Koliko je važna disciplina za uspeh banjskog lečenja

Već i samo redovno uzimanje vode na izvoru u određene sate prisiljava bolesnike da vode uredan život, u normalno vreme uzimaju obroke, blagovremeno ležu u krevet i dovoljno spavaju. Nema sumnje da od tačnosti i urednosti života zavisi uspeh banjskog lečenja. Bo lesnici koji piju banjsku vodu „kad se sete“, koji jedu obroke „kad stignu”, i ležu u krevet posle sedeljke u kafani neće od banjskog lečenja imati nikakvu korist. No to ne znači da za vreme banjskog lečenja treba voditi asketski ― isposnički život. Zabava, muzika, šetnja itd. mogu mnogo doprineti da oporavak u banji bude još korisniji.

ISHRANA. Banja treba da pruži mogućnost za dosledno pridržavanje dijetalnih propisa i da oslobodi bolesnike svakodnevnih briga i nezgoda. Ukoliko je odvajanje od tih briga potpunije, ukoliko je život u banji zabavniji, a ujedno mirniji i lepši, utoliko se stanje bolesnika popravlja, pa često dozvoljava i odstupanja od stroge dijete. Dijetu u banji mora da odredi banjski lekar. Hrana zavisi od stanja bolesti, od vrste vode koja se pije, od vremena boravka u banji (početak ili kraj” kure), ali i od navika i iskustva samog bolesnika, koji već zna šta mu sve škodi, a šta prija. Često je to iskustvo važnije od shematskog dijetetskog propisa koji se ponekad dobija odštampan u banji.

Banja koja ne pruža mogućnost za najraznovrsniju dijetalnu isranu ne može sa uspehom lečiti oboljenja organa za varenje, pa makar imala najlekovitiju vodu i najluksuznije uslove za život. Ishrana u kafanicama ili po privatnim kućama, gde se često kuva „po specijalnim receptima“, u stvari po ličnim shvatanjima i mogućnostima kuvara, može samo da nanese štetu i upropasti boravak u banji.

Usled delovanja lekovite vode ponekad se stanje u toku lečenja toliko popravi da dozvoljava znatno slobodniju ishranu nego kod kuće. Mnogi smatraju da to zavisi više od nervnog stanja bolesnikovog nego od delovanja same vode to jest da delovanje vode nastupa tek kasnije. u svakom slučaju, pametnije je nepraviti opste i ispade; treba biti oprezan, naročito ako je u pitanju hronično oboljenje želuca i creva.

LEČENJE BANjSKOM VODOM. Mada se i u stranom svetu i kod nas u poslednje vreme pronalaze razni načini za upotrebu banjske vode, mora se reći da je najstariji način, pijenje vode na samom izvoru, još i danas najrasprostranjeniji i najefikasniji.

Smatra se da je delovanje vode u prvom redu fizikalne prirode, to jest da dovodi do rastvaranja sluzi koja se nalazi na zidovima želuca i creva, a posle toga i do delovanja same vode na želudačnu i crevnu sluzokožu i žlezde. Ali, pored toga, sve lekovite vode de- luju i protiv zapaljenja sluzokože, a poseduju i sposobnost da upizu razne otrovne i nadražujuće materije.Lekovita voda deluje hemijskim i fizikalnim putem i na pokretljivost želuca i creva, pa se to dejstvo naročito koristi kod sulfatičnih voda za regulisanje probave. Delovanje sulfatičnih, pa i drugih voda, mnogo zavisi od vremena, načina, količine i toplote same vode. Zato se voda i propisuje našte srca, pre ili posle jela, u malim ili većim količinama, topla ili hladna itd.

Alkalne vode deluju i kao neutralizatori stomačne kiseline, pa je to dejstvo upravo blagotvorno i kod najupornijih slučajeva povećanja kiseline, Ali dosta često te iste alkalne vode deluju dobro i na nedostatak želudačne kiseline, izazivajući pojačano lučenje.

Sulfatične vode imaju, pored delovanja na creva, vrlo povoljno dejstvo i na žučne puteve. Da li će te vode delovati više na creva ili više na žučnu bešiku, zavisi od toplote, količine i vremena u koje se piju. Iz ovo nekoliko redova vidi se da }e način pijenja vode vrlo važan, i da se svaki bolesnik mora pridržavati uputstava banjskog lekara.

KUPANJE I DRUGI NAČINI LEČENJA. Mada kupanje pri lečenju organa za varenje nema ni izdaleka onu važnost koju ima pri lečenju reumatizma ili srčanih oboljenja, ipak u izvesnim slučajevima može potpomoći kuru pijenja vode. Primenjuje se kupanje u toploj ili mlakoj vodi, podvodna masaža strujanjem vruće ili mlake vode pod visokim pritiskom, oblaganje lekovitim blatom, ispiranje creva i klistiranje.

