Lična higijena kože veoma je bitna za zdravlje

Čistoća je glavni princip higijene uopšte, a posebno lične higijene. Lična higijena obuhvata higijenu tela, odela, negu i jačanje organizma.

Koža predstavlja veoma važan organ, jer učestvuje u obavljanju mnogih funkcija organizma.

Kao najosnovnije funkcije mogu se navesti:

• zaštita čitavog tela od prodiranja stranih tela, a naročito bakterija. Povrede i oboljenja kože mogu da umanje ovu njenu sposobnost, te može doći do veoma teških oboljenja (sepea)
• osećanje i regulisanje topline
• osećanje pritiska (čulo pipanja)
• osećanje bola
• izlučivanje masti i znoja.

Ako dođe do nagomilavanja masti i sasušenog znoja, zatvaraju se kožne pore, a to otežava disanje kože. Nečistoća se raspada pod uticajem raznih bakterija, zbog čega se stvara težak i neprijatan miris. Sem toga, ova nečistoća nadražuje kožu, što može dovesti do zapaljenja i drugih oboljenja kože.

Koliko česti se treba prati i kupati

Pranje lica, vrata, pazuha i nogu treba vršiti bar jedanput dnevno, a polnih organa bar svaki drugi dan. Ko god ima mogućnosti treba da se kupa ili tušira svaki dan, a ako to nije moguće, bar jedanput nedeljno. Radnici koji se pri radu mnogo prljaju (ložači, rudari, kamenoresci, dimničari, ciglari, mlinari, radnici na vršalici itd.) treba obavezno da se kupaju ili tuširaju posle rada.

Najbolji način kupanja je tuširanje, to jest kupanje pod mlazom vode. Tuširanje, pored toga što pere kožu, deluje dobro i na živce i krvotok i odstranjuje osećaj zamora i vrućine.

Toplina vode za kupanje treba da se kreće od 30° do 35° C. Topla voda brže i lakše rastvara masti i nečistoću koja se nalazi na koži. Kupanje treba završiti pranjem nešto hladnijom vodom. Dobro deluje i trljanje kože četkom za pranje kože, jer takvo trljanje ne samo što skida nečistoću već i poboljšava cirkulaciju krvi i obnavljanje kožnog tkiva.

Bolesti prljavih ruku

Tifus, paratifus, a specijalno dizenterija su bolesti prljavih ruku. Zbog prljavih ruku dovodimo vrlo često u opasnost ne samo svoje zdravlje i život već i zdravlje i život ljudi iz svoje najbliže okoline. Ima mnogo ljudi koji su preboleli trbušni tifus i dizenteriju, a ostaju opasni za svoju okolinu. Takvi ljudi zovu se kliconošama. Iako su oni sami zdravi i osećaju se potpuno dobro, oni pri vršenju nužde izmetom izbacuju prouzrokovače tih bolesti. Ako posle nužde ne operu ruke, prenesu oboljenje i na drugog. To čine ili rukovanjem, ili zagađivanjem hrane (kuvarice u menzama, radnici u magacinima hrane i seljaci na pijaci).

Zato postoji pravilo da se kontrolišu svi zaposleni u menzama, ili oni koji posluju oko hrane, pa da se, ako postoji opasnost za okolinu zbog toga što su kliconoše, upute na drugi rad. Ali i na tom radnom mestu, u društvu i kod kuće oni moraju prati ruke da ne bi druge dovodili u opasnost. I zdravi ljudi treba da peru ruke, i to obavezno posle vršenja nužde i pre jela. Ruke treba prati sapunom, a ako su vrlo prljave, u toploj vodi, po mogućnosti četkom.

Higijena noktiju

Nokte treba podsecati, jer se ispod noktiju zavlači prljavština koju, prilikom grebanja i češanja, možemo uneti u kožu. Na taj način dolazi do infekcije i ozlede kože.

Pravilno pranje nogu

Noge treba prati obavezno pre spavanja, naročito za vreme letnjih dana. U toku dana noge, tj. stopala, isparavaju, i znoj koji se kupi na njima, pored neprijatnog zadaha, stvara ranice, koje mogu i da se zaraze. Ljudi kojima se noge jako znoje treba da ih češće peru i zasipaju praškom protiv znojenja. To se naročito preporučuje leti. Sa tih razloga ne preporučuje se nošenje gumene obuće, jer je u tom slučaju znojenje pojačano usled slabog provetravanja.

Pravilno pranje kose. Kosu treba prati u toploj vodi sapunom bar jednom u toku četrnaest dana. Ljudi koji rade svakodnevno u prašini, kao ložači, rudari, odžačari itd., treba kosu da peru svaki dan.

Hladno kupanje, naročito za vreme vrućih letnjih dana, deluje osvežavajuće, te pojačava rad svih organa.

Vazdušno kupanje sa sunčanjem predstavlja odličnu negu za kožu i ceo organizam. Strujanje vazduha deluje nadražajno na kožu, a oduzimajući toplotu pojačava promet materija. Sunčanje čini kožu otpornijom, a sem toga utiče i na stvaranje vitamina D (De) u koži.

Boravak na moru koristi se na tri načina: kao vazdušno lečenje, kao sunčanje i kao kupanje u moru. Klima na moru deluje nadražajno povećavajući apetit, a deluje na broj crvenih krvnih ćelija i povećava njihov broj, osnažuje ceo organizam. Na more treba da idu slabunjavi, malokrvni, slabo razvijeni, škrofulozni, sa katarima nosa i grla, rahitična deca nerazvijenih kostiju, kao i svi zdravi koji žele da provedu godišnji odmor na suncu i kupanju.

