučajevima iznosi 40 g lišća na litar kipuće vode. Napitak se može piti po želji u toku celog dana.
GREJPFRUT POBOLJŠAVA APETIT (lekovitost grejpfruta)
Zahvaljujući ruskom naučniku Ivanu Pavlovu otkrivene su osnovne vrednosti grejpfruta.
Na kraju prošlog veka, Pavlov je jednom serijom sjajno izvedenih ogleda dokazao da dodir nekog gorkog proizvoda sa sluzokožom želuca uslovljava dodatno obilno lučenje probavnih sokova, što poboljšava ne samo apetit, već i pripremu za varenje.
Trideset godina posle Pavlova, jedna grupa švedskih pedijatara izvršila je ispitivanje koje je obuhvatilo pedesetoro dece. Pošto su sva ova deca patila od slabog apetita, davali su im grejpfrut kao predjelo. Posle šest dana svako dete, bez izuzetka, počelo je da se normalno hrani. Međutim, svojstva ovog velikog neprijatelja anemije ovim se ne ograničavaju: bogat sadržaj vitamina C i P čini ga zaštitnikom krvnih sudova i ćelija jetre.
Treba naglasiti i činjenicu da ga ljudi sa osetljivijim želucem često lakše podnose nego narandžu.
SMOKVA ― PRIJATELJ FILOZOFA (lekovitost smokve)
Smokva se često spominje u Bibliji, zatim u tekstovima jevrejskih lekara, u rimskoj istoriji i u Platonovim tekstovima.
Prorok Isaija spasao je judejskog cara koji je bio na samrti time što mu je otok, koji ga je mučio, izlečio oblogom od smokava. Legenda kaže da su smokve bile prva hrana Romulu i Remu, pre nego što ih je vučica počela da doji. 0 njima je često pisao i pevao Platon, koji ih je redovno jeo ističući da su one »davaoci inteligencije« i »prijatelji filozofa«^
Čaj od svežeg smokvinog lišća može da reguliše neredovnu menstruaciju (20 do 30 g na 1 litar vode), ako se uzima po dve čaše na dan.
ŠLJIVA ― BEZOPASNI LAKSATIV (lekovitost šljiva)
Zanimljivo pravilo jednog renesansnog apotekara u grubim crtama ovako bi se moglo izraziti: »… šljiva razrađuje stomak«. To možda i nije lepo rečeno, ali je vrlo tačno. Međutim, savremeni čovek zaboravio je tu istinu. Suva šljiva ostala je do danas najbolji prirodni laksativ. Uz ovo treba dodati činjenicu da on nije štetan, što u ovoj oblasti toliko preplavljenoj raznim hemijskim proizvodima, predstavlja dragocenu vrednost.
Zašto danas odbacujemo ono što smo nekad toliko voleli? Odgovor na to pitanje može biti vrlo jednostavan: više ne znamo ili više nemamo strpljenja da suvu šljivu, taj dragoceni dar prirode, upotrebimo tako da iskoristimo sve njene kvalitete.
Evo jednog potvrđenog lekovitog recepta: šljive koje nisu bile u dodiru sa bilo kakvim hemijskim preparatima, duboko izrezati po dužini i potopiti u hladnu vodu u kojoj treba da odstoje čitav jedan dan. Posle toga treba ih kuvati najmanje dva sata. Za to vreme vodu treba promeniti tri puta, zbog toga što šljive treba osloboditi njihovog šećera i pretvoriti ih u »činiju celuloze«, koja će istovremeno delovati mehanički, ali i kao stimulator žučnog mehura.
Pored ovoga dvanaestak suvih šljiva svakoga jutra treba uzeti na gladan stomak.
TREŠNJA ― KORISTAN MEDJUOBROK (lekovitost trešnje)
U dolinama srednje Azije, vodeći svoje legije protiv cara Mitridata, rimski vojskovođa Lukulus, otkrio je malo okruglo drvo prekriveno crvenim bobicama. Probao je te bobice i zarekao se da ih nikada neće zaboraviti.
Posle pobede nad Mitridatom, vratio se u polje u kome je raslo drvo sa crvenim bobicama. To plemenito stablo bila je trešnja. Svojim oficirima naredio je da pronađu i ponesu hiljadu sadnica ovog drveta koje rađa te tako ukusne bobice.
