Pravila ishrana za mršavljenje

Preterano debljanje može nastupiti usled neuravnoteženog lučenja unutrašnjih žlezda, što se normalno događa u klimaksu, ili usled pojačane ishrane. Pojam „debljine“ se često menja prema modi, ali o tome ne može biti reči u ovoj knjizi. Obično se smatra da ljudi mogu imati onoliko kilograma koliko dobijemo kada od visine odbijemo 100, što znači da, na primer, jedan čovek visok 176 cm može da ima oko 76 kilograma. No to nije apsolutno tačno.

Jače razvijeni muškarci, širih ramena, mogu imati više, dok mlađi ljudi i žene imaju obično mnogo manje kilograma. Ali kada se govori o potrebi mršavljenje, ne misli se na one slučajeve koji imaju 2 do 3 kg više, već na one kod kojih je debljina nenormalna, pa može dovesti do komplikacija, naročito u cirkulatornom sistemu, a i u nogama (ravna stopala, reumatične tegobe).

Mršavljenje možemo postići:

a) smanjenjem količine i promenom sadržaja hrane i

b) povećanjem telesnih pokreta (gimnastikom, sportovima itd.).

Svi ugojeni ljudi jedu i piju više nego što im je potrebno, bez
obzira na to što oni sami vrlo često tvrde, pa i misle protivno. Nije redak slučaj da ti debeli ljudi pričaju kako upravo gladuju, a mi se, međutim, ako dobro analiziramo šta sve pojedu u toku jednog dana, uverimo u protivno. Pre nego što se pristupi kuri mršavljenja potrebno je zatražiti savet lekara,. koji treba da proveri stanje srca, jetre, želuca, pluća i creva, pa da, ako nešto nije u redu, tek posle izvršenog lečenja preporuči odgovarajuću dijetalnu ishranu. Ovo je naročito važno kod srčanih bolesnika, kod kojih može doći i do izvesnog stepena prividne debljine usled zadržavanja vode (otok).

Kada se donese odluka o mršavljenju, vrlo je važno da se ne određuju nikakvi rokovi, jer to dovodi do razočaranja, a ponekad, usled preteranog gladovanja i do ozbiljnijih nezgoda. Ljudi koji su skloni debljanju, pa su se već i udebljali, treba da znaju da kura za mršavljenje nije privremena mera, i da će se oni ponovo ugojiti ako posle lečenja počnu jesti svaku hranu, u neograničenim količinama.

Za vreme kure mršavljenja mora se paziti:

a) na količinu i
b) na sastav – vrstu hrane.

Svaka hrana uzeta u većoj količini nego što je potrebno goji, jer se ili pretvara u mast ili štedi postojeću mast u organizmu. Zato se količina svake hrane mora ograničiti. Pri tom treba imati na umu da sve namirnice nisu podjednako kalorične i ne učestvuju podjednako u stvaranju masti, i da će po zapremini jednake količine raznih namirnica razno delovati. Dok i najmanja količina masti i šećera doprinosi debljanju, znatno veće količine salate neće pokvariti dijetu. Prema tome, treba izostavljati visokokaloričnu hranu, a ne onu od koje se ne deblja.

Hrana se količinski (po ukupnoj težini) može smanjiti za jednu trećinu do jedne polovine, prema podnošljivosti organizma. Treba da sadrži oko 1.500 kalorija, koliko je otprilike potrebno za život i rad ćelija.

Uzimanje tečnosti mora se ograničiti i svesti na 600 do 800 g dnevno. Da bi se smanjila žeđ, hrana treba da bude manje slana i začinjena i da se sastoji više od bilja i voća.

Ljudi koji hoće da omršave moraju u svojoj ishrani u prvom redu da ograniče masti i ugljene hidrate, i to na najmanju meru, a da se hrane belančevinama.

Pri mršavljenju mora se obratiti pažnja na to da se i pored kure ne oseća glad. To se postiže uglavnom uzimanjem mesa, zelene salate i drugog zelenog povrća, tikvica i krastavaca u većim količinama.

Vrlo dobro deluju pojedini dani gladovanja. Dan gladovanja sastoji se u tome što se jedanput nedeljno ostaje u krevetu, a toga dana se pojede samo 500 do 800 g mleka, ili samo jedan kilogram voća, ili samo tri tvrdo kuvana jajeta sa 500 g nezašećerenog čaja. Dani gladovanja mogu se sastojati i od salate, kuvane ili presne. Za vreme kure mršavljenja mora se paziti na vitaminski sadržaj hrane, te zato treba jesti dovoljno salate i voća.

Shema za dijetalnu ishranu mogla bi biti sledeća:

Doručak: jedna šolja čaja ili slabe crne kafe bez šećera, sa saharinom, bez hleba.

Ručak ili večera: čorbe i supe treba potpuno izostaviti, a naročito ako sadrže mast i brašno.

Riba se sme jesti samo kuvana, začinjena sa limunom ili sa vrlo malo butera. Masne ribe kao što su jegulja, som, šaran i mladica ne smeju se jesti. Krto meso ne deblja, pa se može jesti gotovo svako, osim svinjetine, prasetine, ovčjeg buta, guščjeg i pačjeg. Meso ne sme sadržati mast i loj, te ih treba još pre kuvanja odstraniti.

Ovoj dijeti najbolje odgovara meso pečeno na žaru. Kobasice, dzigernjače, nareske, paštete, krvavice i sušeno meso ne treba jesti. Sosovi su zabranjeni. Povrće treba da bude zgotovljeno bez masti ili sa što manje ulja ili butera. Bolje je zeleno povrće, dok se krompir, grašak, pasulj i sočivo ne mogu preporučiti. Može se dozvoliti samo jedan krompir, pečen ili kuvan u ljusci. Šargarepa se takođe ne preporučuje. Sva jela od brašna i slatka jela moraju se izbegavati jer goje i ako se jedu u malim količinama. Šećer se mora zameniti saharinom.

Dobri su posni sirevi, dok se masni ne smeju jesti (somborski, ovčji, parmezan, trapist, „Zdenka“ itd.), a isto tako ni mleko, pavlaka, buter i kajmak. Voće se može jesti, ali ne orasi, bademi, datule, banane i grožđe. Pecivo i hleb goje te ih treba izbegavati, a po mogućnosti i potpuno izostaviti. Piće treba da se sastoji iz vode, teja ili blage crne kafe zaslađene saharinom. Alkohol je potpuno zabranjen.

Tags:dijeta, ishrana, mršavljenje, namirnice, recept, saveti