Trovanje pečurkama (gljivama)

Pečurke (gljive) rastu na vlažnom, đubrevitom i senovitom mestu. Ima ih mnogo vrsta. Neke od njih mogu se upotrebiti za hranu, a neke su otrovne.

Nema potpuno sigurnih znakova za raspoznavanje otrovnih gljiva od gljiva upotrebljivih za hranu. Otrovnost gljive ne može se sa sigurnošću poznati ni po izgledu, ni po preseku, boji, ili ukusu. Najbolje i najsigurnije’ je upotrebljavati za jelo samo one gljive koje su nam iz vlastitog iskustva poznate kao upotrebljive za hranu. Bez toga se uvek rizikuje trovanje pečurkama.

Po svom dejstvu na organizam otrovne pečurke možemo podeliti u dve grupe. Kod prve grupe otrovnih pečuraka znaci trovanja nastaju 8 do 15 časova posle jela, tj. prilično kasno. Znaci trovanja se sastoje u poremećaju organa za varenje: jaki bolovi u stomaku, povraćanje i proliv, osetljivost čitavog trbuha na pritisak, naročito jetre, žutica, smanjena količina mokraće i retko mokrenje, modra boja kože sa rashlađenjem, a ponekad i smrt na 2-3 ili na 5-6 dana posle upotrebe otrovnih gljiva.

Svest je za sve ovo vreme očuvana. Predstavnik ove grupe je pečurka poznata pod imenom bela pupavka. Ova pečurka ima kapu široku 4 do 7 st, dok je mlada u vidu jajeta, a kaenije raširenu. Kožica kape skida se lako. Listići su joj beli i slobodni. Struk je beo i vitak, dok je mlad on je pun,kasnije je šupalj i na njemu postoji prsten, Miris i ukus su oštri i neprijatni.

Kod druge grupe otrovnih pečuraka znaci trovanja se pokazuju dosta brzo, već na 1 do 6 časova posle upotrebe. Znaci trovanja su vrtoglavica i gubitak svesti. Predstavnik ove grupe je muhara (Amanita muskaria); ima crvenu, belim bradavicama posutu kapu, koja je okrugla i mala dok je pečurka mlada, a kasnije se raširi do 20 sm u prečniku. Listići i struk su joj beli, visoka je 8 do 25 sm, na struku nosi prsten koji katkad otpadne. Ima neugodan i oštar miris i ukus. Narod je zove i „zmijska glava“.

Sem otrovnih pečuraka, ozbiljne poremećaje organa za varenje i nervnog sistema mogu da izazovu i za jelo upotrebljive pečurke, kada se jedu u velikoj količini ili ustajale, ili nedovoljno pečene odnosno kuvane, kao i kada se ne sažvaću dobro. Znaci poremećaja su povraćanje, proliv i vrtoglavica.

Lečenje trovanja pečurkama sastoji se u izazivanju povraćanja i ispiranju stomaka. Sem toga, bolesniku treba davati da pije slanu vodu, kafu, čaj i mleko, ali sve to hladno. Od lekova se daje dermatol. Dobro čine topla kupanja.

Trovanja i poremećaji izazvani pečurkama mogu biti vrlo ozbiljni. U poslednje vreme, kod trovanja pečurkama bolesniku se pušta krv, daje mu se transfuzija krvi, a daje se i serum protiv trovanja pečurkama. No, sve to može uraditi samo lekar i zato bolesnike trovane pečurkama treba obavezno odvesti lekaru.

Tags:kako prepoznati, lečenje, posledice