Pedeset godina kasnije, jedan deo Italije bio je prekriven Lukulusovim trešnjama. Dugo posle toga njena semenka upotrebljavala se za proizvodnju ulja koje je sprečavalo pojavu srčane kapi, a peteljka kao odličan diuretik. Ove dve osobine trešnje pomalo su već i zaboravljene. Međutim, danas se zna da njen bogat sadrža) celuloze, a siromaštvo u kalorijama (60 na 100 g) predstavljaju dobar međuobrok, koji može pomoći u borbi protiv suvišnih kilograma.
Trešnja je bogata kalijumom i zato pospešuje eliminaciju natrijuma iz mokraće. Natrijum zadržava izlučivanje vode iz organizma, pa je trešnja zato i dobar diuretik.
Dobre trešnje treba da budu sjajne. Njihova boja je manje ili više tamna što zavisi od vrste, ali zato treba izbegavati trešnje čija je boja bleda i one koje imaju tvrdu kožicu. Takvi plodovi nisu dovoljno zreli. Zbog toga se teško vare i mogu izazvati teškoće u radu organa za varenje.
Trešnje nikada ne treba jesti na početku obroka, jer njihovo bazno delovanje koči akciju probavnih sokova, a to posebno otežava varenje mesa.
Da podsetimo ― posle trešanja nipošto ne treba piti vode, a još manje piva ili nekog drugog alkohola.
KAJSIJA POMAŽE MOZGU (lekovitost kajsija)
Francuski pisac Bernar Fontenel imao je skoro sto godina, kada ga je jedan prijatelj zamolio da mu otkrije tajnu svoje neiscrpne intelektualne mladosti. Stari pisac odgovorio je da nema tajni vec samo nekoliko jednostavnih recepata koje je dobio od svoje bake.
Jedan od recepata koji je dala svome unuku sadržao je uputstvo za upotrebu kajsija »… carskog voća«, kako je govorila, »koje bi savremeni ljudi morali upotrebljavati«. Iako je ova stara žena odavno živela bila je doslovno u pravu. Danas se pouzdano zna da kajsija pospešuje rad mozga. Ona stimuliše đake i studente u periodu napornog učenja, komercijaliste za vreme sastavljanja bilansa, razne poslovne ljude za vreme dugih i zamornih sastanaka, kad im nedostaje inspiracija. To je zlatno voće namenjeno ljudima koji se bave intelektualnim radom. Ova korisna svojstva kojima se odlikuje kajsija, potiču od sadržaja fosfora i magnezijuma, elemenata koji ishranjuju mozak.
Svojim izuzetno bogatim sadržajem provitamina A ― od čega i potiče njena boja kajsija pomaže deci u rastu, poboljšava vid i otpornost prema bolestima.
Moramo istaći još jednu njenu vrednost ona pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Jedini nedostatak ovog dobrog voća može se zapaziti samo onda kada plod nije dovoljno zreo. Tada celuloza iz njene kožice može izazvati poremećaj u procesu varenja.
JAGODA SMIRUJE BOLOVE (lekovitost jagoda)
Jagoda pripada jednoj od najvećih porodica voćaka, jer se pojavljuje u više od 60 vrsta. Bila je i jedna od najnepravednije zaboravljenih voćaka i to u periodu od kraja istorije Rimske Imperije do početka 18. veka. U tom vremenu pala je skoro u potpuni zaborav.
Jedan baštovan koji je radio na francuskom dvoru, sasvim slučajno doneo je nekoliko strukova jagode u Francusku. Te strukove pokupio je za vreme odmora na svom putu po Italiji. Jagode su se primile i jednom prilikom, za vreme velike večere na dvoru, baštovan je pored velikog protivljenja, uspeo je da svakoj zvanici posluži samo po tri jagode. Luj XV koji je učestvovao u toj večeri, takođe je dobio jagode koje su mu se veoma dopale. Sutradan se pričalo da zvanice nikada nisu nešto bolje jele.
To i ne treba smatrati nekim naročitim otkrićem, već samo ponovnim isticanjem njenih kvaliteta. Pesnik Vergilije mnogo vekova pre ove anegdote pisao je: »Da je blagoslovena jagoda!« Ona zaista zaslužuje sve ove velike pohvale.
Jagoda je vrlo ukusna, ali i značajan pomoćnik u lečenju mnogobrojnih bolesti. Bogata je geožđem pa se preporučuje anemičnim osobama. Preporučuje se reumatičarima i ljudima sa obolelom jetrom, bubrezima i zglobovima.
