Alkoholizam

Alkoholna pića i u najmanjim količinama štetna su po zdravlje. Naravno, ukoliko se upotrebljavaju u većoj količini i vrlo često, utoliko su štetnija. Potpuno je pogrešno mišljenje da rakija daje snagu kad je čovek umoran ili da ga zagreva kada je hladno. Isto tako pogrešno je i narodno verovanje da vino, naročito crno, daje čoveku krv i da ga zbog toga treba davati slabokrvnim bolesnicima, odraslima i deci.

To verovanje je došlo otuda što su vino i krv iste boje pa narod misli da će crveno vino preći u crvenu krv i pojačati je. Rakija i vino opijaju čoveka, makar i u neprimetnoj meri za njega samoga, stvaraju mu pogrešne utiske i osećanja, koja ga ponekad mogu stajati i glave. Ova lažna osećanja olakšice naročito su opasna za velikih hladnoća, kada se organizam, paralizovan dejstvom alkoholnih pića, još slabije brani od hladnoće nego kada je u treznom stanju.

Alkoholna pića su naročito štetna za decu, malu i veću. Štetna su jer rđavo utiču na njihovo razviće, ali i zbog toga što se deca postepeno naviknu na njih i kasnije postanu pijanice. Upotreba alkoholnih pića stvara naviku i sve veću potrebu za njima i kod odraslih a kamoli kod dece. Pijanice ne postanu pijanice najedanput. Oni to postaju postepeno, malo-pomalo. I oni su u svoje vreme pili „umereno“. To’ naročito važi za decu. Ona, najčešće, ne postanu pijanice dok su deca, ali se uzimanjem alkoholnih pića u to doba svog života pripremaju za buduće pijanice. Srećom, ne sva, ali veliki broj njih svakako. Za tešku sudbinu jednog pijanice često su krivi roditelji, koji dajući svome detetu da pije rakiju ili vino nisu ni pomislili da time od njega stvaraju pijanicu.

Međutim, nije ni potrebno da se upotrebom alkoholnih pića dođe na stepen pijanice pa da se oseti njihova štetnost. Alkoholna pića su opasna po zdravlje i mnogo pre toga, odnosno opasna su svaki put kad ih čovek, a pogotovu dete, uzme. Opiti vršeni na čoveku dokazali su da alkoholna pića ne mogu da zamene hranu, niti mogu da dadu snagu čoveku. Naprotiv, ona su štetna po zdravlje. Posle upotrebe alkohola, organizam brzo omlitavi, manje je sposoban za rad, teže misli, manje pamti itd.

To naročito važi za izvesne vrste alkohola, kao što su rakija i razni likeri. Zbog toga upotrebu alkoholnih pića treba da izbegavaju i odrasli, a deci ih ne treba davati nikako i ni pod kakvim izgovorom.
Često se postavljaju pitanja šta je štetnije po organizam, da li uzimanje alkoholnih pića redovno a „umereno“, ili uzimanje s vremena na vreme a uz opijanje. Opasno je i jedno i drugo. I u jednom i u drugom slučaju, naročito ako se oba slučaja spoje (stalna upotreba većih količina), može doći do vidnih i jasnih znakova trovanja alkoholnim pićem.

Trovanje alkoholnim pićem može biti akutno ili hronično. Hronično trovanje alkoholnim pićem pogađa uglavnom jetru i nervni sistem. Jetra strada prva od upotrebe alkoholnih pića, naročito od stalne, hronične upotrebe. Njena plemenita tkiva počinju postepeno! da se suše, ona se smanji i stvrdne i nije u stanju da obavlja poslove koje obavlja u normalnom stanju. Takav bolesnik počinje da žuti i da slabi. Često mu otekne trbuh usled tečnosti koja se u njemu nakupi. Ovakvi bolesnici ne mogu više da se izleče i završavaju život u prilično velikim mukama.

Drugi organ koji strada od upotrebe alkoholnih pića, naročito od hronične upotrebe, je živčani, nervni sistem. Hronični alkoholičari često dobijaju zapaljenja raznih živaca, ponekad po nekoliko živaca odjedanput.

Kod alkoholičara su česte glavobolje, koje oni, misleći da ih l,eče, ponovnom i daljom upotrebom alkoholnih pića sve više pogoršavaju, jer co prestanku dejstva pića glavobolje su još jače i češće. Isto tako, hronični alkoholičari imaju najčešće rđav, oboleo stomak, koji usled toga ne može da svari hranu, a često je i ne prima.

Nije redak slučaj da pijanima stradaju i srce i bubrezi usled upotrebe alkoholnih pića itd. U duševnim bolnicama je sve veći procent duševno obolelih bolesnika zbog hroničnog alkoholizma. U Francuskoj je takav svaki treći bolesnik duševnih bolnica.

