ŽIVOT BEZ MESA: Ishranom bez mesa može se biti zdrav, jak i izdržljiv

Iluzija je verovati da se ne može živeti bez mesa. Navika jedenja mesa se stvara i u skladu sa tim i veštačka potreba. Čovek se navikava da oseđa potrebu za tom hranom slično alkoholičaru koji se navikao da bude žedan alkohola.

Skoro sve ptice žive uglavnom dugo, a one nemaju debelo crevo… osim noja koji često ugine u najboljem životnom dobu. Proučavajući taj problem Pasterov institut je otkrio da je čovekovo debelo crevo pogodna sredina za opstanak mnogih mikroorganizama među kojima se nalazi i uzročnik botulizma i veliki broj drugih »nezvanih gostiju«. Ovi mikroorganizmi ne žive samo kao paraziti, već izlučuju razne otrove koji prodiru u krv, ometaju rad organizma i ubrzavaju starenje. Protiv ovoga možemo se uspešno boriti održavanjem higijene i usvajanjem uglavnom potpunog vegetarijanskog načina ishrane.

Međutim, mnogi ljudi čine odsudnu grešku kad naglo izostave meso iz svoga jelovnika. Pošto ga nisu zamenili odgovarajućim namirnicama, i kada se kasnije zbog toga i razbole, opet donose pogrešan zaključak smatrajući da im je nov režim ishrane doneo te neprilike. Čovek koji želi da izmeni sistem svoje ishrane treba to da čini postepeno, trudeći se da hranu životinjskog porekla pažljivo zameni belančevinama iz drugih namirnica što ne predstavlja nikakvu teškoću.

Na taj način ljudski organizam može se snabdeti belančevinama boljeg kvaliteta, koje će biti upotrebljene u izgradnji i održanju celokupnog organizma. Sastav belančevina koje dobijemo iz biljnog sveta zahteva veđu količinu hrane, ali u tome postoji i jedna naročita prednost. Uzimanjem potrebnih količina žitarica ili povrća da bismo došli do belančevina, istovremeno ćemo uzeti i druge elemente koji se nalaze u tim namirnicama a kojih inače nema u mesu. U celini belančevine do kojih smo došli ovim putem, koštaće nas mnogo manje. Na primer, žitarice koje su od krompira četiri puta bogatije belančevinama predstavljaju glavni izvor jevtinih belančevina.

Onaj koji želi da iz svoje ishrane izostavi meso mora da troši više variva grašak, pasulj, sočivo, zatim voće koje sadrži masti orah, badem, lešnik i žitarice, kao i mlečne proizvode. Tako će mnogo lakše doći do potrebnih belančevina. Ako radimo teške poslove, a živimo u područjima sa oštrijim podnebljem, veoma je korisno ako uzimamo hranu bogatiju mastima. Voće sadrži mineralne soli i neophodne vitamine. Pored toga moramo znati da se sagorevanjem ugljenih hidrata i masti dobija najviše energije. Prema tome biljna hrana, može potpuno da zadovolji sve potrebe čovekovog organizma i omoguđi nesmetano obavljanje svih njegovih funkcija.