Karl Line, slavni botaničar, tvrdi da je izlečio upalu zglobova redovno jedući, ujutro i uveče, samo plodove jagode.
BRESKVA OLAKŠAVA VARENJE (lekovitost breskve)
Breskva je vrlo stara voćka poreklom sa Dalekog istoka. Raste i u Kini kao vrsta kržljavih divljih bresaka, čvornovatih grana, malih mirišljivih plodova ne većih od šljive ali s velikom košticom.
U francusko) literaturi breskva se prvi put spominje u srednjem veku u jednom receptu, u kome se preporučuje da se kao sredstvo za osveženje daha, upotrebi sok breskve pomešan sa medom i vinom.
Kao gotovo sve voće, i breskva se odlikuje laksativnim svojstvom. Međutim, ona ima još jednu vrlinu ― njena kožica sadrži vrlo finu celulozu koja ne opterećuje želudac. Pored toga, njen šećer stimuliše rad probavnih žlezda i tako olakšava varenje.
Breskva je vrlo bogata voćka. Ona sadrži vitamine B1, B2, PP, C i naročito velike količine vitamina A.
Čaj od breskvinog cveta upotrebljava se za smirenje nerava. Ipak, treba ga oprezno koristiti, jer u velikoj dozi može biti otrovan. Priprema se tako što se 15 grama svežih cvetova prelije sa pola litra ključale vode. Od ove tečnosti treba popiti samo jednu čašu u toku dana.
BANANA I DOBRI ZUBI (lekovitost banana)
Iako se po Evropi više upotrebljava tek krajem 19. veka, čovečanstvo je za vrednost banane odavno znalo. Jedan dokument iz 303. godine pre naše ere govori o »dugoljastoj zlatastoj voćki«, i njenim brojnim kvalitetima.
Danas se ona ne preporučuje gojaznim osobama, jer 100 g ovog ploda oslobađa 100 kalorija, i zato banana predstavlja vrlo značajnu namirnicu u ishrani dece.
Ljudski organizam ona može da snabde skoro svim elementima potrebnim za očuvanje njegove biološke ravnoteže, jer pored ostalih sastojaka, sadrži i belančevine, koje su slične onima iz mesa.
Njen sastav odlikuje se sadržajem različitih mineralnih soli i to u količinama kojima se mogu zadovoljiti dnevne potrebe ljudskog organizma. Na primer: jedan kilogram banana sadrži 1 gram kalcijuma, a čoveku je potreban 1,5 g na dan. Kalcijum iz banane ljudski organizam može da iskoristi isto tako dobro kao i onaj koji potiče iz mleka i sira.
Banana sadrži i fluor, koji je danas poznat kao osnovni preventivni lek protiv karijesa. Ovaj spoj kalcijuma i fluora čini bananu jednim od najboljih prirodnih zaštitnika zuba. Ovome treba dodati i podatak da se ova voćka odlikuje bogatim sadržajem fosfora, magnezijuma, vitamina C, B1, B12, A, D i vitaminom E.
Ovom bogatom spisku treba dodati i podatak do koga su došli američki istraživači. Oni su otkrili da banana sadrži supstance koje blagotvorno deluju na nervni sistem što doprinosi dobroj psihičkoj ravnoteži dece sto pospešuje njihov opšti razvoj.
LIMUN UBLAŽUJE STOMAČNE TEGOBE (lekovitost limuna)
Nekoliko kapi limuna u čaši vode smiruje stomačne tegobe.
Ova naoko protivurečna pojava ima u stvari naučno objašnjenje. Želudac je organ koji se može lako prevariti. Poznato je da je prekomerno izlučivanje želučanog soka uzrok stomačnim tegobama. Zbog toga čovek koji pati od povećane kiseline ima žgaravicu ili gorušicu.
Kad u želudac stigne limunska kiselina, on prestaje da luči štetnu hlorovodičnu kiselinu, a kako je limunska kiselina mnogo blaža, bol ubrzo prestaje.
Limun je sredstvo kojim se može sprečiti delovanje otrova. Jedan istoričar opisao je kako je jedan rimski guverner, više surov nego blag, otkrio antitoksično svojstvo limuna. Guverner je osudio dva zločinca na kaznu smrti koja će se izvršiti tako što će biti bačeni među zmije otrovnice. Kad su bili povedeni na izvršenje kazne, jedna žena koja se sažalila na njih, dala im je limune koje su pojeli idući prema mestu pogubljenja. Iako su bili ozbiljno izujedani od opasnih zmija, uspeli su da prežive. Iznenađeni guverner potražio je uzrok ovoj neobjašnjivoj otpornosti. Pošto je čuo priču o limunima, ponovo je osuđenicima odredio istu kaznu. Međutim, sada je jednome dao limun. Onaj koji nije dobio limun, izujedan od zmija, ubrzo je umro, dok je drugi opet preživeo. Zahvaljujući ogledu ovog despota, limun je službeno ušao u sastav većine protiv otrova.
