Nedostatak vitamina D (De) (avitaminoza) dovodi do rahitisa
Usled nedostatka vitamina De nastaje poremećaj u korišćenju kalcijuma i fosfornih jedinjenja neophodnih za rast i jačanje kostiju.
Do avitaminoze De, ili rahitisa, može doći bilo usled nepravilne ishrane bilo usled nepovoljnih higijenskih uslova. Naime, vitamin De je jedini vitamin koji naš organizam može da stvara uz pomoć sunčeve svetlosti. Deca koja rastu zatvorena u neosvetljenim prostorijama i uz to ne dobijaju dovoljnu i pravilnu ishranu obole vrlo brzo od rahitisa, jer nemaju nikakve rezerve, a njihov organizam raste znatno brže i potrebne su mu znatno veće količine vitamina.
Danas je poznato da postoji više vrsta vitamina De to su: De1, De2, De3 i De 4. Za lečenje rahitisa upotrebljavaju se samo De2, koji je biljnog, i De3, koji je životinjskog porekla.
Ovi vitamini se ne mogu rastvarati u vodi, nego samo u mastima; zato se kao lek i upotrebljavaju isključivo u uljanim kapljicama (kalciferol, vigantol, adevit).
Izvori vitamina De
Najviše vitamina De ima u haringama, a znatno manje ima ga u jajima i mleku. Uopšte uzev, smatra se da u našoj ishrani nema dovoljno vitamina De, te se stoga, naročito u ishrani male dece, koriste lekovi sa vitaminom De. Najbolji izvor vitamina De je sunčeva svetlost.
Vitamin De kod dece
Novorođenčad koja se rode u letnjim mesecima dobijaju u majčinom mleku dovoljne količine vitamina De. Naprotiv, deca rođena u jesen, u zimu ili s proleća nemaju tu sreću, te im se ovaj vitamin mora dodavati. Mora se imati u vidu da je deci koja nemaju dobru probavu potrebno više ovog vitamina.
Preporučuje se da žene koje su u drugom stanju uzimaju veće količine vitamina De pošto im znatne količine ovog vitamina oduzima dete. Trudnice mogu da uzimaju ovaj vitamin u kapljicama sve do poslednjeg meseca trudnoće.
Od rahitisa najčešće boluju deca do jedne godine, a u naročito lošim prilikama i do osamnaestog meseca života. Smatra se da je u stara vremena, kada još nije bila poznata uloga vitamina De i sunčanja, od ove avitaminoze bolovalo u nekim zemljama i do 50, pa i više, odsto novorođenčadi (Engleska).
Sunčeva svetlost je najbolji izvor vitamina D
Danas se smatra da sunce i hrana koja sadrži vitamin De imaju istu ulogu. Zimsko sunce, koje ima manje ultraljubičastih zrakova, ima slabije dejstvo; zato je zimi rahitis češće oboljenje nego leti. Kod starijih osoba do rahitisa može doći ako postoji neka teškoća u korišćenju masne hrane, kao i u slučaju hroničnog oboljenja bubrega.
Simptomi rahitisa (nedostatka vitamina De)
Rahitis se ispoljava u prvom redu promenama na kostima. Kod odojčadi najranije se javljaju promene na lubanji (kraniotabes). Šavovi se znatno sporije zatvaraju, a glava dobija nepravilan ili četvrtast oblik. Krajem prve godine rahitične promene na glavi uglavnom prestaju, ali šavovi mogu još dosta dugo da ostanu nezatvoreni.
Vrlo su često promene na grudnom košu. Javljaju se ispupčenja, koja se naročito lako primećuju na 6. i 7. rebru, a može da dođe i do ulegnuća grudne kosti, što otežava disanje. Promene na drugim kostima počinju da se primećuju kada dete počne da hoda. Rahitično dete prohoda kasnije od zdravog.
U izvesnim slučajevima mogu da se jave i grčevi (tetanija).
Lečenje rahitisa (nedostatka vitamina De)
Vitamin De najčešće se daje u svrhu lečenja ili radi predohrane, u obliku rastvora u ulju. Takvi su lekovi, na primer, kalciferol, vigantol i adevit. Kao predohrana, to jest zdravoj deci i trudnicama, daje se 5 do 6 kapi dnevno, dok se u slučaju pojave rahitisa daju znatno veće količine, koje može da odredi samo lekar. Jasno je da je i u predohrani i u lečenju važno sunčanje. Deca se moraju, čim to prilike dozvoljavaju, iznositi ili izvoditi na sunce, a, ako je moguće, i pažljivo sunčati bez odela. Danas se često upotrebljava zračeno mleko, koje takođe sadrži veću količinu vitamina De.
Povećana količina i dugotrajna upotreba vitamina De ne dovodi kod male dece obično ni do kakvih teškoća. Zato se ovaj vitamin i u obliku leka i u obliku zračnog mleka može slobodno davati tako reći bez ograničenja.