Nervoza srca u trudnoći

Svi bolovi i smetnje u predelu srca ne potiču od oboljenja srca u pravom smislu reči, to jest od neke srčane mane ili slabosti. U znatnom broju slučajeva ovi bolovi i smetnje potiču od nenormalnog stanja vegetativnog nervnog sistema.

Svaki deo tela stoji pod uticajem vegetativnog nervnog sistema, pa tako i srce i drugi krvni sudovi. Zadatak ovog nervnog sistema jeste da uskladi funkcionisanje svih organa i delova tela. Vegetativni nervni sistem sastoji se od dve vrste živaca: vagusa i simpatikusa, koji deluju suprotno jedan od drugog. Ako se usled nekog poremećaja dogodi da jedan od ovih sistema postane jači, mogu u funkcionisanju pojedinih organa nastupiti vrlo značajne promene.

Srce i drugi krvni sudovi naročito su podložni uticaju vagusa i simpatikusa. Srce i krvni sudovi funkcionišu normalno samo ako je delovanje ovih živaca .uravnoteženo. U tom slučaju krvni sudovi reaguju normalno i na spoljašnje uticaje, zamor, uznemirenje itd. U protivnom slučaju srce i krvni sudovi reaguju nenormalno.

Smatra se da u većini slučajeva odlučujuću ulogu igra nasledni i konstitucionalni faktor, to jest neke su osobe sklone ovakvim poremećajima, tako reći od rođenja.

Događa se da se nervoza srca javlja posle nekih infektivnih bolesti, a poznato je da važnu ulogu igraju duvan i alkohol.

Nema više nikakve sumnje da na nastajanje ovog oboljenja veoma jako utiču duševne povrede, umni napori, nezadovoljstvo, rat, strah itd. Ovaj uticaj postaje naročito izražen u doba puberteta i kli makterijuma.

Osnovni znaci na koje se bolesnik žali jesu bol u predelu srca, otežano disanje i lupanje srca. Bol je naročito izražen na vrhu srca (u visini bradavice), a nastupa nezavisno od telesnog naprezanja. Poremećaj disanja je više subjektivan osećaj bolesnika, jer se obično ne primećuje nikakva promena ni u dubini ni u brzini disanja. Srčani rad može da bude nešto ubrzan, a može da postane i neravnomeran.

Pregledom ne može da se ustanovi nikakva promena na srcu, a krvni pritisak je normalan.

Ovi bolesnici su redovno nervozni, osetljivi, i nije redak slučaj da im drhte ruke. Ponekad je temperatura malo povišena.

Važno je da se ovi bolesnici psihički umire i uvere da njihovo oboljenje nije teške prirode. Pri tome, razume se, moraju i lekari i rodbina biti oprezni, da ne izgube poverenje bolesnika, jer u protivnom slučaju nikakvo lečenje ne vredi.

Bolesnicima se obično daju lekovi za umirivanje živaca, kao što su, npr., tinkture valerijana, belergal i luminal. Preporučuje se i uzimanje B (Be) i C(Ce) vitamina i sredstava za opšte jačanje organizma.

Promena sredine u kojoj bolesnik živi, dobijanje satisfakcije, ostavljanje duvana i alkohola, često veoma brzo deluju na uspostavljanje izgubljene ravnoteže u vegetativnom nervnom sistemu, a time i normalnog rada srca i drugih krvnih sudova.

Hrana nema naročit uticaj, ali se preporučuju lakša jela, bez jakih začina, i umereno uživanje alkoholnih pića i duvana.