U poslednje vreme primećeno je da raste broj bolesnika koji idu u banje. Razume se da u tom sve većem broju ima i takvih bolesnika kojima je banjsko lečenje nepotrebno ili im škodi. Baš zbog toga što banjsko lečenje može da bude i škodljivo, ne bi trebalo dozvoliti da bolesnici idu u banju bez propisnog uputa lekara i da koriste banjsku vodu bez saglasnosti i uputstava banjskog lekara.

Pošto je boravak u banji ograničen, treba nastojati da se pre odlaska završe sporedna lečenja, pa i lečenje želudačne, crevne ili žučne bolesti, tako da se boravak u banji što bolje iskoristi. Stanje zuba ima neobično važnu ulogu u tome. Lečenje oboljenja probavnog trakta iziskuje savesno žvakanje, koje je moguće jedino ako su zubi u redu. Svako opterećenje želuca i creva grubom i krupnom hranok umanjuje lekovito dejstvo rode. Stanje srca može takođe uticati na koršpćenje banjske vode, naročito ako se predviđa i kupanje. Isto tako i stanje nervnog sistema može da utiče na redovno pijenje vode i korišćenje odmora koji pruža banja.

ŽELUDAČNA OBOLJENJA. Među želudanim oboljenjima treba u prvom redu pomenuti katare sluzokože želuca; to su zapravo hronična zapaljenja koja se povremeno pogoršavaju ili popravljaju. Vrlo često katar želuca nije samostalno oboljenje, već se javlja pored čira, oboljenja jetre ili žuči, creva, živaca, gušterače itd., pa prema tome izlečenje ne zavisi toliko od lečenja katara koliko od lečenja osnovnog oboljenja. Zato treba pronaći uzrok oboljenja, pa lečiti taj uzrok, a ne samo posledicu. Delovanje banjske vode na katare je vrlo brzo, ali ako se ne sprovodi tačno, do kraja kure, može da bude kratkotrajno. Pijenje vode može oko sedmog osmog dana da postane teško zbog gađenja, no to gađenje prestaje posle dan-dva. Ponekad je potrebno i uzimanje blažih lekova protiv grčeva u želucu.

Čir u želucu i dvanaestopalačnom crevu može se lečiti u banji samo ako je u neku ruku zalečen, to jest pripremljen za banjsko lečenje. Osobe koje boluju od čireva koji krvare, čak iako ovi ne prouzrokuju nikakve smetnje ni bolove, ne smeju koristiti banjsku vodu. Isto tako ako se krvarenje pojavi u toku banjskog lečenja, ono se mora odmah prekinuti. Krvarenja iz čira su najčešće potpuno nevidljiva, jer se krv u prolazu kroz creva svari. Zato se pre odlaska u banju vrši analiza izmeta.

Oboljenja debelog creva, naročito hroničan katar sa smetnjama u probavi, leče se vrlo dobro banjskom vodom. Pijenje vode mora biti preko čitavog dana tačno regulisano i količine tačno određene. Pored pijenja vode vrlo dobro deluje masaža trbuha vršena za vreme kupanja, u vodi, kao i ispiranja creva. Banjske vode deluju vrlo dobro i na zapaljenja sluzokože debelog creva (katare), ali samo ako su hronične prirode i ako ne krvare.

Među oboljenjima žučne bešike i jetre u prvom redu treba pomenuti hronično zapaljenje žučne kese i poremećaje u cirkulaciji žuči, ako ne zahtevaju operaciju i ne izazivaju česta zatvaranja žučnih puteva. Banja može vrlo dobro da deluje i posle operacije, a isto tako i u slučajevima hroničnih oboljenja kad prestane žutica. Za vreme lečenja mora se održavati najstroža dijeta.

Da bi banjski lekar mogao sprovesti sto bolje lečenje, preporučuje se bolesnicima da ponesu u banju svu potrebnu dokumectaciju o dotadašnjim nalazima i lečenju, kao i mišljenje porodičnog lekara. Isto tako, pri povratku iz banje treba tražiti od banjskog lekara da pismeno saopšti Porodičnom lekaru svoje preporuke u pogledu daljeg lečenja.

PREPORUČUJEMO:

Oboljenja žuči, žučnih puteva i jetre leče se u Bukovičko] Banji, Vrnjačkoj Banji, Ilidži kod Banjaluke, Kiseljaku kod Sarajeva, Rogaškoj Slatini i nekim drugim manjim banjama.