Trovanje opojnim drogama

Za ova trovanja dolaze u obzir skoro svi opijumski preparati, poznati pod opštim imenom opojne droge, dobijene iz smole makovog cveta, koji se, uglavnom, u tu svrhu, pod imenom afijon, gaji mnogo i u našoj zemlji. Osnovno svojstvo ovih droga je njihovo uspavljujuće i umirujuće delovanje na bolove. Ovo svojstvo je razlog za njihovu vrlo široku primenu u medicini, ali-i povod za njihovu upotrebu. U određenoj količini one su vrlo koristan lek, u većoj količini su otrov. U medicinski određenim slučajevima one čine bolesniku usluge neocenjive vrednosti, a u slučajevima zloupotrebe imaju neverovatno razorno dejstvo na organizam.

Kod trovanja opojnim drogama treba razlikovati akutna od hroničnih trovanja.

Akutna trovanja mogu biti slučajna, a mogu biti i namerna, i dešavaju se kada se pri uzimanju ovih preparata prekorači njihova podnošljiva doza. Znaci akutnog trovanja su najpre razdraženost i lupanje srca, a potom sušenje usta, jaka žeđ, glavobolja, opšta malaksalost, sve dublja sanjivost, rashlađivanje kože i usporeno i neuredno disanje.

Ako je otrov uzet kroz usta, lečenje se sastoji u izazivanju povraćanja, u ispiranju stomaka i creva, i u puštanju krvi. Nezavisno od toga da li je droga uzeta kroz usta ili putem injekcije, treba nastojati da bolesnik ne zaspi ako je još budan, zatim, treba ga držati da stoji na nogama ako može, i treba mu davati da pije jaku kafu. Lekar će mu ubrizgati kofein. Pored toga, bolesnika treba masirati, a ako je potrebno, primeniti i veštačko disanje.

Hronična trovanja opojnim drogama mahom su rezultat hotimičnog uzimanja ovih droga radi uživanja. Ovakvo uzimanje opojnih droga poznato je pod imenom narkomanija. Izvesne osobe, obično slabe volje ili demoralisane životom, ili iz snobizma, naviknu se na uzimanje jedne od ovih droga i ne mogu biti bez nje. Neke od njih naviknu se posle uzimanja jedne od opojnih droga.radi lečenja, druge se naviknu pošto su prvo probale njihovu upotrebu iz radoznalosti ili želje da ulepšaju svoj „promašeni“ život itd. Zajedničko svojstvo navike uzimanja svake od opojnih droga je sve veća i sve neodoljivija potreba za njom. Ta potreba, vremenom, biva u toj meri neodoljiva da je osoba koja: je oseća gotova na sva moguća zlodela, čak i na zločin, samo da do svoje droge dođe.

Narkomani (ljudi naviknuti na opojne droge), obično u početku, posle upotrebe opojne droge zapadnu u neku vrstu sanjarenja i ravnodušnosti, ne osećaju bolove, izgledaju srećni, uživaju, svet im izgleda lepši, ali se to sve ubrzo izmeni. Organizam naviknut na opojne droge ubrzo ne reaguje više na prethodne, nedovoljne količine i narkomani, da bi ponovo izazvali takav osećaj, postepeno prelaze na sve veće količine i naposletku dospeju do količina od krjih bi se otrovalo nekoliko drugih nenaviknutih osoba odjedanput.

Stalno obnavljana upotreba sve većih količina opojnih droga dovodi kod takvih osoba do vrlo ozbiljnih telesnih, duševnih i koralnih promena. Kod njih dolazi vrlo brzo do uznemirenosti i nesanice, do prerane starosti, do raznih poremećaja u varenju, smanjivanja inteligencije, paralize nerava, gubljenja pamćenja, volje i pažnje, do gubljenja osećanja dužnosti i ljubavi; takve osobe postaju prljave i zapuštene i, obično, umiru u strahovitoj materijalnoj i duševnoj bedi.

Najčešće upotrebljavane opojne droge radi narkomanije su: morfin i kokain.

Morfin se ubrizgava pod kožu. Ubrizgava ga sebi sam morfinist, koji u početku vodi računa o čistoći šprica, o mestu gde će dati injekciju, pazi da injekciju uzme kod kuće, natenane; kasnije, usled sve neodoljivije potrebe i potrebe za sve većim količinama, morfinist ne vodi mnogo računa o vremenu, o mestu gde se nalazi, niti o čistoći šprica. Ponekad, kada dođe do morfina, on nije u stanju niti da nađe podesno mesto, niti da sačeka dok ogoli kožu za injekciju, već prljavim špricem daje. injekciju kroz odelo na najbližem zaklonjenom mestu, često u wceu. Otuda, vremenom, koža morfinista postane sva izbodena i pokrivena čirevima. Žalostan je i težak završetak njihovog života.

Kokain se ušmrkava u nos. Ušmrkavanje dovodi do posledica sličnih posledicama koje imaju ubrizgavanje morfijuma ili pušenje opijumske smole, samo što kod njega najviše strada nos, koji pocrveni i oranjavi se.

Lečenje hroničnog trovanja opojnim drogama je moguće, ali je vrlo teško, i može se sprovoditi samo u specijalnim ustanovama. Slučajeva izlečenih od narkomanije ima, ali su oni dosta retki. Isceljenje je često prividno i privremeno. Narkoman se, obično, vrlo brzo ponovo vraća svojoj opojnoj drogi.

Narkomanija je jedno veliko zlo koje se teško leči.

Zbog toga je vrlo važno strogo paziti na upotrebu opojnih droga radi lečenja, jer se od lečenja brzo prelazi na hotimičnu upotrebu. Isto toliko je važno da se ne pokušava upotreba opojnih droga iz.radoznalosti ili snobizma, jer je put do neodoljive navike klizav i vrlo kratak. Zbog toga je zabranjena slobodna prodaja opojnih droga čija upotreba stvara narkomaniju, i one se mogu prodavati samo uz lekarski recept.