Lečenje svih ovih hroničnih poremećaja mogućno je, ali uz uslov da se prestane sa daljom upotrebom alkoholnih pića.

Kao posledice akutnog trovanja alkoholnim pićem nastaju, uglavnom, pijanstvo, koje može dovesti do potpunog gubitka svesti (sota), i pijanačko ludilo.

Usled uzimanja manje ili veće količine alkoholnih pića, kod ljudi nastaje pijanstvo, koje se često završava potpunim gubitkom svesti. JBudi potpuno izgube svest i ne znaju ništa niti o sebi, niti o tome šta se oko njih dešava. Stepen pijanstva zavisi od vrste i količine popijenog pića, ali zavisi mnogo i od toga koliko ko „podnosi“ piće. Poznato je da vinski alkohol pravi manje štete organizmu nego rakijski alkohol. Pod pretpostavkom da vino i rakija sadrže isti procent alkohola i da su količine ispijenih pića iste, pijanstvo će Pre nastupiti kod lica koje je pilo vino nego kod lica koje je pilo rakiju, ali će se ono i pre otrezniti. To je zbog toga što su vinski alkoholi lakši i brže se isparavaju nego rakijski. Lakši alkoholi pre uđu u krvotok pa, prema tome, pre dođu do mozga, čoveka pre opiju ali ranije i ispare, ranije izađu iz organizma nego teški. Naročito su teška i po zdravlje porazna pijanstva koja nastaju posle pijenja one rakije koja se dobija na završetku pečenja (destilacije). Taj deo rakije sadrži alkohole koji su se. u kazanu poslednji isparili i poslednji prošli kroz kacu za rashlađivanje i u vidu rakije izašli kroz cev napolje: to je vrlo teško isparljiv alkohol, koji se najduže zadrži u organizmu opijenog lica.

Prvi znaci pijanstva su vrlo različiti. Neke osobe tada postaju govorljive, druge ćutljivije, neke veselije, druge tužnije, neke žešće i grublje, druge sentimentalnije itd., ali pored tih promena svi oni imaju i jednu zajedničku crtu, a to je manja ili veća nesigurnost u hodu. No pijanstvo često ne ostaje na tim prvim znacima. Ono prelazi u naredni stadijum i pijanica pada bez svesti tamo gde ga takvo stanje zatekne: nasred puta, u blatu, u jarku kraj puta, svejedno gde, on ne zna ništa o tome.

Pored svih šala koje se prave na račun pijanica i pijanstva kao bolesti, pijanstvo je ipak bolest, bolesno stanje koje treba lečiti. Naravno, treba lečiti i pijanstvo kao naviku, kao pojavu češćeg opijanja, ali treba znati lečiti i svaki nastup pijanstva.

Kod pijanstva praćenog promenom naravi i hoda najčešće se sve svršava samo po sebi, obično povraćanjem i spavanjem, posle čega se pijanac oseća izlomljen, boli ga glava i mamuran je, ali bez ozbiljnijih neposrednih posledica. Međutim, u slučajevima pijanstva sa gubljenjem svesti, pijancu mnogo puta treba priteći u pomoć. U takvom stanju on može nazepsti i dobiti zapaljenje pluća, može dobiti navalu krvi u pluća ili mozak, mogu ga pregaziti kola itd. Zato lijanog i onesvešćenog čoveka treba skloniti i preneti u-toplu prostoriju. Zatim, ako je mogućno, treba mu isprati stomak, staviti ga u postelju, istrljati vlažnom i dobro isceđenom oštrom krpom i do¦bro pokriti. Ako može da guta, treba mu davati tople napitke, ali ako ne može da guta, ne treba mu davati ništa da se ne bi ugušio. Kad god je mogućno treba mu pomoći da prethodno dobro povrati. Najbolje sredstvo za’povraćanje kod pijanih ljudi je amonijak. Ako ga imamo pri ruci, daćemo pijanome nekoliko kapi u vodi I on će povratiti. Sutradan bolesniku treba dati gorku so za čišćenje a potom kao hranu samo mleko i razne čajeve, i to sve dok stomačni poremećaj ne iščezne.

Međutim, treba preduzeti i lečenje alkoholizma kao navike. Do¦sadašnja iskustva nisu pokazala neki veći uspeh u lečenju. pijanstva pekovima. Kod alkoholičara treba prvo pokušati sa jačanjem njihove volje a zatim činiti sve da što ređe i što teže dođu u položaj da mogu piti.

Tags:adolescenata, anketa, ciroza, i mladi, je bolest, kod mladih, kod žena, nasledna bolest, odvikavanje, posledice, rasprava, roditelja, tema, terapija, testovi, u porodici, u saobraćaju, u Srbiji, vrste, zaključak, zavisnost