Neslane dijete – pomažu kod oboljenja bubrega, reume zglobova, bolesti srca…
Kod mnogih oboljenja, a naročito srčanih i bubrežnih, mora se u ishrani izostaviti so. To je potrebno zbog toga što kod tih oboljenja, zbog slabog lučenja bubrega ili poremećaja u samim tkivima, postoji sklonost organizma da zadržava so, a time i vodu, te nastaju otoci ili skupljanje tečnosti po unutrašnjim šupljinama. Ako nastavimo da dajemo so, bolesni organi bivaju sve više opterećeni i ne mogu izvršavati određeni zadatak. Uklanjanjem soli iz hrane smanjuje se žeđ, a time i količina popijene tečnosti, dok se voda usled postepenog smanjivanja količine soli u tkivima oslobađa, i u vidu mokraće i znoja izlučuje, a otoci smanjuju.
Razlikuju se, uglavnom, dve neslane dijete:
Jedna za oboljenja bubrega, koja može da se primeni i u slučaju akutnog stanja reumatičnog zapaljenja zglobova i, druga, za bolesti srca, arterioskleroze i povišenje krvnog pritiska, kao i za slučajeve skupljanja tečnosti u prirodnim šupljinama, što se događa za vreme zapaljenja plućne i trbušne maramice, Osim toga, prva neslana dijeta daje se i onim bolesnicima kod kojih se predviđa mogućnost budućeg oboljenja bubrega kao komplikacije (na primer, u slučaju angine i šarlaha).
Dok kod bubrežnih oboljenja hrana ne sme da sadrži ni azotna jedinjenja ni belančevine, kod srčanih i drugih bolesti koje iziskuju neslanu hranu to nije slučaj, te pored svega onoga što sadrži dijeta bubrežnih bolesnika možemo davati još i jela od brašna, pasulja, graška i sočiva. Ovu hranu treba da izbegavaju teži srčani bolesnici, jer se nadimanjem trbuha otežava disanje i rad srca. I mleko se može davati, ali treba imati u vidu da ono sadrži oko 2 g soli. Sveže meso je dozvoljeno kuvano, mleveno ili pečeno u pari bez soli. Dozvoljeno je povrće, voće i razne salate, jaja, kao i začini, radi popravljanja ukusa hrane (biber, paradajz, kim, luk, cimet, vanila, paprika i sl.)
Mogu se piti blag čaj i slabija kafa, jer poboljšavaju rad srca i lučenje mokraće.
Količina tečnosti koju bolesnik popije ma u kom obliku (voda, kisela voda, čaj, tej, supa, čorba, voćni sokovi, mleko, kiselo mleko, varivo itd.) mora biti tačno odmerena. Koliko će bolesnik moći da popije i pojede tečnosti u toku dana određuje se merenjem mokraće koju je izmokrio prošlog dana. Zato je potrebno da se celokupna mokraća bubrežnih i srčanih bolesnika stavlja u jednu bocu dok god otoci ne splasnu. Količina odobrene tečnosti treba da bude nešto manja od izmokrene, inače će se otoci, i pored održavanja dijete, zadržati znatno duže.
U nekim slučajevima može se pojačati mokrenje pijenjem čaja od peteljki trešanja ili višanja.
So u hrani može se zameniti specijalnim dijetalnim solima, koje se kupuju u apoteci. Ne smemo zaboraviti da ovu so treba mešati u hranu neposredno pre jela, jer se pri kuvanju raspada i izaziva neprijatan miris.