Banjsko i klimatsko lečenje bolesti disajnih organa
Lečenje bolesti disajnih organa u banjama
Iako banjsko lečenje oboljenja pluća i drugih organa za disanje nije naročito rasprostranjeno, ipak treba navesti da postoje mnopg bolesnici kojima je delovanje banjske vode znatno olakšalo teškoće, a ponekad dovelo i do izlečenja.
Kod boleeti organa za disanje upotrebljavaju se slane i hladne, mlake ili kišinične vode, a ponegde i alkalne, zemljane i sumporne. One se upotrebljavaju bilo za inhaliranje bilo za piće.
U banje ne smeju ići lica koja boluju od tuberkuloze i raka, kao ni ona čija se bolest, bez obzira na dijagnozu, nalazi u akutnoj fazi.
Lečenje u banji može se koristiti u slučajevima profesionalnih oboljenja pluća, dušnika i guše (pevači, učitelji, industrijski radnici koji rade sa hromom, brašnom, slučajevi silikoze itd.). Lečenje se vrši inhaliranjem (udisanjem) kapljica banjske vode (sumporne, salinične). Delovanje je utoliko bolje ukoliko su kapljice sitnije. To se postiže raspršivanjem vode u slobodnom prostoru ili „aero- sol-aparatima“. Ovaj način korišćenja banjske vode upotrebljava se i za lečenje drugih niženavedenih oboljenja.
Hronična kijavica može takođe da bude lečena udisanjem lekovitih voda, koje treba da vlaže sluzokožu nosa. U slučaju laringitisa i bronhitisa, naročito ako su hronične prirode, lečenje u banji daje dosta dobre rezultate, naročito ako su čestice lekovite vode vrlo sitne i prodru u sve delove pluća. Pored inhaliranja preporučuje se i pijenje vode.
Astma se leči saliničnim vodama, ponekad uz dodatak mirisnih materija (šumskih mirisa). Voda mora da se inhalira i pije.
Kod proširenja pluća (emfizema) potrebno je, pored udisanja lekovite vode, dodavanje kiseonika i vršenje disajne gimnastike radi pobodašavanja plućnog kapaciteta. Voda može i da se pije, ali vrlo obazrivo i pod kontrolom lekara.
Kupanje u banjskoj vodi nema naročito dejstvo na bolesti organa za disanje, dok klimatski uslovi mogu da igraju vrlo važnu ulogu.
Bolesti organa za disanje mogu se lečiti i morskom i visinskom klimom. Kod hroničnih oboljenja sinusa može koristiti boravak na moru u svako doba godine, ali lečenje uspeva mnogo bolje za vreme
hladnije sezone.nego leti, pošto u to vreme usled jačeg vetra u vazduhu ima znatno više čestica morske vode. Bolesnici koji boluju od hroničnog bronhitisa i emfizema mogu koristiti i zimsku i letnju sezonu. Preporučuju se mesta na ostrvima,, gde ima najmanje prašine a najviše čestica mora u vazduhu. Kupanje može biti korisno jer pojačava cirkulaciju i disanje, ali samo za vreme tople sezone, jer u drugo vreme postoji opasnost od nazeba.
Prilikom boravka na moru treba redovno izvoditi gimnastiku za disanje.
U poslednje vreme naročito se naglašava dobro delovanje morske klime na bronhijalnu astmu i peludnu kijavicu.
Plućna tuberkuloza ne leči se na moru.
Na sve bolesti organa za disanje, a naročito na bronhitise, emfizeme i astmu, može uticati brdska klima. Izbor mesta zavisi od stanja bolesti, o čemu može da donese odluku samo lekar. Klimatsko mesto za lečenje ovih bolesti mora da ima stalne i određene klimatske uslove (stepen vlage u vazduhu, vetrovitost, sunčanost, kišovitost kao i dovoljno veliki šumski pojas radi prečišćavanja vazduha.
U ova klimatska mesta mogu da idu i ljudi sa zalečenom plućnom tuberkulozom, ali samo po odobrenju lekara, i u mesto koje lekar odredi. Ne treba zaboraviti da usled neopreznog boravka, naročito u mestima alpske i visokoalpske klime, može doći do aktiviranja procesa, što se vrlo često ispoljava pojavom kašlja, temperature pa i iskašljavanjem krvi.
Banje u kojima se mogu lečiti bolesti organa za disanje su sledeće: Mladenovački Kiseljak, Ribarska Banja, Sokobanja, Crni Guber i Vranjska Banja.