By March 7, 2013

Kamen u bubregu

Postojanje kamena u bubregu i mokraćnom aparatu poznato je još od najstarijih vremena. U nekim zemljama ova je bolest vrlo rasprostranjena a i kod nas je dosta česta.

Izgleda da na stvaranje kamena utiču klima, način života i ishrana. Ovo poslednje naročito važi za nas. Ali u većini slučajeva uzroci su poremećaj u prometu materija i sastavu mokraće i izvesna lokalna oboljenja. Od ove bolesti oboleva se u svako doba starosti, ali češće od 20-te do 50-te godine. Muškarci malo češće obolevaju od žena.

Sastav kamena je različit. Najčešće se nađu fosfati, zatim oksalati i mokraćna kiselina, ali postoji i mešavina, naročito fosfata i oksalata.

Kamen u bubregu 76

Kamen od fosfata je bele boje i razne veličine i oblika. Može dostići veličinu kokošjeg jajeta pa i veću.

Kamen od oksalata je mrke boje. Može dostići veličinu kokošijeg jajeta. Kamen od urata retko dostiže veličinu zrna kukuruza ili pasulja, a najčešće se pojavljuje u vidu sitnog ili krupnog peska ciglaste boje.

Čovek može bolovati od kamena u bubregu a da to ne primeti sve dok jednog dana ne dobije jake bolove u predelu bubrega, tj. u jednoj slabini, i to na zadnjoj strani odmah ispod rebarnog luka. Bolovi se, obično, prostiru naniže ka mokraćnoj bešici, a kod muškaraca i za mošnici. To su bolovi koji naiđu iznenada, kod ljudi u punom zdravlju i snazi, danju ili noću, a najčešće posle nekog obilnog ručka ili večere, kada se dobro pojelo i još bolje ,,zalilo“. Ili se pojave posle ili za vreme dužeg putovanja vozom, kolima ili motociklom.

Kamen, koji je dotle mirovao u bubregu, pomeri se usled truckanja, krene i zaglavi se u mokraćovodu i začepi ga tako da mokraća iz bubrega ne može oticati u mokraćnu bešiku. Tada nastaje nagomilavanje mokraće u bubrežnoj karlici i čašicama i pritisak na bubrežno tkivo, što izaziva užasne bolove i istovremeno remeti pravilnu funkciju bubrega. Nastaje oštećenje bu brežne funkcije a zatim, usled zastoja mokraće u bubregu, infekcija. Usled te infekcije pojavljuje se i visoka temperatura, pogotovu ako bubrežni napad traje malo duže. Kad bubrežni napad prestane, nastane obilno mokrenje sa izbacivanjem mutne mokraće, u kojoj se .može naći pesak ili kamičak, gnoj i krv. Čim prestanu bolovi, bolesnik se, ako je kriza trajala samo nekoliko sati. oseća sasvim dobro, traži da jede i pije, odmah ustane i kreće se slobodno kao da se nije ništa desilo.

Postojanje kamena u bubregu ili u ostalom mokraćnom aparatu utvrđuje se rendgenom. Na rendgenskom snimku vidi se mesto gde se nalazi kamen, kao i njegova veličina i oblik, što je od velikih važnosti, jer po tome možemo oceniti da li bolesnik može da izbaci kamen sam ili uz pomoć lekara urologa, normalnim ili hirurškim putem. Ako je kamen glatkih površina i do veličine zrna pasulja, može se izbaciti normalnim putem, ako je račvast, ne može se izbaciti ni mnogo manji kamen, na primer, kao zrno graška ili kukuruza. U ređim slučajevima izvesni kamenovi se ne vide na rendgen skom snimku, jer propuštaju rendgenske zrake, ali imamo druge složenije metode za njihovo otkrivanje.

Kada se osete bolovi, dok ne dođe lekar, treba jedan vruć termofor, uvijen u debeli peškir, staviti pozadi na slabinu a drugi na tabane, ili leći u kadu sa dosta tople vode. Ovo dosta pomaže u lakšim slučajevima, kad je kamičak mali kao zrno sočiva ili pšenice. Ako to ne pomogne, treba uputiti bolesnika u bolnicu, gde mu se može ukazati hitna stručna pomoć. Bolesniku se daju lekovi koji smanjuju bolne grčeve mokraćovoda i lekove koji pomažu
da se kamen izbaci.

Kod slučajeva gde je u pitanju veći kamen potrebna je operacija radi vađenja kamena. Može doći i do odstranjenja samog bubrega ako je njegovo tkivo oštećeno u većoj meri i funkcija smanjena za više od dve trećine.

Narodni lek je čaj od trešnjinih peteljki, koji je odista dobar lek. Ali se upotrebljava u narodu i svila od kukuruza, konjski rep i dr. čije nam dejstvo nije dovoljno poznato. Od voća je preporučljiv bostan, naročito lubenice, koje imaju izvanredno dejstvo na pojačanje mokrenja.

Ishrana bolesnika je različita, zavisi od hemijskog sastava kamena.
Kod urata treba izbegavati goveđu jetru, krezle, mozak i mlado meso. Vrlo je štetan običaj u našem narodu da se upotrebljava mlado meso, „sisanče“ jagnje ili prase, kao i živinsko meso i sardine. Treba upotrebljavati meso odraslog jagnjeta.ili praseta, iznad 10kg, težine, a teleta od 70 do 80kg , zatim juneće, ovcije meso, rakove, belu posnu ribu, mleko i mlečne proizvode, grašak, spanać, pasulj, karfiol, pečurke, boraniju, krompir, kupus, krastavac, crni luk, pšenični hleb, testo i kukuruz, zatim, razno voće, pivo i vino.

Kod bolesti je zabranjeno: zelje, kupus, karfiol, plavi patlidžan, cvekla, krastavac, spanać, suve smokve, kupine, jagode, ribizle, maline, boranija, kruške, šljive i kakao.

Kod fosfata treba jesti više mesa, voća, mleka i mlečnih proizvoda.


Tags:, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com