Ko ne treba da ide na more

Ne treba da idu na more plućni, tuberkulozni bolesnici i sva lica kojima lekar to zabranjuje, a preporučljivo je da se svako lice pre odlaska na more savetuje sa lekarom.

Pozitivan uticaj planinske klime

Visinska klima svojom sunčanošću, koja raste sa visinom, suvim vazduhom u kome nema prašine i smanjenim barometarskim pritiskom dobro deluje na čovečji organizam. Dejstvo klime opaža se i na disanju, jer čovek tu diše lako. Povećava se broj crvenih krvnih ćelija i pojačava izmena materija u telu. Vazdušna kupanja su ogde povoljna za vreme vrućih letnjih dana. Pri odlasku u planinu bolesnici treba uvek da pitaju za savet lekara.

Upotreba sapuna u ličnoj higijeni

U hemijskom smislu sapuni su soli masnih kiselina, a do njih dolazimo saponifikacijom masti. Oni deluju mehanički, skidajući prljavštinu, i dezinfekciono, uništavajući bakterije. Sapuni se priljube za površinu kože, prodiru u pore kože i vežu za sebe bakterije, od kojih neke ubijaju relativno brzo. Spore su otporne na sapun. Dobar sapun ne sme da se u vodi promeni, već mora ostati tvrd. Domaći sapun je so natrijuma i masnih kiselina.

Kalijumov sapun upotrebljava se za lečenje, a ako mu dodamo sumpor, katran ili živu, dobićemo medicinski sapun. Sapun za dezinfekciju ima u sebi fenola, krezola itd.

U poslednje vreme za pranje se upotrebljavaju i razni deterdženti. Deterdženti deluju jače od sapuna, pa mogu da se koriste za pranje prljavih i masnih ruku. Ne mogu se preporučiti za pranje lica i drugih osetljivih mesta.

Važnost kupatila kod lične higijene

U sklopu radnog mesta, na primer u fabrici, treba da bude uređeno i kupatilo. Prostorije za kupatilo moraju biti svetle, prostrane i visoke najmanje 3% metra. Radi brže upotrebe kupatilo mora da ima veći broj tuševa. Najbolje je da mlazevi vode padaju pod uglom od 45°. Na mestu gde se voda sliva i otiče treba da stoji drvena rešetka. Kupatila treba održavati čisto i paziti da vašljivi, šugavi i zaraženi ljudi ne prenesu bolest na zdrave.

Svaka kuća treba da ima kupatilo. Ako kod kuće nemamo kupatilo sa tekućom vodom. treba sami da improvizujemo kupatilo ili tuš. Za vreme letnjih dana tuš možemo napraviti od kante kojom polivamo cveće. Kantu napunjenu vodom podignemo na visinu od 2% m, pa njen otvor okrenemo dole. Voda će se u kapljicama, slično tušu, slivati niz naše telo. Kao kada za kupanje poslužiće nam veće korito ili bure. U nedostatku svega toga treba da se što češće umivamo do pasa, da peremo noge i polne organe. Održavajući kroz sve te forme ličnu higijenu, očuvaćemo i zdravlje.

Pored prljavštine, na kožu mogu štetno da deluju još i hladnoća, toplota, voda, svetlosni zraci, hemikalije i povrede.

Šta sve negativno utiče na kožu

Negativan uticaj na kožu preterane hladnoća

Deluje naročito na kožu ruku i lica, i na kožu nogu. Preterana hladnoća dovodi do smrzavanja kože i odumiranja kožnog i potkožnog tkiva. Kožu treba štititi od hladnoće nošenjem suvog i toplog odela, rukavica i obuće. Važna je i dobra ishrana, jer zagrevanje tela zimi i u hladnim prostorijama (hladnjače) zahteva veću količinu kalorija (masti, hleb, šećer).

Negativan uticaj na kožu preterane toplote

I preterana toplota može da štetno utiče na kožu. Oštećenja kože toplotom javljaju se najčešće kod ložača, duvača stakla, livaca, zavarivača, kovača, domaćica i dr. Toplina izaziva pojačano znojenje i razjedanje kože, što može dovesti do infekcije i zapaljenja. Protiv dejstva toplote štitimo se nošenjem odgovarajućeg zaštitnog odela, rukavica i sl.

Preteran rad u vodi dovodi do oštećenja kože

On može takođe loše da utiče na kožu, jer voda razjeda kožu i time omogućava prodiranje raznih bakterija. Do ovakvih oštećenja dolazi naročito u kudeljarama i na pirinčanim poljima. Radnici koji rade u vodi moraju nositi gumenu obuću i drugo zaštitno odelo.

Negativan uticaj na kožu preteranog sunčanja

Mogu da oštete kožu bilo naglim bilo dugotrajnim dejstvom. Naglo dejstvo dovodi do pojave opekotina, a dugotrajno dejstvo može da izazove rak kože.

Negativan uticaj na kožu hemijskih sredstava

Veoma često na kožu štetno deluju razna hemijska sredstva. Ovo se naročito događa građevinskim radnicima (cement), frizerima, kožarima, farbarima, kao i radnicima hemijske i tekstilne industrije. Ova hemijska sredstva mogu da izazovu razne alergične pojave i ekceme. Ako se jave neke promene na koži, treba odmah ići lekaru. Ruke se štite od štetnog dejstva hemikalija nošenjem rukavica, pranjem i premazivanjem kože zaštitnim kremama.

Tags:bolest, Boravak na moru, Higijena noktiju, koža, kupanje, lice, lična higijena, noge, oštećenje kože, planinska klima, pranje kose, pranje nogu, pravilno, prvljave ruke, sapun