Suvišna težina i njene posledice

Suvišna telesna težina nije prirodno stanje ljudskog organizma. Težina se povećava samo zato što se prekomerno jede. Ukazivanje na hormonalni poremećaj ili na žlezdana oboljenja u većini slučajeva predstavlja rćav izgovor. Pojava suvišne težine kao posledice ovog oboljenja veoma je retka. Čak i nasledna sklonost u ovoj pojavi igra podrećenu ulogu. Nasledne su samo rdjave navike u jelu koje roditelji prenose na mladje generacije. Za takve treba da važi pravilo: Nemojte dopustiti da se vaša deca ugoje, jer 85% sve dece sa prekomernom težinom nema nikakvu šansu da se oslobodi ovoga čak ni kad odraste.

Suvišna težina danas je najvažniji zdravstveni problem, pored degenerativnih oboljenja i oboljenja krvotoka. Istraživanjima sa tog područja potvrćeno je da čovek iz urbane sredine u proseku uzima 600 kalorija više nego što mu je potrebno. Za naš savremeni sedeći način života potrebno je samo oko 2500 kalorija, prema 3100 kalorija koje unosimo. Ovaj višak stvara se, pre svega, od velikog unošenja masnvća iz kojih se danas stvara oko 40% ukupnih kalorija (prosečno se uzima 135 g po glavi za jedan dan umesto potrebnih 75 g).

Stručnjaci su jedinstveni u mišljenju da je danas suvišna težina uzrok brojnim poremećajima u organizmu. Broj onih koji imaju suvišnu težinu povećava se iz dana u dan tako da u nekim zemljama dostiže 20-30%. »Ukoliko je kaiš duži, utoliko je život kraći«, kaže jedna poslovica.

Prema tome gojazni, ni u kom slučaju, ne umiru od gojaznosti, već od bolesti koje nastaju kao posledica. Suvišna težina nije oboljenje, ali donosi bolest. Tako na primer 70 do 100 dijabetičara ima suvišnu težinu. Zatim kardio-vaskularna oboljenja, oboljenja nogu, žuči, jetre, kao i oštećenja potpornog i motornog aparata (kičma, članci, zglobovi) predstavljaju oboljenja ljudi sa suvišnom težinom. Osim toga suvišna težina znatno povećava opasnost prilikom hirurških zahvata, jer je moguća pojava tromboze i embolije.

Posledice smrti na 100.000 ljudi uglavnom se mogu ovako predstaviti:
Godine 1860. prosečan jelovnik u SAD sadržao je 18% masti, 13% belančevina i 69% ugljenih hidrata. Danas odnos između ovih glavnih sastojaka ovako izgleda: 42% masti, 11% belančevina, 47% ugljenih hidrata. Poželjan odnos trebalo bi da izgleda ovako: 30% masti, 25% belančevina i 45% ugljenih hidrata podeljenih na 5 ―6 obroka.

Naročito je upadljivo ogromno povećanje potrošnje masti, iako su potrebe za kalorijama u životu i radu savremenog čoveka opale. Godine 1860. u SAD 21% zaposlenih ljudi bavio se lakšim fizičkim poslovima, dok se danas taj broj penje i do 70% radnika. Svi oni rade lakše fizičke poslove, ali zato jedu kao drvoseče! Mi, dakle, uzimamo znatno više kalorija nego što smo u stanju da potrošimo. Na taj način postaje očigledno da gojaznost u poslednje vreme postaje vrlo značajan zdravstveni problem današnjeg čoveka.

Svaka težina koju pokazuje vaga ne mora da bude suvišna težina. Izvesna zaobljenost (kod žena) ili korpulentnost (kod muškaraca) mogu da pripadaju određenom tipu. Pravilna težina izračunava se prema staroj formuli koja glasi: visina preko 100 cm = težina u kilogramima. Prema tome, osoba visoka 175 cm ne bi smela da teži više od 75 kg. Da bi se postigla idealna težina, treba od toga oduzeti 10%.

Održavanje telesne težine slično je nekoj konto-knjizi. »Bilans« mora da bude uravnotežen. Ulaz i izlaz moraju da se usaglase. Vreme baroknih gozbi konačno je prošlo, iako su jelovnici ogromnih razmera još uvek ostali. Kada je čovek svojevremeno ograničio svoj svadbeni ručak na 80 jela, to se smatralo propašću kuvarske veštine. Za nas danas ipak važi pravilo: uz razumno sastavljenu ishranu niko neće imati teškoća sa svojom težinom.

NAJBOLJI NAČIN DA SIGURNO IZGUBITE VIŠAK KILOGRAMA

Čak i onda kad vam lekar, prilikom sistematskog pregleda, nije preporučio smanjenje težine, potrebno je da svake sedmice imate najmanje jedan voćni dan, jedan dan nekuvane hrane ili jedan dan sokova. U slučaju da želite da ostvarite kuru mršavljenja, onda bez ikakvog dvoumljenja morate primetno smanjiti količinu unesene hrane. Ograničite svoje dnevne potrebe u kalorijama u toku ovog perioda od 1200― 1500 kalorija. Ubedite sami sebe da je to neophodno potrebno i tada ćete bolje izdržati.
– Servirajte svoje obroke na malim tanjirima, jer smanjena količina hrane neće se u potpunosti zapaziti.
– Svojim obrocima dajte lep spoljašnji izgled. To će vam mnogo značiti kada su porcije male.
– Jedite lagano i sa uživanjem. Ljudi koji brzo jedu, obično jedu više nego što im je potrebno i tako nesvesno povećavaju svoju telesnu težinu.
– Pre glavnog jela jedite salatu. To smanjuje apetit pa se glavno jelo manje uzima.
Upotrebljavajte što manje soli, jer 1 g soli vezuje 70 g vode. Naviknite se da jelo začinite svežim začinima. Sveži začini odlično deluju prilikom sagorevanja i varenja.

Čudesna kura za mršavljenje ne postoji. U borbi protiv suvišne težine potrebna je gvozdena disciplina. Za primenu kratkih dijeta ra.zne salate i presna hrana predstavljaju idealne obroke.