Limun se odlikuje bogatim sadržajem vitamina C, dobar je diuretik, dobar lek protiv groznice, sredstvo za okrepljenje, a pored toga pospešuje rad jetre. Sok od pola limuna rastvoren u čaši mlake vode treba uzeti svakog jutra pre jela. Takvim postupkom organizam se brzo oslobađa otrova i pojačava svoju prirodnu otpornost.
CRNA RIBIZLA PROČIŠĆAVA GLAS (lekovitost crne ribizle)
Crna ribizla je jedan od najboljih zaštitnika sluznice, a naročito sluznice grla. U milanskoj Skali gotovo u svim ložama mogu se naći bočice sirupa od crne ribizle. Istu ulogu ima i dobri stari pekmez koji su tako vešto pravile naše bake.
Nijedna druga voćka kao ribizla ne poseduje toliko sastojaka koji deluju protiv zapaljivih procesa. Tu osobinu ima zahvaljujući sadržaju vitamina C, a naročito činjenici da se prilikom kuvanja ti vitamini ne gube. Pre nego što je i saznao šta je to vitamin, župnik Montaron, poznati francuski naučnik-travar, ovako je pisao: »… mala crna ribizla kao čudom leči poderano grlo. Video sam govornike koji su ostali bez glasa od mnogog govorenja, a odjednom su, zahvaljujući njoj ponovo dobili glas… Svako ko ima baštu treba da ih za potrebe svoje porodice u velikom broju zasadi u njoj.«
Ovaj fenomen očuvanja vitamina C prilikom kuvanja.nauka objašnjava prisustvom jednog drugog vitamina, vitamina PP koji u crnoj ribizli ima ulogu zaštitnika vitamina C.
Crna ribizla upotrebljava se u obliku sirupa za preventivno lečenje angine ili laringitisa. Upotrebljava se i u obliku čaja: 50 g voća na 1 litar vode, ostaviti da ključa 10 minuta, procediti i piti toplo, najbolje uveče pre spavanja.
JABUKA ŠTITI ARTERIJE (lekovitost jabuka)
»Voće sa drveta koje je u sredini vrta…« Tako Biblija govori o kobnom plodu koji je Eva pružila Adamu i kome on nije odoleo.
Međutim, pre nego što konačno osudimo jabuku kao taj kobni plod, ipak treba naglasiti da kad govori o »zabranjenom voću«, Biblija nikad precizno ne navodi ime te voćke. Prema tome, ništa nas ne može sprečiti da verujemo da se u ovom slučaju možda radi o narandži, limunu ili kako to želi da dokaže grupa američkih istoričara ― o kajsiji.
O jabuci postoji jedna vrlo zanimljiva legenda. Devica Marija čekala je dete Isusa. Jednog dana poželela je da bere i jede jabuke. Ali kako je već bila otežala od trudnoće nije mogla da dohvati plodove koji su bili visoko na drvetu. Onda se drvo pognulo, spustilo svoje grane ka zemlji i Devica je lako mogla da ubere pozlaćeno voće. Od toga dana pa sve do danas, kaže legenda, neke vrste jabuka spuštaju svoje grane sve do zemlje.
Kako bilo da bilo, jabuka je voćka koja se odlikuje mnogim veoma potrebnim sastojcima. Bogata vitaminima A, B i C, sadrži gotovo sve mineralne soli: ne samo kalijum, kalcijum i natrijum, već i one ređe silicijum, aluminijum, hlor, magnezijum, gvožđe i fosfornu kiselinu. Pored toga sadrži i tanin.
To je prava lekovita voćka. Ispitivanja su dokazala njeno povoljno delovanje u različitim slučajevima pojave reumatizma, anemije, intelektualnog umora, bolesti bronhija.
Upotreba jedne ili dve jabuke na dan predstavlja naročitu zaštitu od pojave kardiovaskularnih tegoba. Prema nalazima poznatih kardiologa, jabuka ima dvostruko delovanje ona oslobađa krv od masnoća i jača arterije.