Pravilna ishrana starijih osoba

U poslednje vreme, usled stalnog produžavanja prosečnog ljudskog veka, sir se više pominje gerontologija, to jest nauka o zdravlju starih ljudi. U inostranstvu postoje specijalizovane klinike i bolnička odeljenja koja se bave isključivo prevencijom i lečenjem staračkih, ili tzv. degenerativnih, oboljenja, koja nastaju utoliko kasnije ukoliko je način života bio više zasnovan na pravilima higijene. Ako su uslovi rada nepovoljni, ishrana neodgovarajuća, bolesti česte i nedovoljno lečene itd., degenerativna oboljenja i starost nastupaju ranije.

Medicinska nauka pruža danas bezbroj mogućnosti za produženje života, čak i u slučajevima koji su donedavno smatrani kao smrtonosni. Vrše se operacije na plućima i srcu, razni hormoni nadoknađuju operacijom izvađene ili bolešću uništene organe, a da ne govorimo o antibioticima, koji su tako reći u potpunosti izmenili lečenje zaraznih bolesti.

Međutim, izlečivost bolesti ne znači i potpuno izlečenje, jer bolest često ostavlja neizlečive posledice, koje, ako ne odmah, a ono u starosti dolaze do izražaja. Zato je neophodna jedna dobro smišljena i sprovođena individualna predohrana (preventiva), a uz to i preduzimanje mnogobrojnih opštih preventivnih mera, koje treba da spreče kako zarazne i nezarazne bolesti, tako i pojavu ranog starenja i razna degenerativna oboljenja

Danas se smatra da prosečnu starost treba produžiti na oko 80 godina, a ona se kod nas kreće oko 64 godine. Vidi se, dakle, da moramo preduzeti mere koje će i našim ljudima omogućiti takvo produžavanje života.

Sigurno ne treba naglašavati da, pored održavanja higijene ishrane, stare osobe treba da se pridržavaju i svih ostalih pravila lične i opšte higijene. Važno je da se stari ljudi, kad god je moguće, aktivno bave nekim fizičkim radom, koji, razume se, ne treba da bude zamoran, već da služi i kao fizička kultura i kao rekreacija. Ovo je naročito važno za stare ljude koji su se bavili intelektualnim radom ili su radili u kancelariji. Fizičkim radom održava se telesna kondicija i povećava otpornost organizma. Pored toga, lakši fizički rad omogućava potpuniju unutrašnju izmenu materija i izlučivanje svih štetnih sastojaka iz organizma, a to je, kao što je svima poznato, vrlo važno.

Potrebna količina kalorija

Za jednu sedamdesetogodišnju osobu koja ne radi potrebno je 2.200 do 2.400 kalorija dnevno. Jasno je da potrebna količina kalorija raste ako osoba radi. Povećanje količine kalorija u toku dana treba da bude proporcionalno radu.

U svakom slučaju treba izbegavati davanje većih količina hrane da ne bi došlo do nepotrebnog debljanja, pošto to dovodi do većeg opterećenja srca, koje je i inače kod starijih osoba sklono raznim degenerativnim oboljenjima.

Ako je osoba o kojoj je reč znatno deblja nego što bi trebalo da bude, mora se zavesti kura polaganog mršavljenja. Naglo mršavljenje se ne preporučuje, jer dovodi do fizičke slabosti i iznurenosti, a kod osoba koje imaju povišen pritisak ono može imati vrlo nezgodne posledice.

Potrebna količina ugljenih hidrata

Kod starih osoba treba da se obezbedi otprilike polovina navedene potrebne količine kalorija. Ugljenih hidrata ima naročito u hlebu, krompiru, povrću i mleku, kao i u šećeru, medu i voću.

Količina hleba može da bude smanjena na 250 do 300 g dnevno, naročito kod osoba koje pate od nadimanja, jer je hleb podložan fermentaciji, bilo usled nedovoljnog pečenja bilo usled dodavanja veće količine kvasca. Varenje hleba je utoliko teže ukoliko je žvakanje slabije.

Griz, testo, ječmene pahuljice i slične namirnice sadrže 75% ugljenih hidrata, a pošto spadaju u red jeftinijih namirnica i lako se vare, vrlo su podesne za ishranu starijih osoba. Mogu se kuvati na razne načine, ali je važno da budu dobro skuvane i pripremljene.

