Dijeta i ishrana kod oboljenja bubrega
Iako postoje razna oboljenja bubrega, dijetalna ishrana može se svrstati u dve vrste: dijeta u slučaju akutnog i hroničnog zapaljenja bubrega, i dijeta u slučaju kamenčića u bubregu.
Ishrana kod akutnog zapaljenja bubrega
Ako je reč o akutnom zapaljenju bubrega, mora se voditi računa da bolesnik ne uzima tečnost, so i belančevine. Tečnost (čaj, tej, slaba kafa, voda, voćni sokovi) daje se samo u onoj količini koju je telo u toku dana izgubilo (vidi članak o neslanoj dijeti). Prvih dana bolesnik se hrani šećerom i voćnim sokovima, a kasnije oprezno pređe na povrće, voće, buter, zejtin, pirinač, i na kraju, kada nastupi ozdravljenje, na mleko. U narodu vlada ubeđenje da je mleko najpodesnija hrana za bubrežne bolesnike, ali pošto ono sadrži znatnu količinu belančevina i soli, mora se, naročito u početku, potpuno izbegavati.
Bolesnik mora stalno ležati. Ponekad je potrebno utopljavanje u predelu bubrega. Bolesnici koji su bolovali od akutnog zapaljenja bubrega treba da znaju da se bolest može povratiti pa, pored ostalog, moraju obratiti pažnju i na odevanje i obuvanje, pošto je nazeb vrlo čest uzročnik ponovnog javljanja bolesti.
Ishrana kod hroničnog zapaljenja bubrega
Kod hroničnog zapaljenja bubrega hrana ne sme da sadrži so, mast, mleko i tečnost u velikim količinama.
Doručak može da sadrži: čaja do 300 g, sa dosta šećera i sa limunom, buter ili marmeladu i do 100 g belog hleba.
Ručak treba da bude što bogatiji, pa bolesniku možemo dati čorbu od povrća (krompir, šargarepu, tikvice, karfiol), jelo od brašna (testo, griz, zobene pahuljice) na zejtinu, pirinač, kolač ili puding od voća, voće ili kompot.
Večera treba da se sastoji iz čorbe od povrća, marmelade ili kompota, butera, voća i do 100 g belog hleba.
Mora se paziti da bolesnici dobiju dovoljnu količinu šećera i vitamina, što se postiže davanjem voćnih sokova (grožđa, pomorandže, limuna) i čistih vitamina u lekovima.
Kada će bolesnik smeti da jede mleko, sir, meso i jaja, odrediće lekar.
Alkohol je zabranjen.
Kod oboljenja prostate i mokraćne bešike u akutnoj fazi davaćemo bolesnicima hranu kao i kod akutnog zapaljenja bubrega, a kod hroničnog stanja kao kod hroničnog zapaljenja bubrega. Pošto su ljudi koji boluju od oboljenja prostate i bešike vrlo osetljivi na nazeb, moraju nositi toplo donje rublje i čarape.
U slučaju taloženja soli mokraćne kiseline (stvaranje kamenčića u bubrezima) zabranjena je upotreba mesa, mesnih prepađevina i supe, a dozvoljeno je mleko i mlečni proizvodi, voće i povrće.
Pri stvaranju fosfatnih kamenčića treba izbegavati mleko, pa i povrće i voće, a jesti više testa, pirinač, krompir, jaja i masnija jela.
Ako su u pitanju oksalatni kamenčići mogu se jesti meso, testo. mast, pirinač, crni hleb, a treba izbegavati mleko i mlečne proizvode, jaja i krompir. Zabranjeno je uzimati kakao, jak čaj, pravu kafu, čokoladu, ciguru, spanać, cveklu, celer, rotkvice, kiseljak i zelenu salatu. Ako prilikom kuvanja povrću dodamo sode bikarbone, a posle vrenja odaspemo i izmenimo vodu, količina oksalata znatno će se smanjiti.