Povećano lučenje želudačne kiseline

Želudac se nalazi visoko u trbušnoj duplji, s leve strane, između prečage sa gornje i creva sa donje strane. Njegov donji, najniži deo dopire normalno približno do visine pupka. . Želudac igra veoma važnu ulogu u varenju. Hrana, uneta u organizam, u njemu se skuplja i pod njegovim hemijskim i mehaničkim dejstvom otpočinje da vari. Želudac deluje hemijski na hranu putem želudačnog soka koji izlučuju njegove žlezde, a mehanički muskulaturom svojih zidova.

Želudačni sok se sastoji, uglavnom, iz želudačne kiseline, pepsina i izvesnih fermenata. Proporcionalno učešće u želudačnom soku svakog od njegovih sastavnih delova zavisi od prirode hrane, stanja sluzokože želuca i želudačnih žlezda. Prema tome, svaka veća promena u načinu ishrane, kao i svaka druga promena koja se odražava na stanje sluzokože želuca i želudačnih žlezda može izazvati poremećaj u lučenju želudačnog soka i u njegovom sastavu.

Želudačna kiselina sastoji se, uglavnom, iz slobodne sone kiseline, sone kiseline vezane sa pepsinima i drugim sastojcima želudačnog soka i iz raznih drugih kiselina, koje sa slobodnom i vezanom sonom kiselinom čine tzv. ukupnu kiselost želudačnog soka. U normalnim uslovima slobodne sone kiseline pri ispitivanju želudačnog soka ima od 20 do 40, vezane oko 10, a ukupne kiselosti od 40 do 60 cg na litar odnosno kilogram želudačnog soka. Vrednosti veće od ovih brojeva, pri čemu se one ne moraju kretati uporedo, znače povećanje kiseline u želucu (hiperaciditet-hiperhlorhidrija), a manje — smanjenje kiseline (hipoaciditet-hipohlorhidrija). Odsustvo kiseline u želudačnom soku, koje je takođe moguće u izvesnim slučajevima, naziva se anaciditet. Ukoliko u želudačnom soku nema ni pepsina, takvo stanje naziva se ahilija.

POVEĆANJE ŽELUDAČNE KISELINE
Javlja se često sa čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao i sa katarom želuca, ali može postojati i nezavisno od toga.

Bolesnici se žale da ih peče u želucu, imaju gorušicu, obično ujutro našte, kao i naduvenost i pritisak ispod grudi. Vrlo često nastupi kiselo podrigivanje i povraćanje. Kiselina je ponekad toliko jaka da od nje utrnu zubi. Apetit je u početku dobar, ali se postepeno gubi, naročito ako uzimanje hrane izaziva veće teškoće.

Dijetalna ishrana je gotovo ista kao i kod čira u želucu. Preporučuje se mlečna hrana, pasirano povrće i voće, sluzave supe, seckano i dobro raskuvano meso bez zaprške i začina (bibera, paprike, sirćeta).

PREPORUČUJEMO:

Lečenje zavisi od bolesti koja je izazvala povećano lučenje kiseline. Ponekad pomaže uzimanje bikarbone sode, koja neutrališe kiselinu. Može se pojesti i nekoliko puta dnevno po nekoliko zrna badema, koji veže višak kiseline.