Suvo povrće (pasulj, pirinač, ječam, bob, grašak) vrlo je zdrava hrana, ali kod mnogih starih osoba izaziva jako nadimanje. Stare osobe koje imaju poremećeno varenje moraju izbegavati ovakva jela

Naprotiv, zeleno povrće može se upotrebljavati neograničeno, jer sadrži dovoljnu količinu ugljenih hidrata, a pored toga i celulozu, koja je neophodna za normalan rad i peristaltiku creva.

Voće sadrži 15―25% ugljenih hidrata, a osim toga i znatne količine mineralnih soli i vitamina, te je neophodno u ishrani starijih osoba. Važno je da bude sasvim zrelo i zdravo i da se, kad god je to moguće, jede u svežem stanju.

Najbolja dnevna količina proteina

Ona ostaje ista kao i kod odraslih osoba, tj. od 1 do 1,40 g po kilogramu telesne težine dnevno. To znači da starije osobe koje su teške od 60 do 70 kilograma treba da pojedu u hrani dnevno 70 do 90 g proteina. Neki lekari smatraju čak da dnevna količina proteina u hrani starijih osoba treba da bude nešto veća nego u hrani normalno razvijenih odraslih osoba.

Proteini se nalaze u raznim namirnicama, a naročito u mesu (20%), ribama (14%), siru (15―30%) i mleku (3―3,5%). Izvesna količina proteina nalazi se i u povrću. Pošto kvalitet svih proteina nije isti, neophodno je da stare osobe, kad god im zdravstveno stanje dozvoljava, dobijaju u hrani dovoljnu količinu mesa.

Proteini su neophodni za održavanje snage, sprečavanje osećaja zamorenosti, koji je tako čest kod starijih osoba, kao i za sprečavanje malokrvnosti i otoka na nogama. (Otok na nogama može da se pojavm usled raznih bolesti, na primer: zbog oboljenja spca, akutnog ili hroničnog zapaljenja bubrega, ali i usled nedostatka proteina u krvi.)

Meso mora da bude dobro pripremljeno, to jest skuvano ili ispečeno. Lakše se vare mlada mesa, koja su u isto vreme i meka, pa se mogu bolje sažvakati. Paprikaši i slična jela od mesa sa zaprškom nisu zdrava za starije osobe. Zdravo je jesti meso pečeno na žaru, kuvano na pari ili u vodi. Nisu zdrave iznutrice, meso divljači, prerađevine od mesa (kobasice, salame, paštete i sl.).

Idealna količina masti

Tpeba da bude znatno manja nego kod odraslih osoba. Smatra se da je dovoljno 80 do 100 g, dnevno, s tim što u toku zime ova količina može da bude malo veća.

Masti ima u svim namirnicama životinjskog porekla, a i u nekom povrću i voću. Podsetićemo se da masti ima u maslacu (buteru) 80%, mleku 3―4%, siru 20―30%, masnom mesu (svinjskom) 37%, i u orasima, lešnicima i bademima 50―60%.

Posto se smatra da arterioskleroza nastupa i kao posledica preterane upotrebe masne hrane, usled čega dolazi do stvaranja većih količina holesterina u krvi, to se preporučuje velika opreznost u pogledu davanja starijim ljudima masne hrane, a naročito jela koja sadrže masti životinjskog porekla. Masti biljnog porekla (ulje, biljna mast) znatno manje utiču na razvoj arterioskleroze, pa su, prema tome, i manje opasne za starije osobe.

Maslac treba da se jede samo presan, i to po mogućstvu svakog dana, jer služi kao rastvarač nekih vitamina koji su topivi samo u masti. Ulje od suncokreta, koje sadrži najmanje masnih kiselina, najzdravije je, pa ga treba upotrebljavati u ishrani. Ulja i masti ne bi trebalo nikada pržiti sa brašnom i lukom (zaprška), jer se na taj način povećava količina štetnih masnih kiselina koje nepovoljno deluju na probavu i na jetru, a takođe i na arteriosklerozu.

Ne treba zaboraviti da i jaja, pavlaka od mleka (skorup), čokolada i sir sadrže takođe znatne količine masti, i da ne bi bilo dosledno zabraniti starijim osobama maslac, a odobriti čokoladu, jaja i slična jela.

Potrebna količina vode i drugih tečnosti (supa, čorba)

Treba da se kreće od 1,5 do 2 l dnevno. Najveći deo tečnosti unosi se za vreme obroka. Uveče treba izbegavati tečnu hranu, jer ona izaziva noćno mokrenje. Starije osobe koje imaju spušten želudac ne bi trebalo da piju vodu odmah posle jela, već nešto kasnije, kada jedan deo hrane pređe u creva.

Količina tečnosti zavisi i od visine krvnog pritiska, naročito ako se ne održava propisana neslana dijeta. Naime, osobe koje jedu neslanu hranu mogu popiti više tečnosti, jer se u tom slučaju tečnost ne zadržava u organizmu.

Mineralne soli su vrlo važan sastojak našeg organizma, pa je neophodno da izvesnu količinu svakodnevno uzmemo u hrani. Za starije osobe naročito su važne soli koje sadrže kalcijum. Smatra se da starije osobe treba da unesu u organizam svakog dana oko 16,7 mg kalcijuma na kilogram svoje težine, što je znatno više nego što je potrebno drugim odraslim osobama. Najbolje se iskorišćava kalcijumova so iz mleka. U jednoj šolji mleka ima otprilike 0,50 g kalcijuma. Prema tome, dve šolje su dovoljne da podmire dnevnu potrebu ove soli. Kod nas se, na žalost, još uvek ne pije dosta mleka, pa se čak smatra da je to hrana samo za decu.

Vitamini

Potrebni su u istim količinama kao i kod ostalih odraslih osoba. U nekim slučajevima potrebno je čak i povećati količinu C (Ce) vitamina.

Treba napomenuti da je u praksi često veoma teško privići stare osobe na promenu jelovnika. Navike stvorene u toku dugih godina života ne napuštaju se lako. Poznato je da stari ljudi veoma često uživaju u jelu i da se tog uživanja teško odriču, tim teže što je to jedno od retkih uživanja koja su im dostupna.

Prema tome, privikavanje na odgovarajuću ishranu treba da počne ranije, još za vreme aktivnog života. Ovakva ishrana, pored toga,doprinosi da se starenje organizma uspori i da starost ne donese samo bolest i nemoć.

Za starost se može reći isto što i za smrt: to je jedna tamna tačka u životu koju nastojimo da što više odgodimo, i na koju nerado mislimo. Nedavno je jedan saradnik Svetske zdravstvene organizacije napisao: „Starost je samo jedan deo života, ni bolji ni gori od ostalih, ali sa osobenostima, vrednostima i mogućnostima koje su karakteristične, pa je zato potrebno da se čovek privikne na starenje kako bi sačuvao životnu radost i u starosti.”

S obzirom na sve što je ukratko navedeno o fiziologiji starijih ljudi i o namirnicama kojima bi trebalo da se oni hrane, mogu se formulisati sledeća pravila:

1. Starije osobe treba da dobijaju četiri obroka dnevno: doručak, ručak, popodnevnu užinu i večeru.
2. Obroke treba uzimati u dovoljnim i podjednakim razmacima jedan od drugoga, i oni treba da uglavnom budu isti kao i u toku ranijeg života. Kasni doručak i suviše rana večera dovode do skraćivanja vremena između obroka i onemogućavaju pravilno varenje hrane i pražnjenje želuca, tako da se ne javlja želja za jelom.
3. Meso se jede samo u podne. Ako zdravstveno stanje dozvoljava, ručak treba svakog dana da sadrži izvesnu količinu mesa ili ribe, a ne, kao što neki misle, samo 2 do 4 puta nedeljno. Meso ne treba zamenjivati prerađevinama od mesa, jer one sadrže znatno više masti koja nije zdrava za stare ljude.
4. Suvo povrće (pasulj, bob, grašak) treba davati samo jedanput nedeljno, i to za ručak. Ako varenje nije u redu, ovo povrće se daje pasirano u obliku guste čorbe ili pirea. Ne treba zaboraviti da pirinač može da izazove kod nekih osoba zatvor. Inače, pirinač je vrlo zdrava i kalorična hrana.
5. Mleko je vrlo važna namirnica. Daje se svakog dana najmanje četvrt litra. Starim osobama koje ne podnose čisto mleko ili mleko sa čajem ili sa kafom treba umešati mleko u hranu (pire, testo, povrće itd.) ili davati kao kiselo mleko.
6. Sir je zdrava hrana za stare ljude i treba da se svakog dana nalazi u njihovom jelovniku. Bolji su mladi i neslani sirevi.
7. Kolači i voće nisu samo poslastice već i obavezna jela, koja treba da se nalaze što češće u obroku starih ljudi.

Tags:hrana, ishrana, namirnice, stari ljudi, starija lica, starije osobe